Povežite se s nama

Politika

Iz Abazovićevog kabineta: Vidjećemo čiji se ”patriotizam” krije u Švajcarsko

Objavljeno

dana

Iz Abazovićevog kabineta: Vidjećemo čiji se ”patriotizam” krije u Švajcarsko

Najnovije Političke Vijesti, izvor portal: Aktuelno.me


Vidjećemo čiji se “patriotizam” krije u Švajcarskoj, kazali su za portal RTCG iz kabineta potpredsjednika Vlade Crne Gore Dritana Abazovića, komentarišući najavu švajcarske Vlade da će pokrenuti konsultacije u vezi s potpisivanjem sporazuma o automatskoj razmjeni informacija o finansijskim računima s Crnom Gorom. Konsultacije će trajati do marta naredne godine.

Advertisement

“Raduje nas vijest da Federalni savjet Švajcarske pokreće konsultacije o automatskoj razmjeni informacija o finansijskim računima (AEOI) što predstavlja dobar korak u borbi protiv nelegalnih finansijskih tokova i nelegalno stečene imovine, koja često završi na tajnim računima u inostranstvu” ukazali su iz kabineta potpredsjednika Vlade dr Dritana Abazovića.

Iz kabineta vicepremijera Abazovića konstatuju da će ovo, kroz intezivnu saradnji sa međunarodnim adresama kroz nove zakonske mehanizme za utvrđivanje porijekla imovine, pomoći crnogorskim institucijama u finansijskim istragama i otkrivanju nelegalno stečene imovine.

“Koja se često krije od očiju crnogorske javnosti na tajnim računima u inostranstvu. Vrijedi napomenuti da smo ranije imali slučajeve visokih državnih funkcionera koji su na taj način krili enormnu imovinu, ne prijavljujući je Agenciji za sprečavanje korupcije. U tom smislu, ovaj potez Švajcarske će biti dobar korak ka tome da vidimo čiji se ‘patriotizam’ krije u Švajcarskoj”, zaključili su iz kabineta Abazovića.

Podsjetimo, Federalni savjet Švajcarske pokreće konsultacije u cilju potpisivanja sporazuma o automatskoj razmjeni informacija o finansijskim računima sa 12 partnerskih država, uključujući Crnu Goru.

Advertisement



Aktuelno
Vaše mišljenje? Ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Politika

Ibrahimović sa ambasadorom Francuske: Manjinski narodi u Crnoj Gori snažno na kursu evropskih i evroatlantskih vrijednosti

Objavljeno

dana

Autor

Ibrahimović sa ambasadorom Francuske: Manjinski narodi u Crnoj Gori snažno na kursu evropskih i evroatlantskih vrijednosti

Najnovije Političke Vijesti, izvor portal: Aktuelno.me


Predsjednik Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović sastao se u Podgorici sa ambasadorom Francuske u Crnoj Gori Kristijanom Timonijeom.

Advertisement

Na sastanku je razgovarano o aktuelnoj političkoj situaciji, kao i o odnosima Crne Gore i Francuske.

Ibrahimović je Timonijeu čestitao predsjedavanje Francuske Savjetom EU.

“Siguran sam da će narednih šest mjeseci biti snažan zamajac na planu ubrzanja našeg integracionog puta”, kazao je Ibrahimović.

On je istakao da su manjinski narodi u Crnoj Gori snažno na kursu evropskih i evroatlantskih vrijednosti.

Advertisement

“Raduje nas da i prijateljska Francuska snažno podržava evropski put Crne Gore”, istakao je Ibrahimović.

Ambasador Kristijan Timonije iskazao je očekivanje da će se za vrijeme predsjedavanja Francuske Savjetom EU ostvariti napredak Crne Gore na putu ka EU.

On je još poručio da je za njega izuzetno važan status manjinskih organizacija i poštovanja prava manjinskih naroda.



Aktuelno
Advertisement
Nastavite čitati

Politika

Neće doći do velikog rata u Ukrajini

Objavljeno

dana

Autor

Neće doći do velikog rata u Ukrajini

Najnovije Političke Vijesti, izvor portal: Aktuelno.me


Bivši šefovi diplomatije i ambasadori Miodrag Lekić i Srđan Darmanović smatraju da neće doći do velikog rata i eskalacije sukoba u Ukrajini.

Advertisement

Bivši šef diplomatije i ambasador Miodrag Lekić kaže da je  uvjeren da neće biti oružanog sukoba u Ukrajini.

“Treba rasteretiti građane Crne Gore te psihoze, pri čemu se u medijimi ističe takav ishod. Nemam podatke iz svjetskih centara, ali ovo je političko propagandna borba”, kazao je Lekić.

Lekić ističe da postoji jedna logika velikih sila da šire svoj uticaj, ali i da resetuju odnosep.

“Tako da ja mislim da će doći do dogovora da se prevaziđe ova kriza. Nakon optimističkog momenta došlo je do pada, zaoštravanja i svi možemo da tumačimo ko je u pravu”, objašnjava on.

Advertisement

Njegov kolega, takođe bivši šef diplomatije i ambasador Srđan Darmanović takođe smatra da do velikog rata ili eskalacije sukoba neće doći.

“Sada se došlo do eskalacije koja je naizgled opasna, nadam se da je ipak naizgled. Putin prijeti da pokrene rat kakav nijesmo u Evropi vidjeli od 1945. godine ako mu se ne preda vrhovna vlast nad Ukrajinom i ako se međunarodni bezbjednosni, evropski poredak ne prepravo po njegovom ukusu”, kaže Darmanović.

Objašnjava da je takav scenario teoretski moguć.

“Ali mislim da je on svjestan rizika rata. Putin nije neuračunljiv čovjek, nego je svoje akcije kalibrirao prema svojim interesima”, kazao je profesor na Fakultetu političkih nauka.

Advertisement

Dodaje da je Putin svjetsan da bi izginulo puno ljudi, ali da ni Ukrajina sada nije bespomoćna.

Darmanović ističe da Ukrajina u bližoj budućnosti neće postati članica NATO-a i zato je čudno što se zahtjev o tome postavlja uopšte.

“Smatram da će diplomatija sada odraditi svoje. Bajden je dao do znanja da je spreman da razgovara. NATO ne može prihvatiti ove uslove. Ne  postoji zapadni političar koji bi prihvatio uslove da suspendujete pravo zemalja da sami odlučuju o spoljnoj politici na osnovu Pariske povelje, da suspendujete povelju NATO-a da ima pravo da se širi, da povučete snage zemalja članica NATO-a. Tako da ako pitate za članice NATO-a, NATO se sigurno neće boriti ako dođe do sukoba, ali će rasporediti snage u svojim članicama na granicama”, kazao je on.



Aktuelno
Advertisement
Nastavite čitati

Politika

U svemu smo zajedno

Objavljeno

dana

Autor

U svemu smo zajedno

Najnovije Političke Vijesti, izvor portal: Aktuelno.me


Piše: Nikola Samardžić (gradski.me)

Advertisement

U Crnoj Gori je u toku puzajući državni udar čija će se ishodišta nazirati i u susedstvu. Crna Gora je bila poligon za odnose koji su vodili privremenom smirivanju sukoba krajem devedesetih, i ponovo je izložena jednom iskušenju koje prevazilazi njene granice i stvarne potrebe. Srbija vuče Crnu Goru ne samo u devedesete, nego i u tridesete, kad je svetosavski kult oživeo pod uticajem carističke ruske emigracije i trendova u Nemačkoj i Italiji. Populizam je u šitokim evropskim okvirima, mada pretežno na političkim i socijalnim marginama, oživeo te trendove u kojima su prisutne i simpatije, i u Nemačkoj i u Italiji, za nov ruski caristički poredak koji preti širokom pojasu istočne Evrope od Crnog mora do Baltika. A zagadio je i naš mali deo sveta. Crkva, vojska i tajna policija su sveto trojstvo tradicionalne i savremene srpske politike koje je prisutno u svim režimima, i u svakom obliku mišljenja koji je u stanju da utiče na pretežna opredeljenja i događaje. Kriza vlasti u Crnoj Gori, gde je premijer uzurpator u pokušaju, tu je i lažni car Šćepan Mali, i izborni proces u Srbiji, nisu samo procesi preuređenja političke moći, nego i ruskog uticaja. I svi lažu, i lažno se predstavljaju. Nije Evropa sad Evropa, nego Vučićev Srpski svet. Nije Otvoreni Balkan Šengen nego Vučićev Gulag.

U Srbiji je opozicija kandidovala generala u penziji, a u opciji su bili i jedan episkop iz Bosne poznat po vezama s korupcionaškim i mafijaškim krugovima i ruskom agenturom u Beogradu, i jedan profesor u penziji, politički i intelektualno blizak nalogodavcima ubistva premijera Đinđića. Deo vladajuće strukture u Crnoj Gori, s premijerom Krivokapićem, kao da je bliži opoziciji u Beogradu i njenim crkvenim i ruskim vezama. Drugi deo crnogorske vladajuće većine je pod Vučićem i jednom više zvaničnom strujom establišmenta.

Promena korumpirane i kvislinške političke kaste nije tema izbora u Srbiji, ona je udobno zauzela sva važna mesta u vlasti i opoziciji, gde vršljaju kremaljske pudlice, udbaši i mantijaši. Demokratija, Evropa, partnerstvo sa SAD, nisu teme predizborne kampanje u Srbiji, i zato je potrebno da one budu ponovo tema kampanje u Crnoj Gori. Jedina suštinski opoziciona poruka bila je poseta Londonu Vučićevog ministra odbrane, s kojim je Vučić u sukobu oko tranzicionog plena i uticaja u podzemlju, gde su Srbiji i gostu ukazane neočekivane počasti. Podrška Vučićevom partijskom suparniku upućena je svega nekoliko dana pošto je pošiljka britanske vojne pomoći Ukrajini morala da zaobilazi vazdušni prostor Nemačke čija je relativizacija svih kriza u Ukrajini u poslednjih dvadeset godina sve jasnija podrška Putinu, ali i njegovim namerama u istočnoevropskom susedstvu, i u bivšoj Jugoslaviji.

U Srbiji niko od opozicionih aktera ne pominje demokratiju, Evropu, pomirenje sa susedima, otvaranje i novi razvoj finansijskog sistema, nov ciklus investicija, suočavanje s vekovnim siromaštvom, novo insitucionalno uređenje vladavine prava i bezbednosti, niti partnerstvo sa SAD. Jasno je da Vučića nijedna reforma na koju nije primoran iz Brisela i Vašingtona ne interesuje, i da je zato potrebna promena vlasti sama po sebi. Ali se promena vlasti sama po sebi odigrala 2020. u Crnoj Gori čiji će povratak sebi samoj, a demokratski je prioritet da to usledi, jedina ohrabrujuća poruka Srbiji da se nakon izbora počne suočavati s celom političkom kastom i korumpiranim establišmentom.

Advertisement

Otvaranje srpskog pitanja u Crnoj Gori imalo je isključivu funkciju zaustavljanja evropske i evroatlantske integracije i modernizacije. Crna Gora neće biti u stanju da srpsko pitanje pacifikuje uključivanjem predstavnika srpske zajednice u evropsku agendu jer je u proteklih 15 godina, nedovoljno oprezno, dopustila da Tadić, Vučić i Đilas unište svaku evropsku alternativu u Srbiji. Da ona ne postoji, bez obzira na još uvek značajnu podršku evropskoj integracii, očigledno je i na početku izborne kampanje, u kojoj se samo prelamaju modaliteti ruskog uticaja i antidemokratske političke kulture. Prvi pokušaj agresije na Crnu Goru nije bio radikalski, nju je pokrenula Demokratska stranka Borisa Tadića, i ostaci njegove agenture, koja je bliska Đilasu, aktivno pokušavaju da očuvaju Krivokapića na vlasti. Vučić je preuzeo ceo paket korupcionaške i kvislinške politike svojih prethodnika. Nju je razvio, ponegde izveo i do apsurda, ponovo izazuvajući sukobe u susedstvu. Vućiću je odgovaralo da se politički odnosi u Crnoj Gori svedu na odnose crnogorske i srpske nacije, računajući da će presuditi uticaj SPC i ruske agenture, i to se u međuvremenu dogodilo.

Ukoliko se Crna Gora iz stanja državnog udara bude vratila u proces kojim će upravljati primena zakona, međunacionalni odnosi ostaće pitanje za budućnost. Srpsko pitanje, time i nezavisnost, celovistost, bezbednost i evropsko opredeljenje Crne Gore, ostaće otvoreno sve dok se u Srbiji ne pojavi nova, snažna, evropska alternativa, i sve dok srpske zajednice ne prihvati evropsko opredeljenje podrškom svakoj proevropskoj vlasti ubuduće. I tridesete su, u Evropi, bile opomena, o ceni jednoga potrošenog vremena, i uzaludnih žrtava.



Aktuelno
Advertisement
Nastavite čitati

Najčitanije