Povežite se s nama

Društvo

Јавна установа на Какарицкој гори мјесто на којем сви могу потражити помоћ

Objavljeno

dana

Јавна установа на Какарицкој гори мјесто на којем сви могу потражити помоћ

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Третман траје најмање 12 мјесеци резиденцијалног боравка, који се састоји из фазе адаптације, рехабилитације и ресоцијализације.

Јавна установа за смјештај, рехабилитацију и ресоцијализацију корисника психоактивних супстанци Подгорица је установа специјализована за третман болести зависности и налази се на Какарицкој гори.

-Основана је 2008. године од стране Скупштине Главног града, а састоји се из два просторно одвојена павиљона- павиљон за зависнике и павиљон за зависнице. Јавна установа представља терапеутску заједницу у којој клијенти и особље имају јасно дефинисане улоге, у складу са одређеним правилима, а квалитет услуга и садржаја који су доступни се континуирано унапређују. Третман болести зависности у Јавној установи подразумијева промјену животног стила, што је много више од успостављања апстиненције од психоактивних супстанци. Промјена ранијег животног стила, односно деструктивног и аутодеструктивног обрасца понашања клијента одвија се системски, организовано и континуирано-наводе из Управе Главног града.

Третман траје најмање 12 мјесеци резиденцијалног боравка, који се састоји из фазе адаптације, рехабилитације и ресоцијализације. Након тога, слиједи 12 мјесеци нерезиденцијалног третмана који подразумијева подржавање нових клијената/клијенткиња  који су у фази резиденцијалног третмана и волонтирање за оне клијенте/клијенткиње који су својим примјером показали да су усвојили све сугерисане друштвено прихватљиве обрасце понашања, а одбацили оне негативне стечене током активне фазе конзумације психоактивних супстанци.

-У току рада са клијентима/клијенткињама препознајемо њихову потребу за дружењем, ресоцијализацијом и поновним интегрисањем у нормалне животне токове, те им се омогућава праћење културно-умјетничких дешавања, организују се излети, као и акције којима доприносимо разбијању предрасуда о болести зависности. Нерезиденцијални третман, сходно програму који спроводи Јавна установа, траје 12 мјесеци и бесплатан је за све клијенте/клијенткиње-наводе они.



ДАН

Nastavite čitati
Vaše mišljenje? Ostavite komentar

Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar Prijavite se

Ostavite komentar

Društvo

Пар минута за… 17. септембар

Objavljeno

dana

Пар минута за... 17. септембар

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Погледајте преглед најважнијих вијести до сада на порталу Дана



ДАН

Nastavite čitati

Društvo

У КЦЦГ 57 ковид пацијената се бори за живот

Objavljeno

dana

У КЦЦГ 57 ковид пацијената се бори за живот

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


У Kлиничком центру Црне Горе тренутно се налази 127 пацијената обољелих од короне. 

Како је саопштено из ове здравствене установе,  57 пацијената је животно угрожено.



ДАН

Nastavite čitati

Društvo

За четири године десет самоубистава дјеце

Objavljeno

dana

За четири године десет самоубистава дјеце

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Jедан броj родитеља коjи су се обратили за савjет звао је управо из забринутости jер jе диjете директно или индиректно указало да размишља о самоубиству или нестанку, каже социјална радница Лепа Жуњић

Троје малољетника извршило је самоубиство од почетка године до средине августа, показују подаци Управе полициjе, каже за „Дан“ координаторка СОС линије Удружења „Родитељи“, социјална радница Лепа Жуњић. Упозорава да је слична статистика забиљежена и претходних година, па jе било десет самоубистава дjеце од почетка 2017. до краjа 2020. године.

– Важно jе истаћи и чињеницу да jе широм свиjета самоубиство jедан од водећих узрока смрти код младих особа. Морамо бити свjесни да jе проблем самоубиства младих особа присутан и код нас, па jе битно да причамо о томе и понудимо помоћ и подршку родитељима и дjеци. Такође, важно jе и разбиjати предрасуде да су особе коjе почине самоубиство или то кажу да ће учинити психички поремећене jер наjчешће нијесу. Наjчешће се ради о безнадежним ситуациjама из коjе особе не виде могуће рjешење, објашњава Жуњић.

Помоћ тражило 8.000 родитеља

Жуњић наводи да Удружење „Родитељи“ управља родитељском СОС линиjом 080 888 888 од њеног оснивања у фебруару 2017. године. Ову СОС линиjу, коjа jе лиценцирани сервис од стране Министарства финансиjа и социjалног старања, до сада jе користило више од 8.000 родитеља, а наjчешћа питања односила су се на увођење граница дjеци у раном узрасту, изазове у периоду адолесценциjе и односе са дjецом у току и након развода.

Појашњава да бесплатна СОС родитељска линиjа ради сваким радним даном од девет до 15 часова и на њоj родитељи/старатељи могу добити савjете у вези са васпитањем дjеце, односа са дjецом и породицом, развоjним фазама и потребама дjеце, као и различитим проблемима и недоумицама с коjима се родитељи суочаваjу током периода њиховог одрастања.

– Jедан броj родитеља коjи су се обратили за савjет звао је управо из забринутости jер jе диjете директно или индиректно указало да размишља о самоубиству или нестанку. Код родитеља коjи су се обратили за помоћ ово је био аларм да jе потребно затражити помоћ jер су се забринули да би диjете заиста могло нашкодити себи.
Први савjет коjи родитељи добиjу на линиjи јесте да се то што jе рекло диjете треба схватити озбиљно и затражити помоћ. Наjчешће сазнаjемо да су у позадини анксиозност, одређена депресивна стања код дjетета, неке тешке животне ситуациjе, недостатак самопоуздања и лоша слика о себи, смањен контакт са вршњацима, затвореност и отежана комуникациjа са члановима породице… Како jе разговор о самоубиству наjчешће потреба да се ублажи бол и затражи помоћ, разговор се наставља у тражењу снаге код родитеља да помогне дjетету, наводи Жуњић.

Додаје да неки од наjчешћих савjета, поред тражења стручне помоћи, јесу да слушаjу диjете без осуђивања, да се труде да разговараjу са њим и проводе више времена у заjедничким активностима.

– Затим треба искрено разговарати о забринутости коjу осjећаjу због ситуациjе у коjоj се диjете нашло, да се лоцираjу и друге особе од повjерења – другари или чланови породице коjи су младима значаjни, да се истраже инетесовања дjеце, хобиjи како би пажњу усмjерили на позитивне ствари.
Увиjек будемо охрабрени када родитељи позову и затраже помоћ jер jе то знак да су свjесни проблема да су риjешили да га подиjеле и затраже помоћ како би заjедно помогли дjетету, jер смо свjесни чињенице колико се о оваквим стварима ћути. Оно што често чуjемо, посебно од родитеља коjи живе у мањим општинама jесте да не постоjи развиjена подршка младима у виду савjетовалишта и да често не знаjу гдjе би потражили помоћ. Зато jе важно да се прича о овоj и сличним темама, да се промовишу постоjећи сервиси подршке али и отвараjу нови у циљу што бољег менталног здравља наших младих, оцјењује Жуњић.



ДАН

Nastavite čitati

Najčitanije