Povežite se s nama

BBC Svijet

Severna Koreja i korona virus: Misterija epidemije kovida-19

Objavljeno

dana

Najnovije Vijesti iz Svijeta, izvor portal: BBC Srpski


  • Džin Mekenzi, Hosu Li i tim za proveru činjenica
  • BBC Njuz

Autor fotografije, Korean Central Television

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Severnokorejski plakat: „Druže, da li se pridržavaš zdravstvenih pravila?“

Prošle su tri nedelje otkako je Severna Koreja prijavila prvi zvanični slučaj kovida.

Vlada tvrdi da drži epidemiju pod kontrolom, ali detalji i dalje ostaju misterija.

Advertisement

BBC je sakupio informacije, kroz razgovore sa ljudima koji su uspeli da kontaktiraju one koji žive u Severnoj Koreji i uz pomoć javno dostupnih izvora.

Glasovi unutar Severne Koreje

Kim Hvang Sun je sedeo sam u njegovoj kuhinji u Seulu kad mu je zazvonio telefon.

Bio je to kineski posrednik sa vestima koje je željno čekao.

Advertisement

Njegova porodica mogla je da priča s njim.

Prošlo je deset godina otkako je Hvang Sun sam pobegao iz Severne Koreje.

Njegovo dvoje dece, unuci i osamdesetpetogodišnja majka svi su još tamo, a on je već izgubio nadu da će uspeti da ih izvuče odatle.

Advertisement

Ovi tajni telefonski pozivi jedini su način da komunicira sa njima.

On zna da ne sme da postavlja previše pitanja u slučaju da ih prisluškuju.

Takođe vodi računa da razgovori budu kratki, nikad duži od pet minuta.

Advertisement

Dva dana ranije, Severna Koreja je saopštila da je zabeležila prvi slučaj korona virusa.

Podaci koje je objavila vlada, u do sada prvom potezu te vrste, ukazuje na to da se virus brzo raširio u svakoj pokrajini u zemlji.

„Rekli su mi da jako mnogo ljudi ima temperaturu“, kaže Hvang Sun.

Advertisement

„Stekao sam utisak da je tamo situacija veoma loša. Rekli su mi da svi hodaju okolo tražeći lekove od svakoga koga sretnu.

„Svako traži nešto što će im pomoći da im skine temperaturu, ali niko ne može ništa da nađe.“

Nije se usudio da pita koliko ih umire.

Advertisement

Ako bi neko čuo njegovu porodicu da govori o broju smrti, to bi moglo da se doživi kao kritikovanje vlasti, a on se plaši da bi tada njegova porodica mogla biti pogubljena.

Do sada je „temperaturu“ dobilo oko 15 odsto stanovništva, prema zvaničnim podacima.

Odsustvo testiranja znači da se slučajevi opisuju na taj način.

Advertisement

Severnokorejski lider Kim Džong Un priznao je da vlada nestašica lekova, naredivši vojsci da razdeli sopstvene zalihe.

Autor fotografije, KCTV

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Vojska je mobilisana da distribuira zalihe lekova što se vidi na snimcima prikazanim na severnokorejskoj TV

Bolnice i apoteke nemaju lekove godinama, kaže Hvang Sun.

Lekari ispišu recept, a na pacijentu je da pronađe šta mu treba i kupi to, ili od nekoga ko to prodaje direktno iz kuće, ili na lokalnoj pijaci.

Advertisement

„Ako vam treba anestetik za operaciju, morate da odete na pijacu da ga kupite i da ga donesete nazad u bolnicu“, kaže on.

„Ali sada čak ni pijačni prodavci nemaju ništa.“

„Vlada vas savetuje da prokuvate borove iglice i da u tu svrhu popijete tu tečnost“, rekla mu je njegova porodica.

Advertisement

U državnim vestima građani se savetuju i da grgolje slanu vodu da bi ublažili simptome.

Autor fotografije, KCTV

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Državna televizija Severne Koreje emitovala je slike dobro snabdevenih apoteka, ali ljudi govore o akutnom nedostatku lekova

„To se dešava kad nemaju lekove. Prebacuju se na narodnu medicinu“, kaže doktor Nagi Šafik, koji radi za UNICEF u severnokorejskim selima još od 2001.

Kad je bio poslednji put tamo, 2019, već su oskudevali u lekovima.

Advertisement

„Bilo ih je, ali veoma, veoma malo“, kaže on.

Gotovo svi lekovi uvoze se iz Kine, a dvogodišnje zatvaranje granice prekinulo je tu liniju snabdevanja.

Sokil Park, iz organizacije Liberti u Severnoj Koreji, pomaže prebezima iz Severne Koreje da se skrase u Južnoj Koreji.

Advertisement

Oni koji su razgovarali sa porodicama kod kuće rekli su mu da je došlo do opšte pomame za lekovima.

„Ono malo što je ostalo je pokupovano, a cene su skočile u nebesa“, kaže on.

Nacionalni karantin

Vlada je naložila uvođenje nacionalnog karantina na dan objave epidemije.

Advertisement

To je izazvalo zabrinutost da će ljudi, koji ne budu mogli da dođu do hrane, umreti od gladi.

Izgleda da su neki, ipak, uspeli da napuste domove i odu na posao ili da obrađuju zemlju.

Slike snimljene preko granice u Južnoj Koreji na stranici za monitoring NK Njuz pokazuju poljoprivredne radnike u poljima u danima pošto je uveden karantin.

Advertisement

Autor fotografije, NK News

Potpis ispod fotografije,

Fotografija snimljena 16. maja čini se pokazuje kako Severnokorejci sade pirinač u provinciji Severni Hvangae

Advertisement

Međutim, na mestima sa visokom stopom zaražavanja, među kojima i glavni grad Pjongjang, priča se da su ljudi bili primorani da ostaju kod kuće.

Autor fotografije, Reuters

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Prazne ulice u Pjongjangu 23. maja

Li Sang Jong vodi Dejli NK, internet stranicu iz Seula, i ima mrežu izvora unutar Severne Koreje.

U gradu Hjesan na kineskoj granici, on kaže da ljudima nije bilo dozvoljeno da napuštaju domove deset dana maja.

Advertisement

Kad je karantin ukinut, prema njegovom izvoru, otkriveno je da je više od desetine ljudi kolabiralo u njihovim domovima od nedostatka hrane.

Do sada je zvanično prijavljeno svega 70 smrti.

To čini da stopa smrtnosti u Severnoj Koreji iznosi 0,002 odsto – najniža na svetu.

Advertisement

„Za zemlju sa siromašnim zdravstvenim sistemom, gde niko nije vakcinisan, ove brojke se ne poklapaju“, kaže Martin Vilijams, koji je pratio podatke za analitičku platformu 38 Nort.

On ukazuje na još jednu anomaliju.

Smrti su dostigle vrhunac dok su brojevi slučajeva još uvek bili u porastu.

Advertisement

„Znamo da kod kovida-19 smrti obično slede dve do tri nedelje posle zaražavanja. I zato znamo da ove cifre nisu dobre, ali ne znamo zbog čega.“

On objašnjava da, pored lažnog izveštavanja na nacionalnom nivou, lokalni zdravstveni zvaničnici možda ne žele da priznaju koliko je ljudi stvarno umrlo iz straha da će biti kažnjeni.

Međunarodna pomoć

Tokom protekle nedelje, broj prijavljenih novih slučajeva je opao, a urednička reč u državnom novinskom listu tvrdila je da su vlasti „suzbile virus i da kontrolišu njegovo širenje“.

Advertisement

UNICEF kaže da se njihovo lokalno osoblje sada vratilo u kancelariju u Pjongjangu pošto su pušteni iz karantina.

U brifingu Svetske zdravstvene organizacije, zvaničnik za vanredne situacije doktor Majk Rajan rekao je da se plaši da se situacija „pogoršava, a ne da se poboljšava“.

On je rekao da im Severna Koreja nije dala pristup njihovim podacima, što „veoma otežava izradu odgovarajuće analize za svet“.

Advertisement

On je rekao i da su u više navrata nudili da pošalju vakcine i pomoć.

Umesto toga, izgleda da se Severna Koreja u tišini oslanja na suseda Kinu da bi se izvukla iz krize.

Kineski carinski podaci ukazuju na to da se severnokorejski uvoz iz Kine udvostručio od marta do aprila.

Advertisement

Iako je uvoz u stalnom porastu ove godine posle dvogodišnjeg zatvaranja granice, poslednjih nekoliko meseci došlo je do naglog skoka uvoza medicinskih artikala.

U aprilu je Severna Koreja uvezla 1.000 „respiratora“ iz Kine – prvi kontingent otkako je izbila pandemija, prema carinskim podacima iz Pekinga.

Izraz „respirator“ u kineskim podacima mogao bi da se odnosi i na druge, manje tipove mašina za lečenje kiseonikom.

Advertisement

Od januara do aprila, Severna Koreja je takođe kupila više od devet miliona maski za lice.

Nijedna se nije pojavljivala u kineskim carinskim podacima u prethodne dve godine.

Došlo je i do povećanja uvezenih lekova i vakcina.

Advertisement

Prema zvaničniku južnokorejske vlade, Severna Koreja je 17. maja poslala tri teretna aviona u Kinu da preuzmu pomoć.

Nezavisno od toga, izvor sa kojim smo razgovarali rekao je da je ogromna isporuka medicinske opreme stigla morem u luku Nampo, južno od Pjongjanga, 13. maja.

Nabavili smo satelitske snimke od 15. maja.

Advertisement

Na njima se vidi prisustvo velikog broja brodova u lučkoj oblasti.

Otkriti odakle su oni stigli i šta nose, međutim, nije bilo moguće – budući da su mnogima od njih tragači za navigaciju isključeni.

King Hvang Sun nije dobio nikakve vesti od porodice iz Severne Koreje od tog prvog telefonskog razgovora.

Advertisement

Od izbijanja epidemije, on kaže da je postalo mnogo teže stupiti u vezu s njima.

Telefonski signali često se ometaju, a kad povremeno ipak uspe da se probije, veza često bude prekinuta.

Njegovi prijatelji doživljavaju istu stvar.

Advertisement

Toliko se brine zbog onoga što je moglo da se desi njegovoj osamdesetpetogodišnjoj majci u danima otkako su razgovarali da se juče popeo na vrh lokalne planine da se pomoli za nju.

To je sve što može da uradi.

Kao i ostatak sveta, on je u neznanju i nije u mogućnosti da pomogne.

Advertisement

Pogledajte video: Zašto volimo lude priče o Severnoj Koreji

Potpis ispod videa,
Advertisement

O Severnoj Koreji kruže mnoge neverovatne priče, ali nisu uvek tačne.

Pratite BBC-jevu dopisnicu iz Seula Džin Mekenzi na Tviteru @jeanmackenzie

Imena su izmenjena da bi se zaštitili izvori



BBC Svijet
Advertisement
Vaše mišljenje? Ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

BBC Svijet

Francuska i politika: Zašto je Emanuel Makron kažnjen na izborima

Objavljeno

dana

Autor

Najnovije Vijesti iz Svijeta, izvor portal: BBC Srpski


  • Hju Skofild
  • BBC Njuz, Pariz

Autor fotografije, Getty Images

U aprilskoj noći kad je Emanuel Makron ponovo izabran za predsednika, svi su primetili neobičnu, svedenu atmosferu koja ga je okruživala.

Advertisement

Nije bilo širokih osmeha, nije bilo trijumfalnog govora punog nade. Bilo je to kao da je već znao da slavlje neće biti primereno.

Dva meseca kasnije, vidimo da su njegovi slavni politički instinkti ponovo bili savršeno tačni.

Bio je u pravu što je bio oprezan.

Advertisement

Ta pobeda zaista je bila vrhunac, ali on je odmah prepoznao njenu depresivnu, implicitnu poruku – od vrhunca može da se krene samo u jednom smeru, a to je nadole.

Rezultati parlamentarnih izbora u nedelju potvrđuju da će ovaj drugi mandat biti potpuno drugačiji u odnosu na prvi – Makron odaje utisak kažnjenog i značajno oslabljenog vođe.

Umesto da može da se osloni na (i stoga praktično ignoriše) poslušne poslanike, predsednik se sada suočava sa Nacionalnom skupštinom koja ne može da garantuje prolazak njegovih reformi.

Advertisement

Sa stotinak poslaničkih mesta manje – relativnom i ne više apsolutnom većinom – nekada nepobedivi šef države biće prisiljen da pregovara sa opozicijom, najviše sa konzervativnim Republikancima (LR).

Po nekim pitanjima oni će sarađivati – na primer, podizanje starosne granice za odlazak penziju na 65 godina – ali njihova podrška imaće svoju cenu.

I to što će zavisiti od LR-a imaće neizbežne posledice po Makronovu navodnu centrističku vladu koja će početi da deluje uznemirujuće desničarski.

Čak i okviru njegove vlastite koalicije, predsednikov položaj biće manje siguran.

Advertisement

Zbog toga što po ustavu ne može da služi treći mandat, pitanje njegovog uspeha ostaje otvoreno.

U nekom trenutku možemo da očekujemo od saveznika poput bivšeg premijera Eduarda Filipa, koji komanduje zasebnom frakcijom poslanika, da započne napade.

Ali najočigledniji izazov predstavljaće sveže oživljena opozicija.

Advertisement

I to ne konvencionalna opozicija, već nova leva koalicija kojom dominira mladi, radikalni priliv pristalica Žan-Lika Melanšona, i (iznenađenje večeri), masovni novi kontingent krajnje desnice.

Ovaj manevar sa dve boka krajnjih ekstrema uradiće sve što može da osujeti usvajanje novih reformi kao što je starosna granica za odlazak u penziju i, osokoljeni novim legitimitetom, neće oklevati da pozovu na ulicu kad god im to bude bilo potrebno.

„Francuskom će se veoma teško vladati“, kaže analitičar i anketar Žerom Forke.

Advertisement

Tvorac vlastitih problema

Ima mnogo onih koji smatraju da je Makron tvorac vlastitih problema.

Nije uspeo da iskoristi zamajac koji je pružila njegova predsednička pobeda i pokuša da osvoji novu većinu u parlamentu.

Jedva da je vodio kampanju i čekao je nedeljama pre nego što je postavio premijera – Elizabet Born – čiji nesumnjivi talenti ne mogu da nadoknade njenu slabu komunikaciju sa glasačima.

Advertisement

Bilo je i loših medijskih momenata, kao što su ministar optužen za silovanje i fijasko fudbalske utakmice na Stad de Fransu – kad je njegova vlada naširoko doživljena kao da okrivljuje navijače Liverpula da bi odvratila pažnju od prave sramote večeri – lokalnih delinkvenata.

Forke veruje da je to moglo da navede neke glasače da odaberu Nacionalni savez Marin Le Pen, za koju su do ove večeri najoptimističnije procene bile oko 40 poslaničkih mesta – polovina onoga što su stvarno osvojili.

Možda je upravo te nedelje 24. aprila, kad je saznao da je osigurao drugi mandat, Makron osetio neprijatni balast svog položaja. Tako je u svakom slučaju izgledalo.

Advertisement

Jeste, osvojio je još pet godina – ali istorija drugih mandata u Petoj Republici nikad nije bila sjajna.

I jeste, imao je većinu Francuza iza sebe – ali više kao rezultat odbacivanja drugih nego iz ljubavi prema njemu samom.

Bilo je to kao da je još tada znao da je najbolje prošlo.

Advertisement

Pogledajte video: „Nisam glasala jer nisam videla sličnost između mene i kandidata“

Potpis ispod videa,
Advertisement

Muslimanka iz Francuske: „Nisam glasala jer nisam videla sličnost između mene i kandidata“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk





BBC Svijet
Advertisement
Nastavite čitati

BBC Svijet

Srbija, Ukrajina i izbeglice: „Imali smo divan grad, ali ga više nema“

Objavljeno

dana

Autor

Najnovije Vijesti iz Svijeta, izvor portal: BBC Srpski


  • Jovana Georgievski
  • BBC novinarka

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Galina Šipova (levo), Antonina Fomenko (desno) i njen sin Jurij upoznali su se u Prihvatnom centru Vranje, nakon bekstva iz Ukrajine

U dvorištu Prihvatnog centra Vranje, Antonina Fomenko i Galina Šipova iz Ukrajine sede na baštenskim stolicama pod krošnjom drveta i piju čaj.

Dve zemljakinje sprijateljile su se u Srbiji, gde su pronašle utočište nakon što ih je ruski napad naterao da napuste domove.

Advertisement

Antonina ima 36 godina i izbegla je iz Severodonjecka, grada u Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine, koji su vlasti te zemlje označile kao ključan za odbranu Donbasa.

Na pitanje o sinu, koji je u 40. godini mobilisan u ukrajinsku vojsku, počinje da plače.

„To mi je sin jedinac“, kaže napuklim glasom, prebacujući se za trenutak na ukrajinski jezik, sa ruskog na kojem vodimo razgovor.

Advertisement

Za više od 100. dana rata, iz Ukrajine je izbeglo više od 13 miliona ljudi, podatak je Ujedinjenih nacija.

U Srbiju su ušle skoro 42.000 ljudi iz Ukrajine, a oko 9.000 je prijavilo boravište, kažu iz Komesarijata za izbeglice Srbije (KIRS) za BBC na srpskom.

Najveći broj živi u privatnom smeštaju, pa je Vranje trenutno jedini prihvatni centar u Srbiji koji prima izbeglice iz Ukrajine.

Advertisement

Prema podacima od 10. juna, u Vranju je smešteno 76 ljudi – skoro triput manje nego što centar može da primi.

Ukrajina ne spada ni u prvih pet zemalja iz kojih dolazi najveći broj izbeglica koje trenutno borave u Srbiji – najviše ih je iz Avganistana, Sirije, Pakistana, Burundija i Bangladeša, navode iz KIRS-a.

‘Mog grada više nema’

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Antonina je u Srbiju došla sa sedmogodišnjim sinom Jurijem i mačorom Barsikom

I Galina i Antonina dolaze iz gradova koji su od početka rata pretrpeli značajna razaranja.

Advertisement

Antonina je Ukrajinka koja je ceo život živela na severu Luganske oblasti, a nije je napustila ni kada su proruski separatisti u južnom delu proglasili nepriznatu autonomiju 2014.

U Srbiju je došla sa sedmogodišnjim sinom Jurijem i mačorom Barsikom, dok suprug, koji zbog invalidnosti nije mobilisan, radi u Letoniji kao kamiondžija.

Kaže da nikada nije želela da ode iz Severodonjecka, u kojem je pre rata živelo nešto više od 100.000 ljudi.

Advertisement

Radila je u agenciji za nekretnine, a sin je septembra 2021. krenuo u prvi razred osnovne škole.

Ali, Antonina više nije sigurna da ima gde da se vrati.

Autor fotografije, AFP

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Dim nad Severodonjeckom, 7. jun 2022. godine

„Ne znam šta je sa našim stanom, ali znam da je poslednji sprat zgrade srušen pre nego što smo pobegli“, kaže uz dubok uzdah.

Advertisement

Galina je došla sama iz Buče, gradića koji se nalazi nedaleko od Kijeva.

Do rata, to je bilo industrijsko mesto i dom za nešto manje od 30.000 stanovnika.

„Živeli smo pristojno, a poslednjih godina je u gradu niklo mnogo novih zgrada“, kaže ova penzionerka o predratnim godinama.

Advertisement

Posle povlačenja ruskih snaga početkom aprila, ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba saopštio je da je u Buči stradalo više od 400 civila.

BBC novinari zabeležili su prizore mrtvih tela koja leže na ulicama, a fotografije razaranja u Buči obišle su svet.

Autor fotografije, AFP

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Novinari koji su ušli u Buču početkom aprila, nakon povlačenja ruskih snaga, zatekli su leševe na ulicama

„Mnogi koje sam upoznala posle odlaska iz Ukrajine su znali za ono što se desilo u Buči“, kaže Galina, kršeći ruke u krilu.

Advertisement

Iz zadnjeg džepa na pantalonama vadi paklu cigareta, izvlači dve i pali jednu, dok druga ostaje da čeka spremna u ruci.

Galina je rođena u sovjetskoj Ukrajini, otac joj je iz Rusije, a kaže i da ima rođake u Sankt Peterburgu.

Sebe ne smatra ni Ukrajinkom ni Ruskinjom jer je veći deo njenog života obeležio Sovjetski Savez, gde to „nije bilo tako važno“.

Advertisement

„Za mene je ovaj rat utoliko strašniji – ne mogu da smestim u glavu da Rusija i Ukrajina ratuju“, dodaje.

Evakuacija kroz leševe

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Galina je izbegla iz Buče samo nekoliko dana posle 69. rođendana

Čak i kada je rat počeo, Galina i Antonina nisu ni pomišljale da će morati da napuste domove.

„Mislila sam da ću rat presedeti kod kuće, baš kao što sam presedela karantin [tokom pandemije korona virusa]“, kaže Galina.

Advertisement

Antonina, koja je ostala u Severodonjecku tokom oružanih sukobe nakon ruske aneksije Krima, nadala se da rat ni ovoga puta neće pokucati na vrata njenog stana.

„Tada su bombardovana neka naselja, ali ne i naše, pa nismo videli potrebu da bežimo“, priseća se.

Već krajem februara, Galina je shvatila da „neće biti lako“ – isključeni su struja, voda i grejanje, i to mesec i po dana pred kraj grejne sezone, koja u Ukrajini traje do 14. aprila.

Advertisement

Komšije su pokazale solidarnost – svako je u dvorište donosio šta je imao od hrane, ložili su vatru i kuvali.

Autor fotografije, Galina Šipova

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Nakon što je Buča ostala bez struje, komšije u Staklozavodskoj ulici ložile su vatru i kuvale u dvorištu

Autor fotografije, Galina Šipova

Rešila je da se na zvuk sirene ne spušta u sklonište, zato što je tamo bilo još hladnije.

Advertisement

Odluku da ode, Galina je donela pošto je 4. marta proslavila 69. rođendan krijući se od gelera u svom hodniku.

Prihvatila je poziv komšija da je povezu, ali su se planovi izjalovili.

„Stajala sam kod automobila sa torbom u rukama, a onda smo čuli kako nailaze tenkovi i otkazali put“, priča.

Advertisement

Galina dodaje da su, nekoliko dana kasnije, na parkingu zatekli „strašan prizor“.

„Auto je bio uništen, a u blizini je ležalo nekoliko leševa“, kaže, a zatim povlači dugačak dim cigarete, koja dogoreva u njenoj ruci.

Kada su ruske i ukrajinske vlasti 9. marta dogovorile otvaranje nekoliko evakuacionih koridora, između ostalog iz Buče ka Kijevu, Galina se sa prijateljima priključila izbegličkoj koloni.

Advertisement

Uzeli su kolica iz supermarketa i natovarili stvari i dvoje dece – četvorogodišnju Mašu i jednogodišnju Evdokiju, najmlađu u grupi.

Pošli su ka Gradskoj upravi, odakle je izbeglička kolona trebalo da pešači četiri kilometara do obližnjeg Irpinja.

„Na ulicama Buče su ležala mrtva tela, a ja sam se trudila da ne gledam i razgovarala sam sa decom da im odvratim pažnju“, kaže penzionisana nastavnica hemije.

Advertisement

Iz Irpinja su se automobilom prebacili u Kijev.

Galina kaže da ju je tamo sustigao „prvi šok“, posle nekoliko nedelja života bez struje, vode i grejanja.

„Na ulicama Kijeva je gorela rasveta, radijatori u smeštaju su bili topli.

Advertisement

„Sve vreme sam koristila vodu iz flaša, a kada su zalihe bile pri kraju, izašla sam na ulicu i zamolila vojnike da donesu još. Ispostavilo se da je samo trebalo da odvrnem slavinu“, kaže.

Galina je iz Kijeva evakuacionim autobusom doputovala u Mađarsku, a zatim u Beograd.

Ne seća se tačnog datuma kada je stigla u Srbiju, ali kaže da je to bilo „sredinom marta“.

Advertisement

Bekstvo pod bombama

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Potpis ispod fotografije,

Antonina i Jurij su izbegli iz Severodonjecka sredinom marta

Advertisement

Antonina je Severodonjeck napustila 12. marta, kada je njena zgrada granatirana.

„U trenutku kada sam bežala iz stana, balkon se srušio i staklo se razletelo“, kaže.

Pobegla je sa sedmogodišnjim sinom u jednoj ruci, transporterom za mačku u drugoj i malim rancem na leđima.

Advertisement

„Tek kada sam stigla u Srbiju, počela sam da razmišljam o tome šta sam sve mogla da ponesem.

„U tom trenutku, ne razmišljaš o stvarima – uzimaš najvažnije i gledaš kako da se spaseš“, kaže.

Žali što sinu Juriju nije ponela omiljeni jastuk, sa kojim je spavao od kada je bio beba.

Advertisement

Ali, kako dodaje, dečaku je bilo najvažnije da mačor Barsik ne bude ostavljen.

„Do kraja života ne bih sebi oprostila – nastradao bi u ruševinama ili bi umro od gladi“, objašnjava Antonina.

Pokušali su da se ukrcaju u evakuacioni autobus, ali su sva mesta bila popunjena.

Advertisement

U bekstvu iz grada pomogla im je sugrađanka Svetlana, koju Antonina pre toga nije poznavala, pa su se kolima prevezli do grada Dnjipra.

Tamo je uhvatila voz za Mađarsku, a 18. marta je prešla granicu sa Srbijom.

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Barsik je sa svojim vlasnicima prevalio hiljade kilometara i sada živi u sobi Prihvatnog centra u Vranju

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Sve Jurijeve igračke ostale su u Severodonjecku, a iznad kreveta u Vranju sada drži dve nove

Život u Vranju

Antonina je odmah odlučila da krene put Srbije, jer je već živela u zemlji i govori jezik.

Advertisement

Njena majka se, pre više od 15 godina, udala u Leskovcu.

Antonina se preselila sa njom i ostala četiri godine, da bi se potom vratila u Ukrajinu.

„A sada sam opet tu“, kaže zamišljeno.

Advertisement

Galina se u Srbiji obrela slučajno.

„Usput sam čula da postoji smeštaj za izbeglice u Vranju, pa sam odlučila da krenem“, kaže.

Posle više od dva meseca boravka u Prihvatnom centru Vranje, Antonina i Galina imaju dnevnu rutinu.

Advertisement

Doručkuju, rade gimnastiku, a ostatak dana je slobodan, pa najčešće odlaze do prodavnice da kupe voće i druge potrepštine.

Galina dvaput nedeljno pohađa časove srpskog jezika.

Preko dana, u dvorištu prihvatnog centra je mirno – tinejdžeri sede na stepenicama i čavrljaju, a ostali se kriju od vrućine u sobama.

Advertisement

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Potpis ispod fotografije,

Zajednička trpezarija u Prihvatnom centru Vranje

Advertisement

Jurij, čije je školovanje prekinuo rat, sada pohađa Osnovnu školu „Radoje Domanović“ u Vranju, sa još desetoro dece iz kampa.

Antonina kaže da se „odlično uklopio“.

„Deca su ga jako lepo prihvatila, veoma toplo su ga dočekali i druže se“, dodaje.

Advertisement

U kampu ima i tinejdžera, a dva momka upisana su u Ekonomsko-trgovačku školu u Vranju, kažu iz KIRS-a.

Kako dodaju, Srbija može da smesti višestruko veći broj izbeglica iz Ukrajine, ukoliko bude potrebe.

„Od početka rata, u prihvatnim centrima je za njih opredeljeno između 1.350 i 1.500 mesta“, navode.

Advertisement

To znači da je izbeglicama garantovana privremena zaštita od godinu dana, što znači da mogu da legalno borave u Srbiji, dobiju radnu dozvolu i upišu decu u školu.

Dok čeka radnu dozvolu, Antonina već lista oglase za posao.

„Nije važno u kojem gradu u Srbiji ću živeti, samo da radim“, kaže.

Advertisement

I ona i Galina žele da se vrate u Ukrajinu kada se rat završi.

Antonina kaže da je sin često pita kada će se vratiti kući.

„A ja mu odgovaram da ćemo se vratiti čim budemo mogli“, kaže.

Advertisement

Galina nije optimista da će to biti uskoro i misli da će Novu godinu dočekati u Srbiji.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk





BBC Svijet
Advertisement
Nastavite čitati

BBC Svijet

Rusija i Ukrajina: Ruska muzika biće zabranjena na javnim mestima u Ukrajini

Objavljeno

dana

Autor

Najnovije Vijesti iz Svijeta, izvor portal: BBC Srpski


Autor fotografije, Getty Images

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Zabrana se neće odnositi na ruske kompozitore koji su umrli pre raspada SSSR-a.

Ukrajinski parlament glasao je o zabrani nekih ruskih pesama u medijima i na javnim mestima.

Advertisement

Zabrana se neće odnositi na svu rusku muziku, već na onu koju stvaraju ili izvode muzičari koji su državljanstvo Rusije stekli posle 1991.

Umetnici koji su osudili rat u Ukrajini mogu da podnesu zahtev za izuzeće od zabrane.

Zakonom će biti zabranjen i uvoz knjiga iz Rusije i Belorusije.

Advertisement

Mnogi koji žive u oblastima istočne i južne Ukrajine istorijski osećaju snažnu vezu sa Rusijom i ruski jezik im je često prvi.

Ali invazija je dovela do toga da mnogi Ukrajinci žele da naprave otklon od ruske kulture.

Zakon, koji su poslanici odobrili u nedelju zabranjuje izvođenje ruske muzike na televiziji, radiju, u školama, javnom prevozu, hotelima, restoranima, bioskopima i ostalim javnim mestima.

Advertisement

Za zakon su glasala 303 poslanika od 450 u ukrajinskom parlamentu.

U zakonu se navodi da će zabrana „umanjiti rizike moguće neprijateljske propagande kroz muziku u Ukrajini i povećati obim nacionalnih pesama u kulturnom prostoru“, prenosi BBC Monitoring.

Zabrana će se odnositi na muzičare koji imaju ili su imali rusko državljanstvo u bilo kom trenutku posle 1991. godine – vremena kada je Ukrajina proglasila nezavisnost, osim onih koji su državljani Ukrajine ili su to bili u trenutku smrti.

Advertisement

To znači da se i dalje mogu izvoditi dela davno umrlih ruskih kompozitora kao što su Čajkovski i Šostakovič.

Ruski umetnici koji osuđuju rat u Ukrajini mogu da podnesu zahtev ukrajinskoj službi bezbednosti za izuzeće od zabrane.

U njemu moraju da navedu da podržavaju suverenitet i integritet Ukrajine, da pozovu Rusiju da odmah prekine agresiju i da se obavežu da se uzdrže od bilo kakvih koraka koji su u suprotnosti sa ovim izjavama, prenosi BBC na ukrajinskom.

Advertisement

Dokument takođe obuhvata zakone za povećanje udela ukrajinskih pesama koje se puštaju na radiju na 40 odsto, kao i povećanje upotrebe ukrajinskog jezika u dnevnim programima na 75 odsto.

Zabrana i za ruske knjige

Navodi se da će biti zabranjen uvoz knjiga iz Rusije, Belorusije i okupiranih ukrajinskih teritorija, kao i materijal na ruskom jeziku uvezen iz drugih zemalja.

Ovaj zakon će zabraniti objavljivanje i distribuciju knjiga koje su napisali ruski državljani (sa sličnim izuzecima kao i za muziku), ali se to neće odnositi na knjige koje su već objavljene u Ukrajini.

Advertisement

Pored toga, prevodi knjiga biće objavljeni samo na ukrajinskom, zvaničnim jezicima EU ili autohtonim ukrajinskim jezicima.

Pogledajte i video o ukrajinskom orkestru u egzilu u Sloveniji

Potpis ispod videa,

Mladi ukrajinski muzičari stigli u Sloveniju: „Muzika mi je najbolji prijatelj“



BBC Svijet
Advertisement
Nastavite čitati

Najčitanije