Povežite se s nama

Novosti.rs

MEDICINARI NEĆE OSTATI BEZ PLATE: Propast, troškovi i dug Fonda zdravstva tema u Skupštini Crne Gore

Objavljeno

dana

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Novosti.rs


UKIDANJE doprinosa na zdravstvo kroz program "Evropa sad", neracionalna potrošnja i pandemija glavni su uzroci za porast, troškove i dug Fonda za zdravstveno osiguranje.

Foto: Printskrin

Advertisement

Ovo su ocenili ministar finansija Aleksandar Damjanović i ministar zdravlja, a nekadašnji direktor FZO, Dragoslav Šćekić na kontrolnom saslušanju u Skupštini. Kako su rekli, budžetom nije opredeljeno dovoljno novca za zdravstvo, ali uveravaju da će ono funkcionisati, a novca biti za sve obaveze, pa i zarade medicinskih radnika.

Dug FZO poslednjeg dana prošle godine, kako je kazao Damjanović, iznosio je 65,7 miliona evra, od čega su dospele obaveze u tom momentu iznosile 30 miliona evra, a nakon toga prispevale i dodatne od 35,6 miliona.

- Dug je prema Fondu porastao za 17 miliona evra, imao je vrtoglavu spiralu tokom protekle godine. Uzrok je i pandemija i naše zajedničke neracionalnosti. Ukupno stanje duga po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje, kad se izvuče iz sistema ogromnog poreskog duga je 130 miliona evra. Toliko je Fond zdravstva ostao zakinut zbog neplaćanja doprinosa - naglasio je Damjanović.

Advertisement

Prema njegovim rečima, za 2021. godinu je bio plan da se Fondu zdravstva uplati oko 303 miliona evra, da bi potrošnja bila 324 miliona evra. Kazao je i da je iluzorno očekivati da se dug Fonda dovede na nulu, te da je realno očekivati da se dug ne prenosi u narednu godinu.

POVEĆANJE

MINISTAR zdravlja je istakao da jeste za povećanje zarada lekarima, ali onima koji rade, jer ima i onih koji ne rade ništa.

- Nisu se svi zdravstveni radnici u kovidu ponašali jednako. Neki su kada je bilo najpotrebnije išli na bolovanje, ili nisu hteli u treću smenu. Čast onima koji su bili odgovorni i njih treba nagraditi - naveo je Šćekić.

Advertisement

Kako je ocenio ministar zdravlja, u prethodnoj godini, pažnja prema zdravstvenom sistemu nije bila na očekivanom nivou, te su se problemi samo nizali, dugovi akumulirali, a rezultati očekivali. Smatra i da je izdvajanje države od 332 miliona evra za zdravstveni sistem nedovoljno, te da je za tekuću potrošnju i servisiranje dugova bilo potrebno 400 miliona. Ocenio je i da je povećanje zarada koje je doneo program "Evropa sad" čisti populizam.

Dragoslav Šćekić je istakao da je prošle godine, dok je bio na čelu FZO, upravljao dugovima i obavezama na najbolji mogući način u tim momentima "pod svim opstrukcijama".

- Dug je tu, ali trebalo bi da vidimo šta se radilo u prethodnom periodu. Zašto je "Montefarm" - protočni bojler, i zašto kupuje lekove kao druga ruka, a trebalo bi da direktno on uzima od dobavljača, a ne preko posrednika. Zašto je neko sredstva iz državnog preneo u privatno - rekao je Šćekić.

Advertisement

Foto PR centar

Nacrt budžeta pravi se bez plana

Predsednica Sindikata doktora medicine dr Milena Popović Samardžić kaže da su se problemi finansiranja Fonda gomilali godinama. Dr Popović Samardžić je mišljenja da Crna Gora ima loše planiranje u zdravstvu.

- Mi bez plana sve ove godina pravimo nacrte budžeta - navela je Milena Popović Samardžić. Kao problem istakla je i neracionalnu potrošnju lekova, a mišljenja je da je Ministarstvo zdravlja moglo da donese protokole lečenja. (B. D.)

Advertisement

 



Novosti
Advertisement
Vaše mišljenje? Ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Novosti.rs

MILOVA OPASNA PARALELA SA HRVATSKOM: Da li i Srbe iz Crne Gore čekaju kolone i traktori – ako se ne „opamete“

Objavljeno

dana

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Novosti.rs


U AUTORSKOM tekstu namenjenom crnogorskom "biračkom tržištu" u kojem sebe promoviše u spasioca države, predsednik Crne Gore Milo Đukanović nije mogao a da ne pomene dežurnu mantru o kleronacionalistima, "velikosrpskoj hegemoniji", i nekakvim mračnim planovima Beograda da pokori Podgoricu.

Foto Novosti

Advertisement

U moru već otrcanih floskula, uzdrmani gospodar Montenegra potcrtao je i jednu opasnu paralelu - uporedio je Srbe iz Crne Gore sa onima koje je hrvatska vlast zbrisala 1995. u zločinačkoj akciji "Oluja".

Tako crnogorski lider utvrđuje da je "u našoj državi svaki Srbin jednakopravan građanin sa svakim građaninom Crne Gore druge nacionalnosti", a zatim ide zlokobno poređenje "samo što lideri srpskih stranaka u Crnoj Gori svoju političku borbu vode na platformi državne politike Srbije i SPC kao njenog glavnog protagoniste. A, kao što znamo njihova platforma je Velika Srbija, bez Crne Gore i Crnogoraca. Pogubnost te platforme su, recimo, Srbi u Hrvatskoj apsolvirali. I svoje mesto pod suncem, u svojoj državi Hrvatskoj, traže i nalaze svojom pameću. U Crnoj Gori nažalost još nisu" - poručio je Đukanović, ne otkrivajući sasvim da li će Srbi u njegovoj državi, ako se ne opamete po merilima DPS, završiti kao oni u Tuđmanovoj Hrvatskoj - u izbegličkoj koloni na traktorima.



Novosti
Advertisement
Nastavite čitati

Novosti.rs

BLOKIRALI ODVOZ UGLJA: Protest bivših radnika obezbeđenja rudnika u Pljevljima

Objavljeno

dana

Autor

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Novosti.rs


BIVŠI radnici obezbeđenja Rudnika uglja AD Pljevlja juče su na sat vremena blokirali saobraćajnicu u selu Kalušići kojom, iz Površinskog kopa Potrlica, transportnim kamionima prevoze ugalj do Termoelektrane.

Foto M. Drobnjak

Advertisement

Radnici su se odlučili na radikalizaciju protesta nakon što im niko od nadležnih kojima su se obraćali nije odgovorio na zahteve.

Oni protestuju dvadesetak dana nakon što su ostali bez posla jer smatraju da su ugrožena njihova egzistencija i radnička prava, pošto je Agencija "Sekjuriti gard Montenegro" iz Podgorice preuzela poslove obezbeđenja najveće pljevaljske kompanije. Ističu da su im ugrožena prava, jer je njih četrdesetak ostalo bez posla, zbog kršenja Zakona o radu i kršenja radničkih prava.

Navode da su od Agencije, koja je na tenderu dobila posao obezbeđenja pljevaljske rudarske kompanije, dobili ponudu da rade kod njih, ali sa dvanaestočasovnim radnim vremenom, ili nekih 240 sati mesečno, sa minimalnom zaradom od 450 evra, što je, ističu, očigledno grubo kršenje Zakona o radu.

Advertisement

- Mi ne tražimo ništa mimo zakona. Tražimo osmočasovno radno vreme i minimalnu zaradu po Zakonu o radu. Ne znam zašto to ne može da se ispoštuje. Rudnik uglja je procenio ovu vrstu posla na 930.000 evra, a Agencija koja je došla ponudila je 651.000 evra. Imamo razliku u ceni i oni sa tom cenom ne mogu da ispune, prema zakonu, obaveze prema nama - kazao je Jovan Rosić, predstavnik radnika.

Jovan Rosić, Foto M. Drobnjak

On je istakao da sama ponuda Agencije nije u skladu sa zakonom jer ponudom od 651.000 evra, nije moguće isplatiti 105 radnika, sa minimalnom zaradom.

Advertisement

- Prema tenderskoj dokumentaciji za zaštitu lica i imovine traži se obezbeđivanje 20 pozicija, tri patrole sa po dva radnika i rukovodilac, na period od godinu dana, za šta bi bilo potrebno oko 711.000 evra, pa ako se bude poštovao Zakon o radu, neće biti dovoljno sredstava za zarade zaposlenih - kazao je Rosić.

Istakao je da su podnosili prijavu inspekciji rada, ali da do sada niko nije reagovao.

- Danas ćemo inspekciji rada podneti i prijavu pisanim putem sa potpisima 34 radnika, pa, ako hoće, neka rade svoj posao. Prijavu ćemo podneti protiv Agencije "Sekjuriti gard Montenegro" - dodao je Rosić.

Advertisement

(NE)NADLEŽNI

IZ Rudnika uglja ranije su saopštili da radnici zaradu ugovaraju sa Agencijom i da su oni nenadležni da se bave iznosima mesečnih zarada i organizacijom radnog vremena zaposlenih radnika u drugom preduzeću.



Novosti
Advertisement
Nastavite čitati

Novosti.rs

TEMELJNI UGOVOR SLAMKA SPASA ZA PREMIJERA: Sudbinu manjinske vlade Dritana Abazovića rešavaće poslanici u parlamentu 19. avgusta

Objavljeno

dana

Autor

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Novosti.rs


IAKO je pobednička većina na parlamentarnim izborima 2020. nezadovoljna radom manjinske vlade, potpisivanje Temeljnog ugovora SPC sa državom Crnom Gorom jedina je slamka za koju se hvata premijer Dritan Abazović.

Foto V. Kadić

Advertisement

Da li će njegov kabinet preživeti 19. avgust? Predsednik Vlade je ranije izjavio da stavljanje parafa na dokument sa SPC predstavlja dobar put za postizanje parlamentarnog konsenzusa oko pitanja koja su važna za evropske integracije. Svega šest sati nakon potpisivanja Temeljnog ugovora, Skupštini Crne Gore podnet je zahtev za glasanje o nepoverenju manjinskoj vladi.

Jedan od lidera DF Milan Knežević ponovio je juče da je taj politički savez uputio premijeru Abazoviću i predsedniku SNP Vladimiru Jokoviću ponudu da resetuju odnose parlamentarne većine od 30. avgusta 2020. i da zajedno sa strankama manjinskih naroda formiraju vladu ograničenog mandata koja bi pripremila i organizovala parlamentarne, predsedničke i lokalne izbore u jednom danu.

- Ako im ovaj naš predlog nije prihvatljiv, onda je sasvim logično formiranje tzv. prelazne vlade, koju bi činili svi akteri parlamentarnog života i koja bi se obavezala da sa dve trećine izglasa izbor članova sudskog saveta, sudija ustavnog suda i vrhovnog državnog tužioca, ali i da izglasa i izborno zakonodavstvo i definiše sveopšte izbore u jednom danu. Naravno, u opticaju je i skraćenje mandata Skupštini i raspisivanje parlamentarnih izbora, ali mi se u ovom trenutku čini da, izuzev DF-a, niko drugi nije spreman za izbore u tako kratkom roku - poručio je Knežević.

Advertisement

Iz SNP ocenjuju da svako ko glasa za pad aktuelne vlade taj je protiv Temeljnog ugovora, podsetivši da su partije koje čine bivšu parlamentarnu većinu kao jedan od ciljeva imale potpisivanje ovog sporazuma. U tom "timu" su i Demokrate kritičari manjinske vlade, koji su posebno ogorčeni "skidanjem kadrova" po dubini u državnim ustanovama I firmama.

Derivat legitimne većine

PREDSEDNIK Crne Gore Milo Đukanović ocenio je da je Abazovićeva vlada "politički i institucionalni derivat legitimne parlamentarne većine utvrđene na izborima 30. avgusta 2020."

- Taj legitimitet im nije poklonjen. Dali su im ga građani Crne Gore svojom slobodnom voljom. Zato smo svi dužni da to poštujemo. Kao što bi, na primer, divlji, samoproglašeni, kvinsliški autoritet, nelegitimnu podgoričku skupštinu, da je sreće, svi trebalo da preziremo jer je u trenutku njenog avetanja Crna Gora imala svoj ustav, svog kralja, svoj parlament i svoju vladu - napisao je Đukanović.

Advertisement



Novosti
Nastavite čitati

Najčitanije