Povežite se s nama

BBC Svijet

Rusija i društvene mreže: Misterija Putinovih „superfanova“ na Fejsbuku i njihova misija

Objavljeno

dana

Najnovije Vijesti iz Svijeta, izvor portal: BBC Srpski


  • Džek Gudman i Olga Robinson
  • BBC njuz

Autor fotografije, Reuters

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Putinove pristalice vole da dele slike predsednika dok se igra sa psima u snegu

Invazija Rusije na Ukrajinu naišla je na osudu u mnogim delovima sveta, ali mreža grupa na Fejsbuku koje vode ljudi sa opskurnim motivima volela bi da promeni svetsku percepciju lidera ove zemlje.

Objave u kojima je Vladimir Putin predstavljen kao nasmejan, dobroćudan i miroljubiv našle su put do miliona korisnika društvenih mreža.

Advertisement

To su Putinovi superfanovi, a evo šta rade i odakle dolaze.

Autor fotografije, Facebook

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

U Putinovim fan grupama na Fejsbuku pojavilo se hiljade objava u kojima se veliča ruski lider

Veliki broj pratilaca

BBC je istraživao mnogobrojne proputinovske grupe uz pomoć istraživača sa Instituta za strateški dijalog (ISD).

Eksperti ISD-a identifikovali su 10 proputinovskih grupa čiji je sadržaj otvoren za korisnike mreža, a koje se razmeću imenima kao što su Vladimir Putin – lider slobodnog sveta.

Advertisement

Zajedno, ove grupe imaju više od 650.000 članova.

U njima se objavljuju fotografije i poruke u kojima se veliča ruski lider, napisane na mnogim jezicima, među kojima su engleski, ruski, persijski, arapski i kmerski.

One ne samo da su popularne, već su i veoma aktivne.

Advertisement

U proteklih mesec dana, istraživači su prebrojali 16.500 objava, sa kojima je bilo više od 3,6 miliona interakcija na društvenim mrežama.

Čini se da je sveukupni cilj ovih grupa da predstave Putina kao heroja koji se suprotstavio Zapadu, uz ubedljivu međunarodnu podršku.

Slike često prikazuju ruskog lidera kako „hoda samouvereno, drži štenad u rukama, gleda zamišljeno u kameru, salutira vojnicima i jaše čitav dijapazon divljih životinja, između ostalih medvede i lavove“.

Advertisement

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, ove grupe stekle su više od 100.000 novih članova.

Autor fotografije, Facebook

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Mnoge od objava administratori fan grupa ponovo postavljaju

Kad smo zakopali malo dublje po podacima ljudi koji forsiraju većinu ovih sadržaja, pokazalo se da mnogi od fanova koji su navedeni kao administratori grupa imaju po dva naloga pod istim imenom.

Istraživači su pronašli najmanje 100 takvih naloga.

Advertisement

Nalozi obično prate jedni druge i ponekad jedni drugima postavljaju srdačne poruke ili šalju emotikone sa srcima.

Pored administriranja ovih proputinovskih naloga, oni često vode i druge koji se pretvaraju da su stranice Ruske Federacije ili ruskih obaveštajnih službi, a koje su očigledno lažne.

Vođenje duplih naloga potencijalno je kršenje propisa Fejsbuka koji se tiču neautentičnog ponašanja, tvrdi ISD.

Advertisement

Vodeći istraživač Mustafa Ajad ovu praksu naziva primerom „astroturfovanja“ – onlajn aktivnošću da se preko više naloga stvara lažni utisak da imaju širu podršku u narodu.

Kampanja „stvara privid da Putin i Kremlj imaju veliku podršku u svetlu invazije, za postizanje tog cilja koriste se lažni nalozi“, piše u ISD-ovom izveštaju.

Aktivni korisnici

Detaljnije proučavanje nekih od administratora grupa ukazuje na vrlo neobične aktivnosti.

Advertisement

Jedna od administratorki, od njih po imenu Marina, koja tvrdi da je iz Sirije, koristi tri različita naloga da bi proširila krug podrške ruskom predsedniku.

Njena tri naloga na arapskom objavljuju nove postove svakog dana u isto vreme.

Druga moderatorka, Viktorija iz Kambodže, objavljuje sadržaj na kmerskom.

Advertisement

Od 4. februara njene objave generisale su više od 34.000 reakcija i podeljene su više od 4.000 puta.

Ali Marina i Viktorija zajednički vode Fejsbuk stranicu na kmerskom, što je deo šireg obrasca koordinacije između nekih od naloga.

Iste objave naširoko se dele u različitim grupama.

Advertisement

Na primer, još jedan nalog čija je navedena lokacija Bugarska, objavio je istu Putinovu sliku 12 puta za samo nekoliko minuta.

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Obožavaoci često objavljuju Putinove slike sa životinjama

Pokušali smo da stupimo u kontakt sa ljudima koji stoje iza svih tih naloga da bismo dobili njihov komentar, ali nismo imali mnogo sreće.

Međutim, na telefon se javio jedan čovek u Keniji po imenu Radž, koji je član nekoliko ovih grupa, a dodao je reč „Putin“ na svoje ime na Fejsbuku.

Advertisement

U kratkom razgovoru koji je usledio, nazvao je Putina „velikim vođom“, ali je rekao da ne želi da govori o ratu.

Poslali smo mu mejlom još pitanja o njegovom interesovanju za Rusiju, ali nam nije odgovorio.

Hasmik iz Jermenije kaže da je novinarka i da sada pomaže vođenje šest proputinovskih grupa.

Advertisement

Pitali smo je ko ju je pozvao da to radi.

Rekla nam je da su to bili ljudi koji već odranije vode te grupe i nije nam otkrila njihova imena, ali je nedvosmisleno stavila do znanja da nije plaćena za svoj trud.

Kako da prepoznate lažne vesti

Potpis ispod videa,

Lažne vesti – tri saveta kako da ih prepoznate

Advertisement

Ruska veza?

Teško je otkriti motivaciju ljudi koji stoje iza ovih naloga.

Ne postoji očigledna veza sa ruskom vladom i za razliku od drugih dobro poznatih ruskih kampanja za širenje dezinformacija, ljudi koji učestvuju u tome ne kriju sopstvene namere.

Ipak, ne možemo da isključimo mogućnost da mreža ipak ima neke veze sa ruskim vlastima ili proputinovskim elementima unutar Rusije.

Putin i njegovi antizapadni stavovi privlače mnoge ljude širom sveta.

Advertisement

Kontaktirali smo Fejsbuk, koji kaže da ima pravila protiv lažnih naloga i da je ugasio mnoge naloge navedene u prijavama i na osnovu sopstvenih istraga.

Potpis ispod videa,
Advertisement

Kako Rusija kontroliše internet

Lažni Putini

Tokom istraživanja, naišli smo na još jedan zanimljiv fenomen – naloge koji se predstavljaju kao da ih vodi Putin lično.

Autor fotografije, Facebook

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Jedan od Putinovih fan profila imao je brojne pratioce na društvenim mrežama pre nego što je ugašen

Putin je jedan od malobrojnih svetskih lidera koji ne koriste društvene mreže na Fejsbuku i ne postoji zvaničan nalog na njegovo ime.

Navodno ne poseduje čak ni pametni telefon.

Advertisement

Prema njegovom portparolu, Putinu „nisu potrebne“ društvene mreže jer mu „ne pružaju ništa što već nema“.

Ali neki ljudi su odlučili da popune rupu koja je nestala njegovim odsustvom sa mreže.

Više prikazana stranica na Fejsbuku imala je više od tri miliona pratilaca pre nego što je ugašena neposredno nakon invazije krajem februara.

Advertisement

Značajan broj pratilaca, više od 700.000, učlanilo se tokom pandemije, kad se na stranici raspravljalo o ruskim vakcinama protiv kovida.

U skorije vreme, stranica je objavljivala poruke u kojima se potcrtava stav Kramlja prema ratu.

Mnogi koji komentarišu na njoj izgleda da veruju da su to reči pravog ruskog predsednika.

Advertisement

Ubrzo posle invazije, u objavi na toj stranici tvrdilo se da je cilj „specijalne operacije“ – „mirovna misija, sa željom da se samo demilitarizuje susedna država“.

Ova poruka podeljena je i lajkovana više od 200.000 puta.

Stranica neretko taguje ljude u porukama o Putinu, između ostalog korisnike za koje su istraživači utvrdili da imaju duple naloge.

Advertisement

Drugim rečima, ona ima stalnu interakciju sa Putinovim superfanovima.

Ne znamo ko se krije iza tog naloga.

Ljudi koji ga vode nalaze se u Rusiji ili Letoniji, prema podacima u odeljku stranice o transparentnosti.

Advertisement

Fan stranice su plodno tle da Kremlj stekne međunarodnu podršku, kaže Nika Aleksejeva, istraživačica Laboratorije za digitalno forenzičko istraživanje (FDRLab), koja je deo ekspertske grupe Atlantski savet.

„One bi mogle da pomognu u sticanju podrške javnosti u stranim zemljama za rusku takozvanu ‘vojnu operaciju u Ukrajini’, ukoliko ih ne ugase mejnstrim društvene mreže“, kaže ona.

DFRLab je zabeležio kako je jedan nalog na arapskom koji se izdaje za Putinov plaćao oglase koji ciljaju korisnike u nekoliko zemalja, uključujući Alžir, Libiju, Egipat, Jemen, Maroko, Liban i Tunis.

Advertisement

Stranica je imala više od milion pratilaca, ali je u međuvremenu obrisana.

Drugu istaknutu Putinovu stranicu, koja objavljuje na arapskom, vodio je čovek koji je bio veliki fan sirijskog lidera Bašara Al Asada.

Ona je stekla skoro miliona pratilaca pre nego što je uklonjena.

Advertisement

Vladimir Putin: Najdugovečniji lider u modernoj istoriji Rusije

Potpis ispod videa,
Advertisement

Nove ustavne promene učiniće mogućim da Putin ostane na vlasti do 2036.

Pratite nas na , i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk





BBC Svijet
Advertisement

BBC Svijet

Francuska i politika: Zašto je Emanuel Makron kažnjen na izborima

Objavljeno

dana

Autor

Najnovije Vijesti iz Svijeta, izvor portal: BBC Srpski


  • Hju Skofild
  • BBC Njuz, Pariz

Autor fotografije, Getty Images

U aprilskoj noći kad je Emanuel Makron ponovo izabran za predsednika, svi su primetili neobičnu, svedenu atmosferu koja ga je okruživala.

Advertisement

Nije bilo širokih osmeha, nije bilo trijumfalnog govora punog nade. Bilo je to kao da je već znao da slavlje neće biti primereno.

Dva meseca kasnije, vidimo da su njegovi slavni politički instinkti ponovo bili savršeno tačni.

Bio je u pravu što je bio oprezan.

Advertisement

Ta pobeda zaista je bila vrhunac, ali on je odmah prepoznao njenu depresivnu, implicitnu poruku – od vrhunca može da se krene samo u jednom smeru, a to je nadole.

Rezultati parlamentarnih izbora u nedelju potvrđuju da će ovaj drugi mandat biti potpuno drugačiji u odnosu na prvi – Makron odaje utisak kažnjenog i značajno oslabljenog vođe.

Umesto da može da se osloni na (i stoga praktično ignoriše) poslušne poslanike, predsednik se sada suočava sa Nacionalnom skupštinom koja ne može da garantuje prolazak njegovih reformi.

Advertisement

Sa stotinak poslaničkih mesta manje – relativnom i ne više apsolutnom većinom – nekada nepobedivi šef države biće prisiljen da pregovara sa opozicijom, najviše sa konzervativnim Republikancima (LR).

Po nekim pitanjima oni će sarađivati – na primer, podizanje starosne granice za odlazak penziju na 65 godina – ali njihova podrška imaće svoju cenu.

I to što će zavisiti od LR-a imaće neizbežne posledice po Makronovu navodnu centrističku vladu koja će početi da deluje uznemirujuće desničarski.

Čak i okviru njegove vlastite koalicije, predsednikov položaj biće manje siguran.

Advertisement

Zbog toga što po ustavu ne može da služi treći mandat, pitanje njegovog uspeha ostaje otvoreno.

U nekom trenutku možemo da očekujemo od saveznika poput bivšeg premijera Eduarda Filipa, koji komanduje zasebnom frakcijom poslanika, da započne napade.

Ali najočigledniji izazov predstavljaće sveže oživljena opozicija.

Advertisement

I to ne konvencionalna opozicija, već nova leva koalicija kojom dominira mladi, radikalni priliv pristalica Žan-Lika Melanšona, i (iznenađenje večeri), masovni novi kontingent krajnje desnice.

Ovaj manevar sa dve boka krajnjih ekstrema uradiće sve što može da osujeti usvajanje novih reformi kao što je starosna granica za odlazak u penziju i, osokoljeni novim legitimitetom, neće oklevati da pozovu na ulicu kad god im to bude bilo potrebno.

„Francuskom će se veoma teško vladati“, kaže analitičar i anketar Žerom Forke.

Advertisement

Tvorac vlastitih problema

Ima mnogo onih koji smatraju da je Makron tvorac vlastitih problema.

Nije uspeo da iskoristi zamajac koji je pružila njegova predsednička pobeda i pokuša da osvoji novu većinu u parlamentu.

Jedva da je vodio kampanju i čekao je nedeljama pre nego što je postavio premijera – Elizabet Born – čiji nesumnjivi talenti ne mogu da nadoknade njenu slabu komunikaciju sa glasačima.

Advertisement

Bilo je i loših medijskih momenata, kao što su ministar optužen za silovanje i fijasko fudbalske utakmice na Stad de Fransu – kad je njegova vlada naširoko doživljena kao da okrivljuje navijače Liverpula da bi odvratila pažnju od prave sramote večeri – lokalnih delinkvenata.

Forke veruje da je to moglo da navede neke glasače da odaberu Nacionalni savez Marin Le Pen, za koju su do ove večeri najoptimističnije procene bile oko 40 poslaničkih mesta – polovina onoga što su stvarno osvojili.

Možda je upravo te nedelje 24. aprila, kad je saznao da je osigurao drugi mandat, Makron osetio neprijatni balast svog položaja. Tako je u svakom slučaju izgledalo.

Advertisement

Jeste, osvojio je još pet godina – ali istorija drugih mandata u Petoj Republici nikad nije bila sjajna.

I jeste, imao je većinu Francuza iza sebe – ali više kao rezultat odbacivanja drugih nego iz ljubavi prema njemu samom.

Bilo je to kao da je još tada znao da je najbolje prošlo.

Advertisement

Pogledajte video: „Nisam glasala jer nisam videla sličnost između mene i kandidata“

Potpis ispod videa,
Advertisement

Muslimanka iz Francuske: „Nisam glasala jer nisam videla sličnost između mene i kandidata“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk





BBC Svijet
Advertisement
Nastavite čitati

BBC Svijet

Srbija, Ukrajina i izbeglice: „Imali smo divan grad, ali ga više nema“

Objavljeno

dana

Autor

Najnovije Vijesti iz Svijeta, izvor portal: BBC Srpski


  • Jovana Georgievski
  • BBC novinarka

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Galina Šipova (levo), Antonina Fomenko (desno) i njen sin Jurij upoznali su se u Prihvatnom centru Vranje, nakon bekstva iz Ukrajine

U dvorištu Prihvatnog centra Vranje, Antonina Fomenko i Galina Šipova iz Ukrajine sede na baštenskim stolicama pod krošnjom drveta i piju čaj.

Dve zemljakinje sprijateljile su se u Srbiji, gde su pronašle utočište nakon što ih je ruski napad naterao da napuste domove.

Advertisement

Antonina ima 36 godina i izbegla je iz Severodonjecka, grada u Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine, koji su vlasti te zemlje označile kao ključan za odbranu Donbasa.

Na pitanje o sinu, koji je u 40. godini mobilisan u ukrajinsku vojsku, počinje da plače.

„To mi je sin jedinac“, kaže napuklim glasom, prebacujući se za trenutak na ukrajinski jezik, sa ruskog na kojem vodimo razgovor.

Advertisement

Za više od 100. dana rata, iz Ukrajine je izbeglo više od 13 miliona ljudi, podatak je Ujedinjenih nacija.

U Srbiju su ušle skoro 42.000 ljudi iz Ukrajine, a oko 9.000 je prijavilo boravište, kažu iz Komesarijata za izbeglice Srbije (KIRS) za BBC na srpskom.

Najveći broj živi u privatnom smeštaju, pa je Vranje trenutno jedini prihvatni centar u Srbiji koji prima izbeglice iz Ukrajine.

Advertisement

Prema podacima od 10. juna, u Vranju je smešteno 76 ljudi – skoro triput manje nego što centar može da primi.

Ukrajina ne spada ni u prvih pet zemalja iz kojih dolazi najveći broj izbeglica koje trenutno borave u Srbiji – najviše ih je iz Avganistana, Sirije, Pakistana, Burundija i Bangladeša, navode iz KIRS-a.

‘Mog grada više nema’

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Antonina je u Srbiju došla sa sedmogodišnjim sinom Jurijem i mačorom Barsikom

I Galina i Antonina dolaze iz gradova koji su od početka rata pretrpeli značajna razaranja.

Advertisement

Antonina je Ukrajinka koja je ceo život živela na severu Luganske oblasti, a nije je napustila ni kada su proruski separatisti u južnom delu proglasili nepriznatu autonomiju 2014.

U Srbiju je došla sa sedmogodišnjim sinom Jurijem i mačorom Barsikom, dok suprug, koji zbog invalidnosti nije mobilisan, radi u Letoniji kao kamiondžija.

Kaže da nikada nije želela da ode iz Severodonjecka, u kojem je pre rata živelo nešto više od 100.000 ljudi.

Advertisement

Radila je u agenciji za nekretnine, a sin je septembra 2021. krenuo u prvi razred osnovne škole.

Ali, Antonina više nije sigurna da ima gde da se vrati.

Autor fotografije, AFP

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Dim nad Severodonjeckom, 7. jun 2022. godine

„Ne znam šta je sa našim stanom, ali znam da je poslednji sprat zgrade srušen pre nego što smo pobegli“, kaže uz dubok uzdah.

Advertisement

Galina je došla sama iz Buče, gradića koji se nalazi nedaleko od Kijeva.

Do rata, to je bilo industrijsko mesto i dom za nešto manje od 30.000 stanovnika.

„Živeli smo pristojno, a poslednjih godina je u gradu niklo mnogo novih zgrada“, kaže ova penzionerka o predratnim godinama.

Advertisement

Posle povlačenja ruskih snaga početkom aprila, ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba saopštio je da je u Buči stradalo više od 400 civila.

BBC novinari zabeležili su prizore mrtvih tela koja leže na ulicama, a fotografije razaranja u Buči obišle su svet.

Autor fotografije, AFP

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Novinari koji su ušli u Buču početkom aprila, nakon povlačenja ruskih snaga, zatekli su leševe na ulicama

„Mnogi koje sam upoznala posle odlaska iz Ukrajine su znali za ono što se desilo u Buči“, kaže Galina, kršeći ruke u krilu.

Advertisement

Iz zadnjeg džepa na pantalonama vadi paklu cigareta, izvlači dve i pali jednu, dok druga ostaje da čeka spremna u ruci.

Galina je rođena u sovjetskoj Ukrajini, otac joj je iz Rusije, a kaže i da ima rođake u Sankt Peterburgu.

Sebe ne smatra ni Ukrajinkom ni Ruskinjom jer je veći deo njenog života obeležio Sovjetski Savez, gde to „nije bilo tako važno“.

Advertisement

„Za mene je ovaj rat utoliko strašniji – ne mogu da smestim u glavu da Rusija i Ukrajina ratuju“, dodaje.

Evakuacija kroz leševe

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Galina je izbegla iz Buče samo nekoliko dana posle 69. rođendana

Čak i kada je rat počeo, Galina i Antonina nisu ni pomišljale da će morati da napuste domove.

„Mislila sam da ću rat presedeti kod kuće, baš kao što sam presedela karantin [tokom pandemije korona virusa]“, kaže Galina.

Advertisement

Antonina, koja je ostala u Severodonjecku tokom oružanih sukobe nakon ruske aneksije Krima, nadala se da rat ni ovoga puta neće pokucati na vrata njenog stana.

„Tada su bombardovana neka naselja, ali ne i naše, pa nismo videli potrebu da bežimo“, priseća se.

Već krajem februara, Galina je shvatila da „neće biti lako“ – isključeni su struja, voda i grejanje, i to mesec i po dana pred kraj grejne sezone, koja u Ukrajini traje do 14. aprila.

Advertisement

Komšije su pokazale solidarnost – svako je u dvorište donosio šta je imao od hrane, ložili su vatru i kuvali.

Autor fotografije, Galina Šipova

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Nakon što je Buča ostala bez struje, komšije u Staklozavodskoj ulici ložile su vatru i kuvale u dvorištu

Autor fotografije, Galina Šipova

Rešila je da se na zvuk sirene ne spušta u sklonište, zato što je tamo bilo još hladnije.

Advertisement

Odluku da ode, Galina je donela pošto je 4. marta proslavila 69. rođendan krijući se od gelera u svom hodniku.

Prihvatila je poziv komšija da je povezu, ali su se planovi izjalovili.

„Stajala sam kod automobila sa torbom u rukama, a onda smo čuli kako nailaze tenkovi i otkazali put“, priča.

Advertisement

Galina dodaje da su, nekoliko dana kasnije, na parkingu zatekli „strašan prizor“.

„Auto je bio uništen, a u blizini je ležalo nekoliko leševa“, kaže, a zatim povlači dugačak dim cigarete, koja dogoreva u njenoj ruci.

Kada su ruske i ukrajinske vlasti 9. marta dogovorile otvaranje nekoliko evakuacionih koridora, između ostalog iz Buče ka Kijevu, Galina se sa prijateljima priključila izbegličkoj koloni.

Advertisement

Uzeli su kolica iz supermarketa i natovarili stvari i dvoje dece – četvorogodišnju Mašu i jednogodišnju Evdokiju, najmlađu u grupi.

Pošli su ka Gradskoj upravi, odakle je izbeglička kolona trebalo da pešači četiri kilometara do obližnjeg Irpinja.

„Na ulicama Buče su ležala mrtva tela, a ja sam se trudila da ne gledam i razgovarala sam sa decom da im odvratim pažnju“, kaže penzionisana nastavnica hemije.

Advertisement

Iz Irpinja su se automobilom prebacili u Kijev.

Galina kaže da ju je tamo sustigao „prvi šok“, posle nekoliko nedelja života bez struje, vode i grejanja.

„Na ulicama Kijeva je gorela rasveta, radijatori u smeštaju su bili topli.

Advertisement

„Sve vreme sam koristila vodu iz flaša, a kada su zalihe bile pri kraju, izašla sam na ulicu i zamolila vojnike da donesu još. Ispostavilo se da je samo trebalo da odvrnem slavinu“, kaže.

Galina je iz Kijeva evakuacionim autobusom doputovala u Mađarsku, a zatim u Beograd.

Ne seća se tačnog datuma kada je stigla u Srbiju, ali kaže da je to bilo „sredinom marta“.

Advertisement

Bekstvo pod bombama

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Potpis ispod fotografije,

Antonina i Jurij su izbegli iz Severodonjecka sredinom marta

Advertisement

Antonina je Severodonjeck napustila 12. marta, kada je njena zgrada granatirana.

„U trenutku kada sam bežala iz stana, balkon se srušio i staklo se razletelo“, kaže.

Pobegla je sa sedmogodišnjim sinom u jednoj ruci, transporterom za mačku u drugoj i malim rancem na leđima.

Advertisement

„Tek kada sam stigla u Srbiju, počela sam da razmišljam o tome šta sam sve mogla da ponesem.

„U tom trenutku, ne razmišljaš o stvarima – uzimaš najvažnije i gledaš kako da se spaseš“, kaže.

Žali što sinu Juriju nije ponela omiljeni jastuk, sa kojim je spavao od kada je bio beba.

Advertisement

Ali, kako dodaje, dečaku je bilo najvažnije da mačor Barsik ne bude ostavljen.

„Do kraja života ne bih sebi oprostila – nastradao bi u ruševinama ili bi umro od gladi“, objašnjava Antonina.

Pokušali su da se ukrcaju u evakuacioni autobus, ali su sva mesta bila popunjena.

Advertisement

U bekstvu iz grada pomogla im je sugrađanka Svetlana, koju Antonina pre toga nije poznavala, pa su se kolima prevezli do grada Dnjipra.

Tamo je uhvatila voz za Mađarsku, a 18. marta je prešla granicu sa Srbijom.

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Barsik je sa svojim vlasnicima prevalio hiljade kilometara i sada živi u sobi Prihvatnog centra u Vranju

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Sve Jurijeve igračke ostale su u Severodonjecku, a iznad kreveta u Vranju sada drži dve nove

Život u Vranju

Antonina je odmah odlučila da krene put Srbije, jer je već živela u zemlji i govori jezik.

Advertisement

Njena majka se, pre više od 15 godina, udala u Leskovcu.

Antonina se preselila sa njom i ostala četiri godine, da bi se potom vratila u Ukrajinu.

„A sada sam opet tu“, kaže zamišljeno.

Advertisement

Galina se u Srbiji obrela slučajno.

„Usput sam čula da postoji smeštaj za izbeglice u Vranju, pa sam odlučila da krenem“, kaže.

Posle više od dva meseca boravka u Prihvatnom centru Vranje, Antonina i Galina imaju dnevnu rutinu.

Advertisement

Doručkuju, rade gimnastiku, a ostatak dana je slobodan, pa najčešće odlaze do prodavnice da kupe voće i druge potrepštine.

Galina dvaput nedeljno pohađa časove srpskog jezika.

Preko dana, u dvorištu prihvatnog centra je mirno – tinejdžeri sede na stepenicama i čavrljaju, a ostali se kriju od vrućine u sobama.

Advertisement

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Potpis ispod fotografije,

Zajednička trpezarija u Prihvatnom centru Vranje

Advertisement

Jurij, čije je školovanje prekinuo rat, sada pohađa Osnovnu školu „Radoje Domanović“ u Vranju, sa još desetoro dece iz kampa.

Antonina kaže da se „odlično uklopio“.

„Deca su ga jako lepo prihvatila, veoma toplo su ga dočekali i druže se“, dodaje.

Advertisement

U kampu ima i tinejdžera, a dva momka upisana su u Ekonomsko-trgovačku školu u Vranju, kažu iz KIRS-a.

Kako dodaju, Srbija može da smesti višestruko veći broj izbeglica iz Ukrajine, ukoliko bude potrebe.

„Od početka rata, u prihvatnim centrima je za njih opredeljeno između 1.350 i 1.500 mesta“, navode.

Advertisement

To znači da je izbeglicama garantovana privremena zaštita od godinu dana, što znači da mogu da legalno borave u Srbiji, dobiju radnu dozvolu i upišu decu u školu.

Dok čeka radnu dozvolu, Antonina već lista oglase za posao.

„Nije važno u kojem gradu u Srbiji ću živeti, samo da radim“, kaže.

Advertisement

I ona i Galina žele da se vrate u Ukrajinu kada se rat završi.

Antonina kaže da je sin često pita kada će se vratiti kući.

„A ja mu odgovaram da ćemo se vratiti čim budemo mogli“, kaže.

Advertisement

Galina nije optimista da će to biti uskoro i misli da će Novu godinu dočekati u Srbiji.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk





BBC Svijet
Advertisement
Nastavite čitati

BBC Svijet

Rusija i Ukrajina: Ruska muzika biće zabranjena na javnim mestima u Ukrajini

Objavljeno

dana

Autor

Najnovije Vijesti iz Svijeta, izvor portal: BBC Srpski


Autor fotografije, Getty Images

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Zabrana se neće odnositi na ruske kompozitore koji su umrli pre raspada SSSR-a.

Ukrajinski parlament glasao je o zabrani nekih ruskih pesama u medijima i na javnim mestima.

Advertisement

Zabrana se neće odnositi na svu rusku muziku, već na onu koju stvaraju ili izvode muzičari koji su državljanstvo Rusije stekli posle 1991.

Umetnici koji su osudili rat u Ukrajini mogu da podnesu zahtev za izuzeće od zabrane.

Zakonom će biti zabranjen i uvoz knjiga iz Rusije i Belorusije.

Advertisement

Mnogi koji žive u oblastima istočne i južne Ukrajine istorijski osećaju snažnu vezu sa Rusijom i ruski jezik im je često prvi.

Ali invazija je dovela do toga da mnogi Ukrajinci žele da naprave otklon od ruske kulture.

Zakon, koji su poslanici odobrili u nedelju zabranjuje izvođenje ruske muzike na televiziji, radiju, u školama, javnom prevozu, hotelima, restoranima, bioskopima i ostalim javnim mestima.

Advertisement

Za zakon su glasala 303 poslanika od 450 u ukrajinskom parlamentu.

U zakonu se navodi da će zabrana „umanjiti rizike moguće neprijateljske propagande kroz muziku u Ukrajini i povećati obim nacionalnih pesama u kulturnom prostoru“, prenosi BBC Monitoring.

Zabrana će se odnositi na muzičare koji imaju ili su imali rusko državljanstvo u bilo kom trenutku posle 1991. godine – vremena kada je Ukrajina proglasila nezavisnost, osim onih koji su državljani Ukrajine ili su to bili u trenutku smrti.

Advertisement

To znači da se i dalje mogu izvoditi dela davno umrlih ruskih kompozitora kao što su Čajkovski i Šostakovič.

Ruski umetnici koji osuđuju rat u Ukrajini mogu da podnesu zahtev ukrajinskoj službi bezbednosti za izuzeće od zabrane.

U njemu moraju da navedu da podržavaju suverenitet i integritet Ukrajine, da pozovu Rusiju da odmah prekine agresiju i da se obavežu da se uzdrže od bilo kakvih koraka koji su u suprotnosti sa ovim izjavama, prenosi BBC na ukrajinskom.

Advertisement

Dokument takođe obuhvata zakone za povećanje udela ukrajinskih pesama koje se puštaju na radiju na 40 odsto, kao i povećanje upotrebe ukrajinskog jezika u dnevnim programima na 75 odsto.

Zabrana i za ruske knjige

Navodi se da će biti zabranjen uvoz knjiga iz Rusije, Belorusije i okupiranih ukrajinskih teritorija, kao i materijal na ruskom jeziku uvezen iz drugih zemalja.

Ovaj zakon će zabraniti objavljivanje i distribuciju knjiga koje su napisali ruski državljani (sa sličnim izuzecima kao i za muziku), ali se to neće odnositi na knjige koje su već objavljene u Ukrajini.

Advertisement

Pored toga, prevodi knjiga biće objavljeni samo na ukrajinskom, zvaničnim jezicima EU ili autohtonim ukrajinskim jezicima.

Pogledajte i video o ukrajinskom orkestru u egzilu u Sloveniji

Potpis ispod videa,

Mladi ukrajinski muzičari stigli u Sloveniju: „Muzika mi je najbolji prijatelj“



BBC Svijet
Advertisement
Nastavite čitati

Najčitanije