Povežite se s nama

Kurir.rs

SA BERETOM KRENUO U BOLNICU: Crnogorac uhapšen na ulazu u Klinički centar, od ranije poznat policiji!

Objavljeno

dana

SA BERETOM KRENUO U BOLNICU: Crnogorac uhapšen na ulazu u Klinički centar, od ranije poznat policiji!

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: Printscreen YouTube
Advertisement

Policija je u Podgorici danas uhapsila bezbednosno interesantno lice A.K. (31) kod kojeg je pronađen pištolj i sedam komada municije.

Advertisement

“Naime, danas oko 12 časova podgorička policija je, postupajući po prijavi zaposlenih Kliničkog centra Crne Gore, u krugu Kliničkog centra kontrolisala bezbednonso interesantno lice A.K. i kod njega pronašla pištolj marke „Pietro Beretta” 7.65 mm sa okvirom u kojem se nalazilo sedam komada municije”, naveli su iz Uprave policije.

O događaju je, kako su kazali, obavešten državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici koji je naložio da se A.K. uhapsi zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija.

Advertisement

Osumnjičeni će sutra biti priveden nadležnom tužiocu uz krivičnu prijavu.

Kurir.rs/In4S

Advertisement

Kurir



Kurir
Vaše mišljenje? Ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Kurir.rs

OVAKO NEŠTO DOSAD NIJE ZABELEŽENO U CRNOJ GORI Osuđenik dao bubreg i spasio život doktorki VRHOVNI SUD MU SKRATIO KAZNU ZA TREĆINU

Objavljeno

dana

Autor

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: Profimedia
Advertisement

Humani gest osuđenog M.B. da donira bubreg lekarki bio je vredan pažnje i cenjen pa je Vrhovni sud uvažio zahtev da mu se ublaži izrečena zatvorska kazna.

Vrhovni sud Crne Gore usvojio je zahtev za vanredno ublažavanje pravosnažno izrečene zatvorske kazne osuđenog zbog razbojništvo i osudio ga na dve umesto na tri godine zatvora.

Advertisement

– Braniteljka okrivljenog je Višem sudu u Podgorici podnela zahtev za vanredno ublažavanje kazne izrečene pravosnažnom presudom. U navedenom zahtevu se ističe da su ispunjeni uslovi Zakonika o krivičnom postupku za vanredno ublažavanje kazne jer je nakon pravosnažnosti presude došlo do novih dokaza koji neminovno doprinose ublažavanju kazne. U zahtevu je navedeno da je osuđeni M.B. kao donor bubrega spasio život lekarki J.M. Braniteljka je naglasila da je osuđeni ovim nesebičnim delom učinio nešto što se ne može nazvati uobičajenom pojavom nego izuzetno retkim i časnim gestom, rizikujući svoj život da bi spasio tuđi, dajući jedan vitalan organ. Predložila je da Vrhovni sud Crne Gore usvoji zahtev na način što će preinačiti pravosnažnu presudu Višeg suda u Podgorici u delu odluke o kazni – pojašnjava se u odluci suda.

Dodaje se da je na osnovu svih činjenica Viši sud u Podgorici predložio da se usvoji zahtev za vanredno ublažavanje kazne dok je Vrhovno državno tužilaštvo takođe konstatovalo da treba uvažiti zahtev.

– I po nalaženju Vrhovnog suda navedena činjenica predstavlja novu okolnost koja je nastala nakon donošenja presude, a ista je takvog značaja da očigledno opravdava blažu osudu od izrečene pa je stoga valjalo usvojiti zahtev za vanredno ublažavanje kazne i preinačiti presudu u delu odluke o kazni na način što će se izrečena kazna ublažiti za godinu dana. U konkretnom slučaju radi se o novoj specifičnoj okolnosti, koja je veoma retka u medicinskoj praksi, a koja se odnosi na ličnost osuđenog. Očigledno je da je osuđeni učinio izuzetno humano delo. Dobrovoljno je donirao organ drugom nepoznatom primaocu i izvršio neciljanu donaciju organa iz potpuno nesebičnih razloga (ne radi se o licu koje je doniralo svoj organ u korist sebi bliske osobe – srodnika ili prijatelja) i na taj način drugome produžio život. Ovim činom osuđeni je učinio dobro bez ikakvog interesa, pokazujući dobru volju da pomogne drugome i da na taj način doprinese promociji ljudske dobrobiti, odnosno da podstakne i druge na dobrotvorne akcije, sve sa željom da doprinese blagostanju osobe kojoj je donirao svoj vitalni organ. Ovo je svojevrsni primer naglašene filantropije koja zavređuje posebno poštovanje. Vrhovni sud nalazi da je navedena okolnost naročito olakšavajuća, izuzetnog karaktera, zbog čega je opravdano okrivljenom ublažiti propisanu kaznu – navodi se između ostalog u obrazloženju presude.

Advertisement

(Kurir.rs/Vijesti)


Kurir



Kurir
Advertisement
Nastavite čitati

Kurir.rs

DA NISAM OSVETIO SINA UBIO BIH SEBE! Nikola je zbog KRVNE OSVETE UPUCAO DVOJICU: Niko te noći nije bio sretniji od mene! VIDEO

Objavljeno

dana

Autor

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: Printscreen YT
Advertisement

Sin jedinac Nikole Kaluđerovića, Željko ubijen je u kafanskom obračunu 1987. godine. Za ubistvo je osumnjičen Rade Grdinić, s kim je u kafani bio i mlađi brat Rajko. Mediji su pisali da su se potukli momci iz familije Šoć sa braćom Grdinić. Željko je pošao da razvađa i stradao je od metka Rada Grdinića. Podlegao je ranama tri dana kasnije u podgoričkoj bolnici.

Njegov otac Nikola je u januaru 1989. ubio Rajka na ulici, ali je slučajno pogodio i mladića koji je tom momenta bio s Rajkom u društvu. Mladić je takođe preminuo. Nikola je zbog dvostrukog ubistva osuđen na 20 godina zatvora. Odležao je devet, a od 1993. ćeliju je delio s komšijom s Cetinja, glumcem Žarkom Lauševićem, koji je takođe bio osuđen zbog dvostrukog ubistva.

Advertisement

U jednoj od ispovesti koju je svojevremeno dao za Nedeljnik, Kaluđerović, koji je preminuo u oktobru 2020. godine, prisetio se te zime 1989. godine.

„Što se mene tiče“, priča tvrdo, otresito i snažno Nikola, kao da svaku reč meri nekoliko puta, „ne bih nikada mogao proć’ i prošetat’ tom tu ulicom, poć’ do sinovog groba, da ga nijesam osvetio. Ja sam bio potcijenjen čovjek, čovječe“, viče Kaluđerović koji je nakon dvostrukog ubistva i suđenja, prvog koje je prenošeno putem televizije, širom Jugoslavije, osuđen na dvadeset godina za dvostruko ubistvo iz bezobzirne osvete, piše Nedeljnik.

Osveta je vaskrsenje u krvi. Sreća i zadovoljstvo u krvavoj nesreći i muci. To je duh predaka i potomaka duboko u nama, zov bratstvenika i plemenika, vapaj zemlje i sela. Zakletva zarobljena u kažiprstu pred orozom. Misao koja čeka vraćanje najvažnijeg i najprečeg duga. Duga u krvi. Amanet prenesen i prenošen poganom krvlju našom. Osveta je Crna Gora. Cetinje. Rodno mesto krvne osvete. Tamo idem da se uverim zašto ubiti drugog, zašto pucati u čelo, zašto sačmom prosuti trbuh da bi se umirila savest, zbog smrti oca,brata ili sina. Bez najave i poziva, idem u kuću najčuvenijeg crnogorskog osvetnika, Cetinjanina Nikole Kaluđerovića.

Advertisement

Sneg prekrio Njegošev grad. Na vratima, pri izlasku, u crnini, zatičem sedamdesettrogodiš jeg Nikolu i nešto mlađu suprugu Anđu. „Evo ti ključ, ako ‘oćeš sačekaj nas u kuću. Ajde, ajde uzmi slobodno, mi moramo na jedno mjesto, neodložno. Vraćamo se za petnaes’ minuta“, kaže mi Anđa.

Neka, hvala puno. Doći ću za pola sata. Kuda idete, pitam.

„Moramo na sinov grob“, veli Nikola i dodaje, „brzo ćemo mi, brzo…“ Dok čekam, u kafani pričam o Kaluđerovićima. Svi se ovde znaju u dušu. Priča mi komšija o njihovoj tragediji.

Advertisement

„Vjeruješ li da svaki dan, bukvalno svaki od tada idu na sinov grob. Bila kiša, snijeg, mećava ili žaropek. Nesreća je to. Nesreća. Ubi im jedan, avgusta ’87. godine sina jedinca. Ti znaš što u Crnu Goru znači jedinac u majke. Jedne večeri, u kafani, zametne se kavga među nekim momcima i Željko, sin Nikole i Anđe, tada je imao 23 godine, ni kriv ni dužan, nastrada. Rade Grdinić, stariji od dvojice braće koji su bili tamo, opali i ubi Kaluđerovića. Taj što si ga maloprije vidio, Nikola, pokušavao je čitavu godinu da osveti sina. Prežao svuda da ubije Grdinića. Znali smo da će se svetit“ priča mi Cetinjanin dok ispijamo rakiju i nastavlja:

„I Nikolin brat, stric ubijenog mladića, ubijen je iz osvete. Kad je bio mlađi ubio je Perišu Popovića. Prvo je pokušao da ga osveti Perišin otac, ali ga je promašio, pa je završio u zatvoru, đe je i umro. Onda se Perišin brat ubio i ostade samo jedan Popović, treći brat. Vjerovao ili ne, svi su čak i zaboravili, mislilo se da je odustao, ali ne. Ubio je Nikolinog brata i osvetio svog, 25 godine nakon ubistva. Možeš li vjerovat?! Što ti je osveta.“

A što bi sa Nikolinom osvetom, pitam.

Advertisement

„Neka ti to Nikola kaže, neću ti ja sve pričat. Ja ću govorit’ kad dođeš da o meni pišeš, a imao bi i od mene mnogo toga čut’ „, šaljivo mi odgovara Cetinjanin, nazdravljajući.

Kaluđerovići su u kući. Zidovi su puni sina Željka. Desetine fotografija i slika. Jedan pogled, bukvalno, najbukvalnije, dovoljan je za bolnu grimasu roditeljsku, drugi i treći već prate suze. Pitam kako je bilo nakon smrti sina.

„Što se mene tiče“, priča tvrdo, otresito i snažno Nikola, kao da svaku reč meri nekoliko puta, „ne bih nikada mogao proć’ i prošetat’ tom tu ulicom, poć’ do sinovog groba, da ga nijesam osvetio. Ja sam bio potcijenjen čovjek, čovječe“, viče Kaluđerović.

Advertisement

Zanima me, pitam, koliko je uticala sredina na to da zameni krv, kako se ovde drugačije kaže za osvetu. Odgovara: „Ipak, nije sredina toliko uticala na mene da se osvetim, koliko sam ja zamišljao da ona utiče. Ja sam razmišljao što narod misli. Što oni očekuju od mene“, govori Nikola i počinje da priča kako je osvetio sina.

„Čekao sam ga svuđe. Ma svuđe, čovječe. Lutam, tragam, neko mi dojavi… Pa opet isto. Nekoliko puta sam ga sretao u društvu. Jednom je bio sa đevojkom. Pošao sam kod njenog oca i rekao mu da je skloni od njega da se slučajno ne desi da nju ubijem greškom. Poslušao me. Pratio sam krvnika i do Splita. Svuda, svuda. Na kraju, desi se da mlađeg brata ubice, Rajka Grdinića, koji je takođe učestvovao u obračunu u kojem mi je ubijen sin, nađem jedne večeri kod Svetog Stefana, kod kafića „Orion“. Dan je 21. januar 1989. godine. Sa nekim je u društvu. Prilaze kolima.

osveta, sin, Nikola Kaluđerović
foto: Printscreen Youtube

Viknem mu: „Ladni, Ladni“… tako su ga zvali. U tom trenutku on je potrčao prema prednjem dijelu kola. Opalio sam iz puške i tada najvjerovatnije ranio nedužnog mladića, Šofranca, koji je bio sa Grdinićem. Prišao sam još korak, dva i krenuo ponovo da opalim, ali mi se puška zaglavila. Vratio sam se nekoliko koraka nazad, spuštio pušku na zemlju kako bih iščupao čauru. Grdinić se hitro digao i potrčao na mene. Brzo sam uhvatio pušku u širem prostoru, dok ju je on ščepao u užem.

Vukli smo se za nju. Kada smo bili licem u lice, viknuo je – pizdo, gotov si. Nijesam žalio svoj život. Vidio sam čistu smrt pred očima, ipak je to bio mladić u snazi od dvadesetpet godina – uzbuđeno govori Nikola i nastavlja – on je napravio pet-šest dosta jakih trzaja. Kroz glavu mi je prolazilo hiljade misli, hiljade slika. Iznenada sam napravio nagli i jak trzaj nazad-naprijed i puškom ga udario u grudi. Pao je na koljena. Napravio sam još jedan trzaj, otrgnuo pušku i udario ga njom. Jedna ruka mu je bila na asfaltu, drugom se držao za moje pantalone. Potrčao sam pet-šest koraka nazad. Osjećao sam se sigurnije. On se, zatim, podigao i krenuo prema meni. Tada sam opalio. Tada sam ga ubio“, završava priču Kaluđerović, koji je osuđen i za smrt drugog momka, kojeg je to veče ranio, a koji je umro u bolnici mesec kasnije.

Advertisement

Nikola se zamislio, kaže: „Žalije mi je što ubih tog Šofranca, nevinog, no išta na svijet.“

Da se nije osvetio ubio bi sebe, kaže Kaluđerović. „Sretnijeg čovjeka u Crnu Goru nije bilo od mene one noći kada sam osvetio sina, ovo ti iskreno govorim. Lakše ćeš proć’ bilo đe nego na Cetinje da ostaneš dužan krv nekome. Ovđe se to vazda računalokao dug“, jasan je Nikola.

„Što drugo da ti pričam, meni je rođeni brat ubijen u osveti, nedaleko odavde. Ubio je momka na Cetinju, bio je u zatvoru, odležao, i poslije 25 godine ga ubiju. Mene su pri puštanju iz zatvora, plašeći se osvete za bratom, pitali – smijemo li te puštit Nikola. Smijete, rekao sam. Na bratovoj sahrani sam održao govor i poručio Popoviću, ubici svog brata – to što si napravio, na to si imao pravo. Taj dug nikad ne zastarijeva.

Advertisement

Slobodno se sudite, nećemo vas teretiti, niti sudski goniti, tako sam im rekao“, priča mi Nikola, a supruga Anđa dobacuje iz kuhinje – bogami, mislim da osvetu treba vratit’.

Nikola joj odgovara: „To je dio zadovoljstva čovjeka koji je napravi. Ipak, ne vidim njen efekat – niti je učinio svom đetetu nešto bolje, ako mu je, recimo, dijete ubijeno pa ga otac osveti, niti je njegovoj ženi bolje i na kraju – sebe je doveo u zatvor. Ne vidim ni da te osvete neštočine. Bez efekta su. Zaista sam protiv osvete. To vam moram reć“, veli Niko.

Nakon dvostrukog ubistva i suđenja, prvog koje je prenošeno putem televizije, širom Jugoslavije, Nikola Kaluđerović osuđen je na dvadeset godina za dvostruko ubistvo iz bezobzirne osvete. Odležao je nešto manje od devet. Sproveden je u zatvor u Spužu, blizu Podgorice, 1989.

Advertisement

„Imam osjećaj da je u zatvoru bilo više poštovanja nego van njega. Više dostojanstva sam iznio iz zatvora nego što sam unio. Velikih sam stvari doživio u tih osam godina. Čak su me ljudi i precjenjivali“, opisuje Nikola, koji je mimo drugih bio poštovan u zatvoru, koliko zbog njegovih godina, toliko i zbog hrabrog držanja.

Poštovali su ga svi – uprava, policajci, zatvorenici. Priznaje. Razume se, milo mu je zbog toga. Kaže: „Moram ti reć’ ovako, iako je žalosno – upravnikova riječ je bila mala, kratka i niska u odnosu na moju. U sve ćelije su ubaci- vali onako, ko im naleti, jedino u moju nijesu to radili bez konsultacije

sa mnom. Nijesam ja puštao svakakvu ološ u moju ćeliju. Ne, bogami! Znali su oni to i nijesu mi dovodili bilo kakvu fukaru. Kada je na robiju dolazio neko od rođaka i prijatelja policajaca ili upravnika zatvora, a bilo je i toga, uvijek su željeli da ih smjeste kod mene. Zna da će im tu biti dobro i da su tu na sigurnom“, pripoveda Nikola.

Advertisement

Priča kako mu je najteže bilo nekoliko dana pred godišnjicu sinove smrti kada je išao na njegov grob.

„Ovo ostalo, ostale dane, ja uopšte nisam zvao zatvorom. Ja sam bio kriv, čovječe. Ja sam se pripremao da ubijem. Ja sam sam otišao u zatvor. Kako meni može biti težak zatvor?! Bolje re-ći – kako se ja smijem požaliti na zatvor?! To od mene ne možete doživjeti nikada“, glasno govori Cetinjanin.

Kurir.rs / izvor Nedeljnik

Advertisement


Kurir



Kurir
Advertisement
Nastavite čitati

Kurir.rs

MITROPOLIJA DEMANTOVALA ĐUKANOVIĆA: Nije tačno da je SPC odbijala pregovore o Temeljnom ugovoru u vreme premijera Igora Lukšića!

Objavljeno

dana

Autor

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: Stefan Jokić, Printscreen YouTube/Al Jazeera
Advertisement

Mitropolija crnogorsko-primorska saopštila je da je predsednik Crne Gore Milo Đukanović „danas izrekao neistinu“ kazavši da je Srpska pravoslavna crkva odbijala potpisivanje ugovora sa državom Crnom Gorom u vrijeme premijera Igora Lukšića.

Advertisement

Oni su dostavili citat iz odgovora mitropolita Amfilohija koje je uputio Lukšiću u julu 2011. godine, dva dana po prijemu inicijative premijera za pripremu, kako stoji u toj inicijativi, „nacrta tekstova posebnih Temeljnih ugovora između vlade Crne Gore i verskih zajednica“.

„Mitropolit u prvom pasusu određuje predstavnika mitropolije za razgovore sa delegiranim predstavnikom premijera, potom izražava svoje uverenje da će vlada poštovati činjenicu „jasno prepoznate kanonske strukture u Crnoj Gori, oličene u četiri eparhije Srpske pravoslavne Crkve“ te da „vlada prepoznaje koja institucija ima kapacitet da predstavlja pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori kao jedinstvenu kanonsku sabornu instituciju za sve pravoslavne vernike, bez obzira na bilo kakve njihove razlike – Srpska pravoslavna Crkva sa sedištem patrijaršije u Beogradu“.

Advertisement

U tekstu se konačno zaključuje u saopštenju MPC: „Smatramo da je ovo veoma važan korak napred u uređenju odnosa Pravoslavne crkve i države Crne Gore i da će, u cilju postizanja dogovora, biti potrebno međusobno uvažavanje obe ugovorne strane i njihovog unutrašnjeg zakonskog, odnosno kanonskog ustrojstva i svojstva“.

Dodaju da je krajem aprila 2012. godine, mitropolit Amfilohije, po ovlašćenju Svetog arhijerejskog sinoda, dostavlja istom premijeru dopunjeni nacrt Temeljnog ugovora.

„Od aprila te 2012. godine komunikacija sa strane vlade izostaje sve do aprila 2015. godine kada tadašnji ministar za ljudska i manjinska prava šalje predlog da se razgovori nastave. Mitropolit, bez odlaganja odgovara, rekavši, između ostalog: „I ovom prilikom izražavamo spremnost i iskazujemo dobru volju za pripremu Temeljnog ugovora“.

Advertisement

Nakon nekoliko sastanaka, ti razgovori prestaju, navodi se u saopštenju.

Prvi razlog za prestanak razgovora je bilo odbijanje vlade da se jasno i obrazloženo izjasni o nacrtu Temeljnog ugovora koji im je dostavljen 2012. godine i predstavlja crkvi svoj novi tekst u formi radnog materijala, nvodi Mitropolija.

Drugi, važniji razlog je dvoličan odnos vlade koja je, usred navodnog dijaloga oko Temeljnog ugovora, bez ikakvih konsultacija sa našom crkvom, a pretpostavljamo i bez većine zainteresovanih crkvi i verskih zajednica, paralelno pripremala, a na kraju i jednostrano utvrdila nacrt Zakona o slobodi veroispovijesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica, navodi mitropolija.

Advertisement

„Neiskreni odnos tadašnjeg kabineta, čiji je premijer bio današnji predsednik države, potpuno je obesmislio bilo kakve razgovore o Temeljnom ugovoru dok se ne reši pitanje pomenutog Zakona. Koji su motivi predsednika da ovako obmanjuje javnost, možemo samo da nagađamo, ono što je sigurno je da širenje lažnih vesti ne koristi našem društvu“, zaključuje se u reagovanju MCP.

Đukanović je danas rekao da je 2010. ili 2011. godine vlada tadašnjeg premijera Igora Lukšića nudila SPC, kao i drugim verskim zajednicama, da se potpiše sporazum. Druge verske zajednice su ga potpisale, a SPC je tada odbijala to sa argumentacijom da nema potrebe da potpisuju dokument sa državom koju je ona stvorila.

„Jasno je o kakvoj je prirodi nesporazuma reč. Dobro je da smo danas na zajedničkom stanovištu da je taj sporazum potrebno potpisati i ubedjen sam da ne treba brzopleto žuriti, izbegavajući mogućnost za javnim razgovorom na tu temu“, rekao je Đukanović.

Advertisement

Kurir.rs/Beta


Kurir



Kurir
Advertisement
Nastavite čitati

Najčitanije