Povežite se s nama

Društvo

Путарина за Созину енормно висока

Objavljeno

dana

Путарина за Созину енормно висока

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Од увођења наплате путарине кроз тунел Созину 15. јула 2005. до 30. септембра ове године остварен jе укупан приход од 131.911 499 еура са ПДВ-ом, казали су Дану из Монтепута

Државно предузеће Монтепут је од увођења наплате пролаза кроз тунел Созина приходовало 131,9 милиона еура, али у тој компанији за „Дан“ кажу да нијесу у могућности да укину или смање путарину јер је за то задужена искључиво Влада.

Изградња тунела Созина коштала jе око 74 милиона еура и ти трошкови су одавно отплаћени, али се профит од путарине често дијелио за бонусе менаџменту предузећа, спонзорства и обезбјеђивање повољних стамбених кредита. Монтепут је само 2016. из добити за минулу годину подијелио 101.098 еура бонуса директорима и радницима. Тада су по 2.840 еура бонуса добили чланови Одбора директора, бивши министар унутрашњих послова Јусуф Каламперовић, некадашњи министар културе и градоначелник Цетиња Александар Богдановић, бивши министар рада и социјалног старања Кемал Пуришић, некадашњи министар саобраћаја и директор тог предузећа Осман Нурковић и други. Нурковић је од ове фирме добио и повољни стамбени кредит.

– Влада Црне Горе jе на основу Закона о путевима дониjела Одлуку о висини накнаде путарине за употребу тунела Созина и прилазних саобраћаjница, коjом jе утврдила висину накнаде зависно од врсте возила, габарита носивости. Истом одлуком Монтепут jе, као привредно друштво чиjа jе основна дjелатност управљање одржавањем тунела Созина, одређено да врши наплату путарине. Дакле, право на евентуалну измjену или допуну одлуке jе у искључивоj надлежности Владе – наводи се у одговорима које су „Дану“ доставили директор Јонуз Мујевић и предсједник одбора директора Александар Божовић.

Advertisement

Они наводе да је Влада адреса која може и донијети одлуку да се измијени висина путарине, а доставили су нам егзактан податак колико су досад зарадили.

– Од увођења наплате путарине 15. јула 2005. до 30. септембра 2021. године остварен jе укупан приход од 131.911 499,00 еура са ПДВ-ом. Планом рада и финансиjским планом, на коjе даjе сагласност Влада, планираjу се приходи расходи Монтепута за сваку годину. Средства приходована од наплате путарине првенствено су намиjењена за трошкове управљања и одржавања (редовно инвестиционо) тунела и прилазних саобраћаjница, исплате зарада запослених, враћање рате кредита ЕИБ-у коjа на годишњем нивоу износи милиона еура, сваке године добит предузећа у проценту од 70 одсто jе уплаћивана у државни буџет, плаћане су све обавезе по основу ПДВ-а, пореза и доприноса на зараде запослених и других законом прописаних обавеза. Значаjан дио расхода, односно трошкова овог предузећа односи се на трошкове директног улагања у изградњу прве дионице аутупута, а односе се на финансирање свих трошкова Пословне jединице за имплементациjу проjекта аутопута Бар Бољаре, финансирање израде идеjног рjешења трасе аутопута Андриjевица Бољаре – наводе из Монтепута.

Ни мјештани не могу бесплатно

Предсједник Мјесне заједнице Црмница Томо Укшановић каже у изјави за „Дан“ да су се недавно обратили Монтепуту са захтјевом да издвоје дио средстава као и прошле године, када је неколико мјесеци кроз тунел Созина око 70 мјештана бесплатно путовало на посао.

– Добили смо одговор да они немају законско право за тако нешто. Ми ипак нећемо одустати и поново ћемо им се обратити, да видимо што се може направити – најављује он.

Грађани које је“Дан“ анкетирао сматрају да би пролаз кроз Созину требало да буде мањи, те да је то велики удар на кућни буџет.
Мјештанка Вирпазара Невенка Плантак сматра да је пет еура, колико се плаћа пролаз кроз тунел Созину у оба правца, велики удар на буџет.

Advertisement

–Требало би наћи неко рјешење, на примјер да се та карта од пет еура снизи за све Црмничане бар на пола садашње цијене – каже она.

Илија Клисић, мјештанин и познати винар из села Лимљани, каже да би кориговање цијена много значило за све Црмничане, а посебно за оне који иду на посао у Бар.

image

Илија Клисић


-Драган СТојановић

– То би било врло значајно за све оне који се баве пољопривредом или туризмом, а живе у Бару или обратно. Тако, рецимо, и ја живим у Бару, а моји виногради су у Лимљанима и сваког дана морам да их обиђем и сваки пут и платим пролазак кроз Созину. А тако је и за многе друге Црмничане. Свакако да би корекција цијена кроз тунел била корисна за све – каже он.

Advertisement

Мјештанин Јован Стојановић сматра да су Црмничани одавно заслужили да кроз тунел могу да пролазе бесплатно.

image

Јован Стојановић


-Драган Стојановић

– Дуго се причало о томе, али на крају није било ништа од обећања. Очекивали смо да ће нова Управа Монтепута нешто урадити, али колико чујем рекли су да неће бити мијењања цијена проласка. Свакако да је за оне који сваки дан иду на посао то велики издатак – каже он.

Бјелопољац Горан Рудић каже да није само пролаз кроз тунел Созина скуп, него нам је све у тим сразмјерама.

Advertisement

image

Горан Рудић


-М. Н.

– Иду цијене и све то тешко можемо да пратимо. Што се тиче путарине, она је превише за нас и наше платежне могућности. Ријетко идем тим правцем, бавим се рекретаивним бициклизмом, више сам на планинама, али кад се иде мора се дати путарина која није, чини ми се, нигдје тако скупа. Нека погледају колико су те путарине у окружењу или на Западу за који се сви залажемо. Зато је треба смањити и прилагодити нашим могућностима – оцјењује Рудић.

Његов суграђанин Вукоман Крговић наводи да је тешко објаснити шта нам се нуди за ону цијену путарине кроз тунел Созина.

image

Вукоман Крговић

Advertisement

-М. Н.

– Јесте да нам олакша пут, смањи оне раније Паштровачке стране, али с обзиром на то да су негдје и званично објавили да је исплатила давно себе, зашто онда и цијену не смање. Да је прилагоде нама обичним смртницима. Као да смо неки богаташи па нам тај издатак ништа не значи. Очекујем да се путарина умањени–очекује Крговић.



ДАН
Vaše mišljenje? Ostavite komentar

Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar Prijavite se

Ostavite komentar

Društvo

Ризик од природне катастрофе за ЦГ није занемарљив

Objavljeno

dana

Ризик од природне катастрофе за ЦГ није занемарљив

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Европа, како се истиче у Индексу, има далеко најмањи ризик од катастрофе гледано на нивоу континената

Црна Гора је у скупу европских земаља са средњим до високим ризиком када је у питању ризик од катастрофе усљед екстремних природних догађаја, открива Свјетски индекс ризика 2021, који је објавио Институт за међународно хуманитарно право и оружане конфликте из Бохума., преноси РТЦГ портал.

Према том Индексу, Црна Гора је на 86.мјесту од 181 држава које су аналзиране, а њен скор је 6.75.

Примјера ради, најугроженија земља свијета, Вануату, има скор 47.73 а најмање угрожена – Катар – 0.30.  Како се наводи, Свјетски индекс ризика 2021 процјењује ризик од катастрофе за 181 земљу у свијету. Документ, може се видјети, покрива скоро 99 одсто светске популације. 

Advertisement

Европа, како се истиче у Индексу, има далеко најмањи ризик од катастрофе гледано на нивоу континената, и у најповољнијем је положају када је у питању анализа свих компонената ризика. 

– Земље са ниским економским капацитетом и приходима имају тенденцију да имају већу рањивост или ниже способности у спречавању катастрофа. У овим земљама, екстремни природни догађаји често доводе до даљег смањења постојећих капацитета- наводи се у Свјетском индексу ризика 2021. 

Истиче се да се, међутим, земље европског континента разликују.

– Црна Гора, Албанија, Холандија, Грчка и Сјеверна Македонија су на врху континенталне листе са средњим до високим ризиком, док се Малта, Исланд, Финска, Естонија и Швајцарска налазе на зачељу спектра ризика- пише у Индексу.

Истакнуто је да социјална заштита доприноси смањењу рањивости друштва на екстремне природне догађаје, и да на томе треба темељно у озбиљно радити.

Advertisement



ДАН
Nastavite čitati

Društvo

У установама примарне здравствене заштите помоћ дневно од короне затражи 1.000 одраслих

Objavljeno

dana

У установама примарне здравствене заштите помоћ дневно од короне затражи 1.000 одраслих

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Гужве у никшићком Дому здравља од почетка пандемије су свакодневне, а у обје смјене у такозваном чистом дијелу установе неријетко ради и по 13 љекара

Љекари у домовима здравља су већ годину и по дана на првоj линиjи одбране здравља грађана. Здравствене установе на примарном нивоу кубуре са недостатком кадра, опреме…

Из подгоричког Дома здравља, на чијем је челу Данило Јокић, у одговорима за „Дан“ кажу да су и медицински техничари и сестре показали у току пандемиjе да су хероjи модерног друштва и да годину и по стоjе на првоj линиjи одбране здравља грађана Подгорице.

– Узимаjући у обзир чињеницу да тренутно функционишемо на три фронта: ковид, вакцинациjа и редован процес рада, а уз то све ако додамо да и наши запослени имаjу право на боловање, признаћемо да радимо под притиском. Као што су грађани упознати, у Подгорици имамо централизовани систем ковид љекарске његе на Старом Аеродрому. Такође, за дjецу имамо ковид центар у Толошима. Просjечно се у центру на Старом Аеродрому обради око 1.000 пациjената, док jе та броjка у ковид центру за дjецу око 170 обрађених пациjената дневно, навели су из Дома здравља на наше питање о броју пацијената који им се обраћају због сумњи да имају корону.

Advertisement
У Пљевљима фали доктора

У пљеваљском Дому здравља, поред великог премора медицинског особља, и даље је главни проблем недостак љекара. Директорица ове установе Бранка Станковић нам је казала да се ради о вишегодишњем проблему, као и да је сада додатни проблем што поједини љекари и медицинско особље оболијевају од вируса корона.
– Тренутно су два љекара у изолацији. Мислим да ситуација са бројем обољелих љекара није критична, али постоји већ од раније проблем да немамо довољно љекара, казала је Станковић и истакла да љекари и медицинско особље све раде како би изашли у сусрет обољелим од вируса корона.
Станковић је појаснила да се ситуација са ковидом-19 полако смирује, казавши да је у протеклом периоду на дневном нивоу био изузетно висок број прегледа.
– У претходном периоду смо имали двјеста прегледа дневно, саопштила је Станковић.
Када је у питању пљеваљска болница, тамо тренутно нема обољелих љекара од вируса корона, али и у тој здравственој установи се жале на недостатак љекара.
– Тренутно имамо три медицинске сестре обољеле од корона вируса, док немамо ниједног љекара у изолацији, казао нам је директор Саша Грбовић.
Б.Је.

Објашњавају да је 18 љекара ангажовано у ковиду, по девет љекара у смjени, док су два доктора ангажована у Дневном ковид центру у Музичком центру.

– Зависно од потребе грађана, у разговору са диспечером из ковид центра, телефонска обрада може потраjати и 15 минута, на колико jе ограничена дужина телефонског разговора. Због ове чињенице, понекад се може десити да диспечер не одговори на први позив, али молимо грађане коjи су у потреби за консултациjом да понове позив и сигурно jе да ће им се први слободни диспечер jавити. Дом здравља Подгорица, као што смо већ поменули, тренутно функционише на три фронта, па су наши љекари под великим притиском. Иако би систему помогло и олакшало да у Подгорици имамо jош љекара коjи би радили у примарноj здравственоj заштити, и са овим ресурсима успиjевамо да свим пациjентима пружимо есенциjалну здравствену његу, тврде у овој здравственој установи.

У Бару вакцинисано преко 16.000

У Бару је против короне вакцинисано преко 16.000 грађана.

– Започели смо вакцинацију опште популације трећом дозом. Особе старосне доби преко 60 година пожељно је да добију трећу дозу „фајзер“ вакцине, а и они испод те старосне доби могу добити вакцину истог произвођача којом су раније имунизовани. За сада расте заинтересованост за трећу дозу, а препорука је да се она прими након пет мјесеци од последње вакцине или прележане ковид инфекције. Код прележане ковид инфекције, уколико особа није до сада била вакцинисана, потребно је да добије само једну дозу „фајзер“ вакцине – каже докторица у Дому здравља Бар Мартина Цицмил.

Advertisement

Додаје да се у ковид амбулантама на дневном нивоу обави близу 200 прегледа, преко 150 тестирања брзим антигенским и ПЦР тестом.

– За сада се не може рећи да је ситуација стабилна, иако је и даље озбиљна и са постојећим кадром успијевамо да на најбољи могући начин организујемо службу и пружамо адекватну заштиту нашим грађаним, каже Цицмил.

Д.С.

Бјелопољски Дом здравља, на чијем је челу психијатар Мирјана Варагић, кажу да је уназад петнаест дана у ковид амбуланти обављено преко 400 прегледа, док је контролних прегледа било дупло више, односно у просјеку од 70 до 100 на дан.

– Током дана имамо 30 тестирања – каже директорица Варагић, додајући да у ковид амбуланти ради активно 14 од укупно 22 љекара колико их по списку има. Кад је ријеч о вакцинацији, прву дозу до прекјуче су примила 13.202, другу 11.409, а трећу 136 грађана.
– Ангажовали смо све ресурсе које имамо, тако да смо повукли на посао и оне који су при крају специјализације, а ангажовали смо и одређен нови број медицинских сестара, наводи Варагић.
Управа никшићког Дома здравља покушава са ресорним министарством да ријеши проблем са недостатком кадра. Гужве у тој установи од почетка пандемије су свакодневне, а у обје смјене у тзв. чистом дијелу установе неријетко ради и по 13 љекара.
– Никшић је територијално највећа општина у Црној Гори, а други смо по броју становника и то је проблематично. Кад кажем да имамо 25 љекара, многи ми на то кажу да их имамо доста али нико не рачуна да имамо теренске амбуланте, али и Плужине и Шавник. Све је то последица што се 30 година израбљивао љекарски кадар и то је проблем не само нас у Дому здравља Никшић, већ и у свим осталим у Црној Гори, казала је за „Дан“ директор никшићког Дома здравља др Вера Булатовић.

Advertisement

image

Љекари пљеваљског Дома здравља


-Д л

Управо Плужине и Шавник, истиче она, за установу су и највећи проблем, јер у здравственим амбулантама тих општина ради само по један љекар.
– Кад један оде на одмор, онда ту имамо велики проблем. Недостаје нам психијатара, љекара у примарној здравственој заштити и за рад изабраног доктора за дјецу, нагласила је др Булатовић.
У ковид амбуланти у Никшићу раде по два љекара у једној и у другој смјени, а један у патронажи, односно обавља кућне посјете немоћним и непокретним особама.
– У ковид амбуланти у двије смјене, рачунајући и патронажу, дневно се обави 300 прегледа. Уједно издају и близу 200 инјекционих налога као терапију. До сада је на подручју наше општине против ковида-19 вакцинисано око 26.400 грађана, навела је др Булатовић.

Вирус однио два живота

Из Иинститута за јавно здравље саопштено је да је након новог пресјека регистровано још 355 новопозитивних на вирус корона и да су преминуле још двије особе. Међу преминулима најмлађи је имао 73, а најстарији 74 године старости. Укупан број преминулих повезаних са ковид-19 инфекцијом у Црној Гори од почетка пандемије је 2020.

– Узимајући у обзир све новооткривене случајеве, као и број опорављених, укупан број тренутно активних случајева ковид-19 у Црној Гори износи 4.823. Од почетка епидемијских дешавања (март 2020. године) укупан број регистрованих случајева инфекције новим корона вирусом у Црној Гори је 137.401 – навели су из Института.

Advertisement

Директорица беранског Дома здравља Јулијана Зечевић тврди да та установа по питању вакцинације грађана функционише добро.
– Дом здравља Беране спроводи имунизацију грађана у вакциналном пункту у матичној установи радним данима од 8 до 20 часова, а суботом од 8 до 14 часова. У Здравственој станици Петњица вакцинација се изводи недјељом. Имамо и мобилни тим који даје вакцине у кућним условима непокретнима – навела је Зечевић.
Нагласила је да је видно да је број заражених корона вирусом у опадању.
– Ми смо дали укупно 18.205 доза вакцине. То значи да је проценат вакцинације на подручју Берана и Петњице око 40 одсто – казала је Зечевић.

М.М.К.–Б.Б.–М.Н.–Д.Ј.



ДАН
Nastavite čitati

Društvo

ИЈЗ: Преминуле три особе, 368 новопозитивних

Objavljeno

dana

ИЈЗ: Преминуле три особе, 368 новопозитивних

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


До 15.00 часова пријављен је опоравак код 348 пацијената

Из Иинститута за јавно здравље саопштено је да је након новог пресјека регистровано још 368 новопозитивних на вирус корона и да су преминуле још три особе.

ДИСТРИБУЦИJУ НОВОПОЗИТИВНИХ СЛУЧАJЕВА ПО ОПШТИНАМА МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ОВДЈЕ.

– Лабораторије Института за јавно здравље Црне Горе, друге јавне и приватне лабораторије које се баве дијагностиком инфекције новог коронавируса су током јучерашњег дана  завршиле анализу и ИЈЗЦГ доставиле резултате за 2.698 узорака на нови коронавирус- речено је из ИЈЗ. 

Advertisement

Током јучерашњег дана ИЈЗЦГ пријављена су три смртна исхода повезана са SARS-CoV-2 инфекцијом из сљедећих општина: Подгорица (1), Пљевља (1) и Даниловград (1). Међу преминулима најмлађи је имао 76, а најстарији 86 година старости.

Укупан број преминулих повезаних са КОВИД-19 инфекцијом у Црној Гори од почетка пандемије је 2.023. смртна исхода повезана са SARS-CoV-2 инфекцијом из сљедећих општина: 

ТРЕНУТНО АКТИВНЕ СЛУЧАЈЕВЕ ПО ОПШТИНАМА МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ОВДЈЕ.

До 15.00 часова пријављен је опоравак код 348 пацијената.

– Узимајући у обзир све новооткривене случајеве као и број опорављених, укупан број тренутно активних случајева КОВИД-19 у Црној Гори износи износи  4.840. Од почетка епидемијских дешавања (март 2020. године) укупан број регистрованих случајева инфекције новим корона вирусом у Црној Гори је 137.769 – речено је из ИЈЗ.

Advertisement



ДАН
Nastavite čitati

Najčitanije