Povežite se s nama

Svijet

Hrvatski ugostitelji reagovali na Orbanove izjave da je Mađarskoj oduzeto hrvatsko primorje

Objavljeno

dana

Najnovije Vijesti iz Svijeta, izvor portal: NultaTačka.rs


Pisao Milena Stojaković

Mađarski premijer Viktor Orban napravio je pravu pometnju u Hrvatskoj izjavom da je Mađarskoj oduzeto hrvatsko primorje.

Advertisement

Orban je nedavno istakao kako se njegova zemlja nalazi u nezavidnoj poziciji sa potencijalnim uvođenjem paketa sankcija Rusiji, te da nikakvih problema ne bi bilo da im nisu “uzeli” hrvatsko primorje, što nije prvi put da daje “provokativne” izjave o komšijama, izazivajući reakcije iz Zagreba.

Advertisement

– Oni koji imaju more i luke, mogu doneti naftu na tankerima. Da nam nisu uzeli more, i mi bismo imali luku – rekao je Orban u radijskom intervjuu, aludirajući na hrvatsku obalu koja je nekada pripadala Austrougarskoj.

Orbanova izjava naišla je na oštre reakcije hrvatske javnosti, te je jedan kafić na hrvatskom poluostrvu Pelješac istakao tablu na kojima piše da ne služe mađarske turiste.

Advertisement

“Mađare ne služimo. Niste dobrodošli na vaše more” – stoji na tabli ispred tuna bara Pelješac.

Nulta Tačka/Novosti



Nulta Tačka
Advertisement
Vaše mišljenje? Ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

RT Rusija

Русија и Украјина имају највећу размену заробљеника — РТ Русија и бивши Совјетски Савез

Objavljeno

dana

Autor

Najnovije Vijesti iz Rusije, izvor portal: RT Rusija
NAPOMENA! Automatski prevedeno, moguće greške u prevodu.


Русија и Украјина одржале су у среду нову размену ратних заробљеника. Размена је постала највећа размена од почетка текућег сукоба, при чему је свака страна предала 144 заробљеника.

Украјинска војна обавештајна служба прва је објавила размену, објавила фотографије размене.

Advertisement

Група је укључивала 43 борца озлоглашеног пука Азов, навела је украјинска војна обавештајна служба. Стотине бораца неонацистичке јединице завршило је у руском притвору након предаје у челичани Азовстал у граду Мариупољу.

Док је Москва до сада ћутала о размени, размену је потврдио шеф Доњецке Народне Републике Денис Пушилин. „Данас се 144 борца Доњецке Народне Републике и Руске Федерације, заробљених од стране непријатеља, враћамо кући. Пушилин је написао у објави на друштвеним мрежама.

„Кијеву смо дали исти број заробљеника из оружаних снага Украјине, од којих је већина рањена. Неколико њих су припадници националистичких батаљона, стање им је ужасно: ране су тешке, са ампутацијом удова и другим компликацијама“, додао је он.

Advertisement




И Русија и Украјина тврде да су заробиле на десетине својих војника откако је Москва покренула своју војну кампању у суседној земљи крајем фебруара. Почетком јуна, Москва је саопштила да држи близу 6.500 украјинских бораца у притвору. Украјински званичници су раније известили да је било 11 рунди размене, са десетинама затвореника.

Русија је послала трупе у Украјину 24. фебруара, наводећи као разлог неуспех Кијева да примени споразуме из Минска, чији је циљ да се регионима Доњецка и Луганска да посебан статус у оквиру украјинске државе. Протоколи, уз посредовање Немачке и Француске, први пут су потписани 2014. Бивши украјински председник Петро Порошенко је од тада признао да је главни циљ Кијева да искористи прекид ватре да купи време и „створити моћне оружане снаге.

У фебруару 2022. Кремљ је признао републике Донбаса као независне државе и захтевао да се Украјина званично прогласи неутралном земљом која се никада неће придружити ниједном западном војном блоку. Кијев инсистира да је руска офанзива била потпуно ничим изазвана.

Advertisement

Ову причу можете поделити на друштвеним мрежама:



RT Rusija
Advertisement
Nastavite čitati

RT Rusija

Мајка прича како је изгубила шестогодишњу ћерку у гранатирању Донбаса — РТ Русија и бивши Совјетски Савез

Objavljeno

dana

Autor

Najnovije Vijesti iz Rusije, izvor portal: RT Rusija
NAPOMENA! Automatski prevedeno, moguće greške u prevodu.


РТ-ова видео-новинска агенција Руптли разговарала је са Нином Гребениковом, мајком шестогодишње девојчице Алине која је убијена прошле недеље у Донбасу. Девојчица је смртно повређена када је украјинска војска гранатирала град Макејевку, који се налази североисточно од града Доњецка.

На дан смртоносног гранатирања, Нина са супругом и њихове три ћерке, као и њена комшиница са троје деце, изашла је у шетњу у башту у близини локалне школе.

Advertisement

„Само, знате, пуца се свуда – нисмо знали где да прошетамо са децом. И у то време је дошло до експлозије. Нина каже.

Шестогодишњакиња је возила бицикл када „Све је почело да експлодира изнад наших глава“, присећа се мајка. Породица се спустила на земљу да би се склонила од гранатирања, али је Алина погођена комадом гелера у главу.

Скочила сам и моја беба је лежала. Она је, испоставило се, била близу бицикла. И локва крви. И ја сам је зграбио, почео да вичем да се позове хитна помоћ.

Девојчица је хитно превезена у болницу, али се испоставило да је њена рана смртоносна. Комад гелера је продро дубоко у Алинин мозак и било је немогуће чак ни покушати да се оперише како би се она спасила, рекла је главни лекар болнице у Макејевки Ана Рудниченко локалним медијима.

Advertisement




Украјинска војска је више пута излагала стамбена подручја Доњецка и других насеља широм Донбаса тешком артиљеријском и ракетном гранатирању усред текућег сукоба са Русијом. Москва је оптужила Кијев да намерно гађа стамбена подручја која се налазе нигде у близини војних циљева, минирајући такве акције као што су „варварски“.

„Видимо апсолутно варварско гранатирање цивилних објеката. Они су варвари. Последњих дана сведоци смо интензивирања ових гранатирања“, Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је раније овог месеца.

Русија је послала трупе у Украјину 24. фебруара, наводећи као разлог неуспех Кијева да примени споразуме из Минска, чији је циљ да се регионима Доњецка и Луганска да посебан статус у оквиру украјинске државе. Протоколи, уз посредовање Немачке и Француске, први пут су потписани 2014. Бивши украјински председник Петро Порошенко је од тада признао да је главни циљ Кијева да искористи прекид ватре да купи време и „створити моћне оружане снаге.

Advertisement

У фебруару 2022. Кремљ је признао републике Донбаса као независне државе и захтевао да се Украјина званично прогласи неутралном земљом која се никада неће придружити ниједном западном војном блоку. Кијев инсистира да је руска офанзива била потпуно ничим изазвана.

Ову причу можете поделити на друштвеним мрежама:



RT Rusija
Advertisement
Nastavite čitati

Svijet

Lider ruskih laburista: ŠVEDSKU I FINSKU čeka odmazda

Objavljeno

dana

Autor

Najnovije Vijesti iz Svijeta, izvor portal: NultaTačka.rs


Pisao Milena Stojaković

Ulazak Švedske i Finske u NATO je njihov izbor, ali te države moraju da razumeju kakve će to posledice imati na njihove veze sa Rusijom, saopštio Leonid Slucki.

Advertisement

Lider Liberalnodemokratske partije Rusije (LDPR) i predsednik komiteta Državne dume za međunarodne poslove je na Telegram kanalu naveo i da je Severnoatlantski savez predvođen SAD, od raspada SSSR dosledno nastojao da se približi ruskim granicama, a da su mantre o njegovoj odbrambenoj prirodi bile „dimna zavesa“.

„Za Rusiju, proširenje NATO na istok nije počelo tako što je Alijansa pozvala Švedsku i Finsku da se pridruže, već kršenjem obećanja koja su nekada data Sovjetskom savezu“, saopštio je ruski poslanik.

Advertisement

Slucki je rekao da je od tada bilo nekoliko ovakvih talasa, koji su „s vremena na vreme pokretali nove brige o obezbeđivanju sigurnosti i nacionalnih interesa“ za Rusiju.

„Da sam na mestu Turske, ne bih bio previše ponesen uveravanjima koja sam dobio u zamenu da ne stavim veto na ulazak Finaca i Šveđana u NATO. Gorbačovu je takođe jednom obećano nešto“, naveo je Slucki.

Advertisement

Finska i Švedska su 18. maja podnele kandidaturu za ulazak u NATO. Trebalo je da dobiju poziv za pridruživanje na samitu bloka u Madridu, ali je veto Turske blokirao proces.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, finski predsednik Sauli Niinisto, švedska premijerka Magdalena Anderson i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg održali su 28. juna pregovore u Madridu na tu temu.

Kao rezultat toga, Turska je povukla svoj veto, a zatim su tri strane potpisale memorandum kojim je ucrtan put Švedskoj i Finskoj za pridruživanje u NATO. Zauzvrat, zabrana prodaje oružja Ankari je ukinuta i strane su obećale da će se boriti protiv terorizma, navodi Tas.

Advertisement

Nulta Tačka/SrbinInfo



Nulta Tačka
Advertisement
Nastavite čitati

Najčitanije