Povežite se s nama

Društvo

На Цетињу од почетка јануара преминуле три особе, заразиле се 922

Objavljeno

dana

На Цетињу од почетка јануара преминуле три особе, заразиле се 922

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Према подацима Дома здравља, од 22. фебруара 2021. године до данас дато је више од 18.400 вакцина, саопштено је из Оперативног штаба Пријестонице Цетиње

На Цетињу су од почетка јануара преминуле три особе од посљедица инфекције коронавирусом, заразиле су се њих 922, а опоравиле 991, саопштено је из Оперативног штаба Пријестонице Цетиње за борбу против заразне болести Ковид-19. 

Advertisement

– У Ковид амбуланти Дома здравља Цетиње у периоду од 01.01. до 13.01.2022. године обављен је 1.271 преглед. Тестирано је 1.827 пацијената, од којих су 675 била позитивна на коронавирус. Хоспитализовано је 10 пацијената. У дјечијој Ковид амбуланти прегледано је 388 малишана. Тестирано је њих 281, од којих је 84 било позитивно – казали су у саопштењу.

Према подацима Дома здравља, од 22. фебруара 2021. године до данас дато је више од 18.400 вакцина. Прву дозу вакцине примило је 7.983 или 58,37% пунољетних грађана, а обје дозе 7.824 или 57,21% понољетних грађана. Трећу дозу до сада је примило 19,45% пунољетних грађана и грађанки Цетиња.

У Општој болници „Данило И“ од 1. до 14. јануара тестиран је 161 узорак на коронавирус, од чега 80 ПЦР од којих је било 13 позитивних и 81 брзи антигенски тест од којих је било 8 позитивних пацијената. На интерном одјељењу нема хоспитализованих ковид пацијената.

Advertisement

– Службеници одељења безбједности Цетиње свакодневно контролишу поштовање мјера са службеницима Комуналне полиције и инспекције. Заједнички је обављен обилазак 19 угоститељских објеката. Није било поднијетих кривичних пријава – саопштили су из Оперативног штаба.

Туристички инспектор Комуналне полиције и инспекције Пријестонице у овом периоду контролисао је 28 угоститељских објеката на градском подручју и на Ријеци Црнојевића. Том приликом нису уочене неправилности у поштовању прописаних мјера.

Тржишна инспекција обавила је 74, а Инспекција рада 12 инспекцијских прегледа. У сарадњи са ОБ Цетиње и Комуналном полицијом извршена је контрола 4 угоститељска објеката, закључено је у саопштењу.

Advertisement



ДАН
Vaše mišljenje? Ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Društvo

На послу током прошле године страдала два радника, 16 тешко повријеђено

Objavljeno

dana

На послу током прошле године страдала два радника, 16 тешко повријеђено

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


У инспекцији кажу да су као санкције изрицане мjере забране рада или забрана употребе средстава за рад на коjима се десила повреда, а извjештаjи о повреди на раду достављени су надлежним судским органима или тужилаштву

Управа за инспекцијске послове је током протекле године евидентирала 19 повреда на раду, при чему су страдала двојица запослених. Забиљежена је једна колективна и 16 тешких повреда на раду.

Advertisement

На питање „Дана“ шта је предузето у случајевима страдања и повређивања радника, из Инспекције рада кажу да уколико jе утврђена непосредна опасност по живот, или jе угрожено здравље запослених, изрицана jе мjера забране рада или забрана употребе средстава за рад на коjима се десила повреда, предузимане су друге мjере и радње из надлежности Инспекциjе рада, а извjештаjи о повреди на раду су достављени надлежним судским органима или тужилаштву.

– Инспекциjа рада jе по захтjеву тужилаштва у сваком поjединачном случаjу поступала и достављала сву документациjу коjу посjедуjе – наводи се у одговору инспекције.

Просјечна казна испод 100 еура

Међународна организација рада наводи да у области радних односа просjечно сваки други или трећи преглед резултира утврђеном неправилношћу, за разлику од области заштите и здравља на раду, у коjоj просjечно сваки преглед резултира наjмање jедном утврђеном неправилношћу.

Advertisement

– Међутим, износ казни изречених прекршаjним налозима не корелира с наведеним подацима. Наиме, укупни износ казни изречених прекршаjним налозима вишеструко jе нижи за област заштите и здравља на раду него за област радних односа. Просjечна прекршаjна казна за уочену неправилност из области радних односа кретала се од 250 еура у 2015. години до 452 у 2019. У области заштите и здравља на раду просjечна прекршаjна казна за уочену неправилност у 2015. била jе 101 еуро, да би у наредним годинама пала на износ од 81 до 82 еура – указали су из Међународне организације рада.

Међународна организација рада указала је у Националном профилу заштите здравља на раду за Црну Гору да су њихове анализе показале да инспектори задужени за област заштите права радника годишње обаве од 250 до 330 инспекциjских прегледа, што је знатно више него у Пољскоj (62,99), Холандиjи (77,3), Ирскоj (126,06), Францускоj (131,5) и Шваjцарскоj (142,02), и само мање од Шпаниjе (605,45) и Доминиканске Републике (427,67). Њихово истраживање, које је обухватило податке од 2015. до 2019. године, показало је да је у Црној Гори сваке године утврђивано између 5.000 и 6.700 неправилности.

– У 2015, у коjоj jе и утврђен наjвећи броj неправилности – 6.695, доминирале су неправилности из области радних односа (4.073). У периоду 2016–2019. може се рећи да jе броj неправилности у области радних односа био изjедначен с броjем неправилности у области заштите и здравља на раду. Наjчешће неправилности коjе су утврђене у области заштите и здравља на раду су: не даjу се на употребу запосленима средства за рад са стручним налазом и оцjеном да су на њима обезбиjеђене прописане мjере заштите и здравља на раду; не обезбjеђуjу се средства и опрема личне заштите на раду; запослени раде без увjерења о оспособљености за безбjедан и здрав рад; запослени раде без љекарских увjерења о здравственоj способности за радна мjеста с посебним условима рада, односно повећаним ризиком; не води се евиденциjа из области заштите и здравља на раду; не предузимаjу се мjере из области одређивања запослених за пружање прве помоћи, заштиту од пожара и евакуациjу запослених; непосjедовање акта о процjени ризика за сва радна мjеста – констатовано је у истраживању Међународне организације рада.

Advertisement



ДАН
Nastavite čitati

Društvo

Путовање Срзентић у САД није финансирано од новца грађана

Objavljeno

dana

Путовање Срзентић у САД није финансирано од новца грађана

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Како су навели из тог Владиног ресора, приватно путовање у САД Срзентић је искористила за промоцију Црне Горе и остваривање бенефита за црногорско друштво и грађане

 Министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија Тамара Срзентић боравила је у приватној посјети Сједињеним Америчким Државама (САД) од 24. децембра до 11. јануара, и то путовање ни на један начин није финансирано од новца грађана Црне Горе, казали су из ресорног Министарства.

Advertisement

Из Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија су то одговорили на упит агенције МИНА да ли је Срзентић у САД-у почетком јануара ове године боравила о трошку Министарства, и ако јесте колико је тај пут коштао.

Како су навели из тог Владиног ресора, приватно путовање у САД Срзентић је искористила за промоцију Црне Горе и остваривање бенефита за црногорско друштво и грађане.

“Боравак у САД-у министарка је, како је и планирала, уз логистичку подршку Амбасаде Црне Горе са сједиштем у Вашингтону, искористила за реализацију више важних састанака у Вашингтону и Калифорнији, са високом представницима Владе Америке и представницима приватних индустрија које су значајне за реализацију стратешких циљева Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија”, рекли су из Министарства.

Advertisement

Из Министарства су казали да је њихова Служба за односе са јавношћу обавјештавала црногорске медије и јавност о закључцима и бенефитима тих састанака, које ће друштво, кроз конкретну подршку, имати у наредном периоду од америчких партнера.



ДАН
Advertisement
Nastavite čitati

Društvo

На бироу рада 20 доктора наука и 396 магистара

Objavljeno

dana

На бироу рада 20 доктора наука и 396 магистара

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Највише магистара и доктора наука, односно њих 124 чекају посао од једне до четири године, 115 до три мjесеца и од три до шест мjесеци посао чека 46 ових лица

На евиденцији незапослених Завода за запошљавање (ЗЗЗЦГ) је 9.275 грађана са факултетском дипломом, као и 396 магистара и 20 доктора наука, показују подаци достављени „Дану“ из ове установе. Према подацима Завода од 17. јануара, укупан број незапослених био је 58.017, од којих је 34.889 жена или 60, 13 процената.

Advertisement

– На евиденциjи Завода се налази 396 магистара (242 жене или 61,11 одсто) и 20 доктора наука од којих је девет жена. Лица са високом стручном спремом jе било 9.275 или 15,99 одсто (жена jе било 5.897 или 63,58 одсто). Посматрано према дужини тражења запослења, наjвише високошколаца запослење тражи до три мjесеца (3.649 или 39,34 одсто), затим од 1 до 3 године (2.197 или 23,69 одсто) и од 3 до 6 мjесеци (1.205 или 12,99 одсто). Наjвише незапослених високошколаца jе из групе занимања економисти (1.382 или 14,9 одсто), васпитачи и наставници друштвено-хуманистичке области (1.096 или 11,82 одсто), менаџери и организатори (1.058 или 11,41одсто), правници (1.049 или 11,31 одсто), друштвено-хуманистичка занимања (752 или 8,11 одсто), занимања угоститељства и туризма (492 или 5,3 одсто) и занимања одбране, безбjедности и заштите (353 или 3,8 одсто) – казали су нам из Завода.

Подаци показују да је на бироима рада 428 дипломираних правника,413 бачелор-економиjе, 330 дипломираних економиста, 232 лица бечелор права, 172 лица специјалиста правних наука, 153 специjалиста туризма, 148 дипломираних економиста за општу економиjу, банкарство и финансиjе, 146 лица бечелор менаџмента и 142 дипломирана менаџера.

Највише магистара и доктора наука, односно њих 124 чекају посао од једне до четири године на бироу рада. Затим њих 115 до три мjесеца и од три до шест мjесеци посао чека 46 магистара и доктора наука.

Advertisement

– Наjвише незапослених магистара и доктора наука jе из групе занимања Менаџери и организатори (63), Економисти (62), Друштвено-хуманистичка занимања (52) и Васпитачи и наставници друштвено-хуманистичке области (34). Посматрано према занимањима наjвише магистара и доктора наука jе са следећим занимањима: Специjалиста менаџмента (36), Магистар економских наука (21), Мастер у области архитектуре (17), Мастер менаџер (12), Мастер економиста (11) и Магистар менаџмента (9) – појашњавају из Завода.

Коментришући ове податке, аналитичар и члан организације КОД Срђан Перић оцијенио је у изјави за „Дан“да се ради о дугорочном проблему коjи ниjе лако риjешити у кратком року.

– Озбиљне препреке на том путу су двоjаке: са jедне стране нема покретања привреде коjа би значила нова радна мjеста, а са друге уписна политика jе таква да се често разилази са оним што су потребе економиjе. Нијесам присталица да тржиште доминантно одређуjе динамику образовних процеса, али jе елементарно логично да у добу великих технолошких достигнућа имате промовисање, рецимо ИТ профила занимања. Дакле, потребно jе и покретати привреду, али и осмислити адекватну уписну политику. На том пољу ни приjе ни након промjене власти нисмо имали адекватан одговор – сматра Перић.
Додаје да успоредбе ради, у Румуниjи годишње дипломира око 5.000 инжињера и програмера, а што jе у коначном резултирало приходом у 2019. години до 6,2 милиjарди еура са трендом даљег раста.

Advertisement

– Да идемо овим примjером, истраживање коjе jе спровела Организациjа КОД говори да бисмо за само неколико година могли приходовати око 200 милиона еура из софтверске индустриjе и упослили бисмо неколико хиљада програмера. Али да би се то десило, мора постоjати jасна визиjа и пуна посвећеност администрациjе – од легислативне до образовне – да би се кренуло тим путем. Ми на оба поља немамо искораке, а jош мање визиjу тако да овакви прорачуни дjелуjу сасвим утопиjски – истакао је он.
Одговарајући на питање да ли у Црној Гори имају сви једнаке шансе за посао, Перић каже да, нажалост, немаjу.

– То jе сада већ вишедецениjски проблем. Jедноставно речено: у малом друштву се тешко било ослободити протежирања „своjих“. У том смислу jе нова власт могла направити искорак, али она jе преузела и, боjим се, за дуг период само конзервирала ту праксу. Потребно jе стално указивати да ће нас овакво понашање урушавати као заjедницу, jер ће се све више младих осjећати дезинтегрисано, а наша привреда ће се споро развиjати jер инициjативност и радозналост коjа су основа економског прогреса, су потпуно „прегажене“ непотизмом, кронизмом и клиjентелизмом – закључио је Перић
Према његовим ријечима, тешко је без валидних параметра давати смjеле проjекциjе да ли ће Европа сад утицати на раст незапослености.

– Једини дугорочно одржив модел jе покретање привреде. Имаjмо у виду да Европа има све изражениjу потребу за радном снагом са ових простора, а посебно за висококвалификованом. Са jедне стране, добро jе да млади људи имаjу шансу да се образуjу и окушаjу у послу „у великом свиjету“, али смо ми у проблему, jер нам по правилу одлазе наjбољи. То jе ненадокнадива штета, jер ми никако не успиjевамо да створимо праксу сталног надограђивања знања, а што jе претпоставка за продукциjу производа коjи имаjу велику додатну вриjедност – сматра Перић.

Advertisement



ДАН
Nastavite čitati

Najčitanije