Povežite se s nama

Društvo

На ратишту у Сирији три црногорске породице са седморо дјеце

Objavljeno

dana

На ратишту у Сирији три црногорске породице са седморо дјеце

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Влада упозорава да са новостеченим борбеним вjештинама, многи од „страних терористичких бораца“ по повратку из подручjа у коjима се одвиjаjу сукоби, могу постати приjетња по безбjедност и потенциjални извршиоци терористичких напада

У Сириjи се налазе три мушкарца, четири жене и двоjе дjеце, коjа су у ову земљу допутовала са родитељима, као и jош петоро дjеце коjа су рођена по доласку њихових родитеља на сириjско ратиште, показују подаци Министарства унутрашњих послова. Влада је крајем године усвојила Стратегиjу за превенциjу и сузбиjање тероризма, прања новца и финансирања тероризма за период 2022-2025. године у којој се наводи да је један црногорски држављанин, коjи jе био ухапшен у Турскоj, а затим и осуђен на казну затвора, због повезаности са терористичком организацијом ИСИЛ/ДАЕСХ, почетком 2021. године преминуо у турском затвору. Влада располаже са подацима да је на ратиштима у Сирији, Ираку и Украјини учествовало 28 црногорских држављана, на ратишту је остало седам, у Црну Гору се вратило 14, погинуло је шест, а осуђена су два.

Advertisement

– Jедан повратник са сириjског ратишта jе осуђен за кривично дjело учешће у страним оружаним формациjама. Казну jе издржао и сада се налази на слободи. Такође jе утврђено да се пет црногорских држављана налазило на ратишту на териториjи источне Украjине, од коjих се свих пет вратило из те земље. Jедан од њих jе и осуђен за кривично дjело учешће у страним оружаним формациjама, казну за ово дjело jе издржао – показују подаци Владе у које је „Дан“ имао увид.

Радикализација становника све заступљенија

Влада у стратегији указује да радикализациjа становника европских држава, посредством екстремистичке пропаганде, постаjе све заступљениjа, при чему се у поступку врбовања максимално користе савремена технолошка комуникациона достигнућа и социjалне мреже.

– Терористичке организациjе и екстремисти користе предности технолошких достигнућа како би пронашли и регрутовали нове присталице кроз употребу друштвених мрежа, интернет апликациjа, видео канала итд. На оваj начин поруке се преносе веома брзо и за релативно кратко вриjеме се може придобити велики броj присталица. Као посљедица процеса придобиjања нових присталица, настао jе феномен „страних терористичких бораца“ коjи путуjу у иностранство, у конфликтна и ратом захваћена подручjа, како би се у оквиру паравоjних и терористичких формациjа припремили и борили у подручjима у коjима се одвиjаjу сукоби. На оваj начин они постаjу jош радикалниjи и опасниjи за друштво – наводи се у стратегији.

Advertisement

Од укупног броjа особа коjе су отпутовале у Сириjу и Ирак, за 338 особа се вjеруjе да су у периоду од 2012. до 2020. године погинуле на ратишту (26 држављана Албаниjе, 153 БиХ, 39 из Сjеверне Македониjе, 97 Косова и 17 држављана Србиjе), док се њих 464, закључно са априлом 2020. године и даље налази у Сириjи (73 држављана Албаниjе, 215 БиХ, 40 из Сjеверне Македониjе, 97 Косова и 30 Србиjе), док се у периоду од 2012. до 2019. године, укупно 479 особа вратило у матичне државе (45 држављана Албаниjе, 94 БиХ, 76 из Сjеверне Македониjе, 242 Косова и 12 Србиjе).

– Укупно jе за 23 пунољетна црногорска држављана, установљено да су отпутовала на ратиште у Сириjу и Ирак (од чега jе 18 мушкараца и пет жена), као и за троjе малољетне дjеце (коjа су у Сириjу путовала са родитељима). Шест мушкараца jе погинуло у зони конфликта – наводе у Влади.

Указују да са новостеченим борбеним вjештинама, многи од „страних терористичких бораца“, по повратку из подручjа у коjима се одвиjаjу сукоби, могу постати приjетња по безбjедност и потенциjални извршиоци терористичких напада.

Advertisement

– Феномен страних терористичких бораца jе са борбама у Сириjи добио на интензитету и постао проблем за читав свиjет, Европу и регион Балкана. У досадашњем периоду препознате су и приjетње од стране повратника, саморадикализованих поjединаца, као и особа коjе усљед различитих околности ниjесу успjеле отпутовати у зоне конфликта. Такође, изазов за друштво представљаjу и наговjештаjи да би се у наредном периоду могао очекивати повратак већег броjа жена и дjеце са страних ратишта, коjи већ дужи период бораве у зонама конфликта – кажу у Влади.

Према обjављеним подацима Атлантик иницијативе из Сараjева и Глобал Цоммунитy Енгагемент анд Ресилиенце Фунд20 из истраживања 2020. године, од 2012. до краjа 2016. године, на ратиштима у Сириjи и Ираку отпутовало је 1.106 особа из региона Западног Балкана. Наjвећи броj лица jе отишао из Босне и Херцеговине (363), а најамње из Црне Горе.



ДАН
Advertisement
Vaše mišljenje? Ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Društvo

Судски савјет интервјуисао кандидате за судије Управног суда

Objavljeno

dana

Судски савјет интервјуисао кандидате за судије Управног суда

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Савјет је донио одлуку да се за кандидате за судије изаберу: Вељко Вујовић и Ивана Дурковић , а за кандидате за судије Привредног суда изаберу: Нина Јововић, Марија Аџић и Филип Вујошевић

На II сједници Судског савјета, Савјет је спровео интервју са оним кандидатима за избор двоје судија Управног суда Црне Горе, који су по јавном огласу број: 01-5616/21 од 30.08.2021. године, на тестирању остварили више од 60 бодова на писаном тесту.

Advertisement

– По истом основу спроведен је интервју и са кандидатима за избор троје судија Привредног суда Црне Горе, по јавном огласу број: 01-4557/21 од 29.06.2021. године. Након спроведене законске процедуре, а на основу Ранг листа, Савјет је донио одлуку да се за кандидате за судије Управног суда изаберу: Вељко Вујовић и Ивана Дурковић , а за кандидате за судије Привредног суда изаберу: Нина Јововић, Марија Аџић и Филип Вујошевић- наводе у саопштењу.

Сагласно члану 64 Закона о Судском савјету и судијама, изабрани кандидати ће бити упућени на иницијалну обуку у Центар за обуку у судству и државном тужилаштву, у трајању од најмање три мјесеца за Управни суд, односно шест мјесеци за Привредни суд.

– Савјет је констатовао престанак судијске функције Љиљани Караџић, суткињи Основног суда у Никшићу, због испуњавања услова на старосну пензију. На сједници је дато мишљење на број утврђених радних мјеста у Предлогу Правилника о измјени и допуни Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији Основног суда у Колашину- наводе у саопштењу.

Advertisement

Савјет је утврдио да Љиљана Шошкић, суткиња Управног суда Црне Горе и Дијана Драгишић Радојевић суткиња Основног суда у Подгорици испуњавају услове из члана 33 став 1 и 2 Закона о Центру за обуку у судству и Државном тужилаштву за менторе, и допунио Листу ментора из реда судија ових судова.

Донијета је одлука о расписивању интерног огласа за попуњавање по једног слободног судијског мјеста добровољним трајним распоређивањем у основне судове у Подгорици и Херцег Новом, након што је измијењен План слободних судијских мјеста.



ДАН
Advertisement
Nastavite čitati

Društvo

У Улцињу највише активних случајева на 100 хиљада становника

Objavljeno

dana

У Улцињу највише активних случајева на 100 хиљада становника

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


У Улцињу је регистровано 2.318 активних случајева на 100 хиљада становника

У Црној Гори је по општинама највише активних случајева инфекције коронавирусом на 100 хиљада становника регистровано у Улцињу, Будви и Бару.

Advertisement

У Улцињу је регистровано 2.318 активних случајева на 100 хиљада становника, Будви 2.153, Бару 1.946, Никшићу 1.688, Плужинама 1.646, Херцег Новом 1.598, Шавнику 1.540, Тивту 1.467, Пљевљима 1.315, Подгорици 1.296, на Цетињу 1.271, у Бијелом Пољу 1.218.

У Котору је регистровано 1.213 активних случајева на 100 хиљада становника, Беранама 1.153, Даниловграду 1.110, Мојковцу 1.086, на Жабљаку 876, у Тузима 841.

У Рожајама су регистрована 704 активна случаја на 100 хиљада становника, Плаву 613, Колашину 553, Андријевици 545, Петњици 447 и Гусињу 250.

Advertisement



ДАН
Nastavite čitati

Društvo

На послу током прошле године страдала два радника, 16 тешко повријеђено

Objavljeno

dana

На послу током прошле године страдала два радника, 16 тешко повријеђено

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


У инспекцији кажу да су као санкције изрицане мjере забране рада или забрана употребе средстава за рад на коjима се десила повреда, а извjештаjи о повреди на раду достављени су надлежним судским органима или тужилаштву

Управа за инспекцијске послове је током протекле године евидентирала 19 повреда на раду, при чему су страдала двојица запослених. Забиљежена је једна колективна и 16 тешких повреда на раду.

Advertisement

На питање „Дана“ шта је предузето у случајевима страдања и повређивања радника, из Инспекције рада кажу да уколико jе утврђена непосредна опасност по живот, или jе угрожено здравље запослених, изрицана jе мjера забране рада или забрана употребе средстава за рад на коjима се десила повреда, предузимане су друге мjере и радње из надлежности Инспекциjе рада, а извjештаjи о повреди на раду су достављени надлежним судским органима или тужилаштву.

– Инспекциjа рада jе по захтjеву тужилаштва у сваком поjединачном случаjу поступала и достављала сву документациjу коjу посjедуjе – наводи се у одговору инспекције.

Просјечна казна испод 100 еура

Међународна организација рада наводи да у области радних односа просjечно сваки други или трећи преглед резултира утврђеном неправилношћу, за разлику од области заштите и здравља на раду, у коjоj просjечно сваки преглед резултира наjмање jедном утврђеном неправилношћу.

Advertisement

– Међутим, износ казни изречених прекршаjним налозима не корелира с наведеним подацима. Наиме, укупни износ казни изречених прекршаjним налозима вишеструко jе нижи за област заштите и здравља на раду него за област радних односа. Просjечна прекршаjна казна за уочену неправилност из области радних односа кретала се од 250 еура у 2015. години до 452 у 2019. У области заштите и здравља на раду просjечна прекршаjна казна за уочену неправилност у 2015. била jе 101 еуро, да би у наредним годинама пала на износ од 81 до 82 еура – указали су из Међународне организације рада.

Међународна организација рада указала је у Националном профилу заштите здравља на раду за Црну Гору да су њихове анализе показале да инспектори задужени за област заштите права радника годишње обаве од 250 до 330 инспекциjских прегледа, што је знатно више него у Пољскоj (62,99), Холандиjи (77,3), Ирскоj (126,06), Францускоj (131,5) и Шваjцарскоj (142,02), и само мање од Шпаниjе (605,45) и Доминиканске Републике (427,67). Њихово истраживање, које је обухватило податке од 2015. до 2019. године, показало је да је у Црној Гори сваке године утврђивано између 5.000 и 6.700 неправилности.

– У 2015, у коjоj jе и утврђен наjвећи броj неправилности – 6.695, доминирале су неправилности из области радних односа (4.073). У периоду 2016–2019. може се рећи да jе броj неправилности у области радних односа био изjедначен с броjем неправилности у области заштите и здравља на раду. Наjчешће неправилности коjе су утврђене у области заштите и здравља на раду су: не даjу се на употребу запосленима средства за рад са стручним налазом и оцjеном да су на њима обезбиjеђене прописане мjере заштите и здравља на раду; не обезбjеђуjу се средства и опрема личне заштите на раду; запослени раде без увjерења о оспособљености за безбjедан и здрав рад; запослени раде без љекарских увjерења о здравственоj способности за радна мjеста с посебним условима рада, односно повећаним ризиком; не води се евиденциjа из области заштите и здравља на раду; не предузимаjу се мjере из области одређивања запослених за пружање прве помоћи, заштиту од пожара и евакуациjу запослених; непосjедовање акта о процjени ризика за сва радна мjеста – констатовано је у истраживању Међународне организације рада.

Advertisement



ДАН
Nastavite čitati

Najčitanije