Povežite se s nama

Društvo

Више од 200 бивших директора тужили Министарство просвјете

Objavljeno

dana

Више од 200 бивших директора тужили Министарство просвјете

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Сматрамо да су сва рјешења о разрјешењу директора законита услед чега ћемо као странка у спору довести до повећања буџета за трошкове судских поступака, истакли су из министарства

Преко 200 смијењених директора школа и вртића поднијели су тужбе против Министарства просвјете, науке културе и спорта (МПНКС) јер сматрају да су разријешени незаконито и да је изостало претходно утврђивање евентуалних пропуста у њиховом раду. Бивша директорица ОШ „Октоих“ Мирјана Радуловић казала је за „Дан“ да је значајан број њених колега предао заједничку тужбу, док је она почетком августа ангажовала адвоката и тужила ресор којим руководи Весна Братић. Министарство је средином јула, након усвајања измјена Општег закона о васпитању и образовању, смијенило директоре 260 школа и 140 вртића како би се деполитизовале установе.

Из Министарства просвјете је „Дану“ јуче саопштено да су сва рјешења о разрјешењу директора законита.

– Већина jе тужила МПНКС од смиjењених, њих сигурно 90 одсто. Jа сам одмах подниjела тужбу и ангажовала адвоката. Ишла сам самостално jер смо сви ми случаjеви за себе, па нас jе тако требало третирати и ресорно министарство. Моjа тужба jе предата и очекујем да кроз поступак докажем да су ме непрописно смијенили. Разлог за тужбу jе моjа незаконита смjена коjа jе услиjедила без утврђених било каквих радних и професионалних пропуста. Разријешена сам на националној основи, ради се о чистом реваншизму и политикантству. То желим и очекуjем да докажем путем суда и, надам се, правне државе – истиче Радуловићева.

Она објашњава да ни данас након два мjесеца од њихове смjене ниjесу формирани школски одбори тако да су сви у прекршаjу на челу са Министарством просвjете.

– Они не смjењуjу постављене в.д. директора коjи исто као и ми не извршаваjу радне обавезе. Ови коjи су сада в.д. имаjу рок пола године да распишу конкурс. То им дође до Нове године. Још нијесу изабрали ни помоћнике директора школа – казала је Радуловићева.

Наставили да раде као наставници

Сви недавно смиjењени директори школа и њихови помоћници у Подгорици, изузев jедног или двоjе, задржали су посао добивши пуне или дjелимичне норме часова за ову школску годину, саопштено је из подгоричког одбора Синдиката просвjете.

– За ову школску годину што се тиче Подгорице су сви директори, осим jедног или два, добили норме или дjелимичне норме часова за ову школску годину. Норме коjе су добили смиjењени директори и помоћници ниjесу часови узети од наставника и професора. Прво су преко 200 људи, колега из Подгорице задовољили своjе норме, попунили их и од преосталих часова су додиjелили директорима – наводе из Синдиката.

Бивши директор Образовног центра Плужине Никола Аграмовић казао је за „Дан“ како очекује да ће Суд поступак ријешити у њихову корист.

– Правнции су нам рекли да су одлуке Министарства правно неутемељене и неосноване. Колективну тужбу је поднијело преко 100 бивших директора, а остали су у другим групама и самостално тужили МПНКС – наводи Аграмовић.

Из МПНКС „Дану“ су казали да сваки грађанин може да користи сва права коjа му по закону припадаjу.

– Ова влада у потпуности сматра легитимним активизам грађана у том правцу. У односу на дониjета рјешења о разрјешењу директора сматрамо да су сва рјешења законита услед чега ћемо као странка у спору довести до повећања буџета за трошкове судских поступака, а такође ће нам судски поступци коjи су иницирани од стране директора помоћи да приjе процесуирања од стране тужилаштва укажемо на сва непочинства коjа су била у великом броjу школа. Вjеруjемо да ће судови доносити одлуке на основу закона, а закон jе на страни МПНКС. Помоћнике директора именуjу директори – саопштили су из Министарства просвјете.



ДАН

Društvo

Документ Процjена ризика од катастрофа омогућиће доносиоцима одлука да препознаjу ризике и њихове размjере

Objavljeno

dana

Документ Процjена ризика од катастрофа омогућиће доносиоцима одлука да препознаjу ризике и њихове размjере

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


В.д. генералног директора Директората за заштиту и спашавање, Миодраг Бешовић, истакао jе да jе Процjена ризика од катастрофа Црне Горе jедан од наjзначаjниjих докумената из читавог система заштите и спашавања

Документ Процjена ризика од катастрофа Црне Горе коjи би требало да буде завршен за два мjесеца, омогућиће доносиоцима одлука на локалном и националном нивоу, да препознаjу ризике и њихове размjере с економског, друштвеног и социjалног аспекта на трећем Консолидационом састанку који је одржан поводом израде Процjене ризика од катастрофа Црне Горе, коjи jе организовао Директорат за заштиту и спашавање Министарства унутрашњих послова:

То jе саопштено у току трећег Консолидационог састанка поводом израде Процjене ризика од катастрофа Црне Горе, коjи jе организовао Директорат за заштиту и спашавање Министарства унутрашњих послова у Петровцу.

В.д. генералног директора Директората за заштиту и спашавање, Миодраг Бешовић, истакао jе да jе Процjена ризика од катастрофа Црне Горе jедан од наjзначаjниjих докумената из читавог система заштите и спашавања.

„Сама чињеница да се ради по методологиjи Европске униjе (ЕУ) и да jе та заjедница финансиjер наших активности показуjе колико jе то у читавом глобалном систему заштите и спашавања битно“, казао jе Бешовић.

Рекао jе да jе задовољан како тече динамика израде документа, као и да ће сви задаци коjи су одређени бити завршени на вриjеме.

„Чињеница да на изради документа ради 94 стручњака из свих области показуjе колико смо озбиљно приступили овом проjекту. Оваj документ ће се и у наредном периоду надограђивати, с обзиром на нове ризике. Ми ћемо дати допринос како би одговорили на њих и превентивно дjеловали, као и како би посљедице ризика биле што мање“, казао jе Бешовић.

Начелник Дирекциjе за цивилну заштиту и смањење ризика од катастрофа, мр Љубан Тмушић, рекао jе да jе до сад завршено доста кад jе у питању израда документа Процjена ризика од катастрофа Црне Горе.

 „Израдили смо општи дио процjене ризика, сценариjе за девет група поjединачних ризика, дефинисали смо и израдили документе коjи се тичу мултиризика, коjе ћемо имати обавезу да у наредних тридесетак дана финиширамо, како би након тога кренули са процесом превођења документа и штампања, као и организовања завршног састанка“, рекао jе Тмушић.

Планирано jе, како jе казао, да документ буде завршен 15. новембра.

„Врло смо поносни на таj документ, jер онако како већ видимо његове оквире, то ће бити први документ овог типа у Црноj Гори и биће врло употребљив за различите аспекте друштва, нарочито за доносиоце одлука на националном и на локалном нивоу. Они ће из тог документа моћи да препознаjу коjи су то ризици коjи угрожаваjу Црну Гору и да виде коjе су размjере тих ризика потенциjално и с економског, друштвеног и социjалног аспекта у будућности“, истакао jе Тмушић.

Представница Европске комисиjе, Ивона Олхова, путем видео везе, захвалила се великом броjу стручњака из Црне Горе, коjи су укључени у израду документа.

„Препознаjемо важност тога што су укључени стручњаци из различитих области. Надамо се да ће у будућности предложити идеjу за нови проjекат. Помно ћемо наставити да пратимо напредак у изради документа“, рекла jе Олхова.

Метеоролог и члан радне групе за област климатске промjене, Бранко Мицев, казао jе да jе Црна Гора, кроз хидрометеоролошку активност, корисница великих услуга као што су Коперникус систем за упозорење на опасност од пожара и Европски центар за средњорочну прогнозу времена, оцjењуjући да jе држава способна да изгради капацитете да има такав ниво какав захтjева ЕК.

„Подручjе Црне Горе jе рањиво на екстремне метеоролошке ситуациjе за коjе се сматра да су производ климатских промjена. Наше подручjе трпи велике посљедице. Препознаваjући екстремност метеоролошких ситуациjа, дефинисали смо неколико ризика, приоритет смо дали олуjно временским непогодама, хладним таласима и сниjеженим падавима, али и ризику од екстремно топлих таласа и екстремних сушних периода“, поjаснио jе Мицев.

Рекао jе да су током израде документа препознали и мултиризик коjи jе повезан у контексту олуjно временске непогоде са поплавама.

„Ово су ризици коjи су иначе у свиjету, на глобалном нивоу, препознати као ризици коjи носе наjвећу материjалну штету, али и штету по људски живот“, додао jе Мицев.

Професорица на Грађевинском факултету Универзитета Црне Горе и чланица радне групе за област геолошки ризици, Jелена Пеjовић, рекла jе да jе израда документа Процjена ризика од катастрофа Црне Горе веома важна, наводећи да од 1979. године ниjе рађена национална процjена ризика од земљотреса.

„Проjекат jе веома значаjан, jер га финансира ЕК, што нама из научне заjеднице представља задовољство из разлога што имамо могућност да примjенимо наjсавремениjе европске методологиjе за израду процjене ризика и на таj начин да добиjемо документ коjи ће бити упоредив са сличним документима из земаља окружења, као и из осталих европских земаља“, казала jе Пеjовић.

Консолидационом састанку jе последњег дана присуствовала министарка одбране и чланица радне групе за израду Процjена од катастрофа Црне Горе Оливера Ињац.

Европска комисиjа тj. Генерални директорат за цивилну заштиту и активности хуманитарне помоћи одобрила jе Црноj Гори финансирање овог проjекта.



ДАН

Nastavite čitati

Društvo

Мирјана Ђурановић нови члан у Сталном Регионалном комитету СЗО

Objavljeno

dana

Мирјана Ђурановић нови члан у Сталном Регионалном комитету СЗО

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Шефица Канцелариjе СЗО за Црну Гору Мина Браjовић, честитала jе Црноj Гори на именовању и изразила увjерење да ће кроз нови облик сарадње и чланство у овом престижном тиjелу, Министарство здравља Црне Горе и СЗО додатно продубити сарадњу

Начелница Одjељења за међународну сарадња  у Министарству здравља и дугогодишња национална координаторка за Свjетску здравствену организациjу (СЗО) Мирjана Ђурановић, наименована jе за члана Сталног комитета Регионалног комитета (СЦРЦ) СЗО.

На виртуелноj сjедници Регионалног комитета СЗО 53 земље европског региона, изабрани су чланови Сталног комитета Регионалног комитета на трогодишњи мандат. Земље чланице изгласале су, између осталих, за члана Одбора, коjи се састоjи од представника 12 земаља европског региона, и представника Црне Горе, саопштено је из Министарства здравља.

Како се наводи у саопштењу, ово управљачко тиjело СЗО састаjе се неколико пута годишње како би формулисали одлуке и политике Регионалног комитета. Одбор има савjетодавну улогу за регионалног директора СЗО за Европу и о свом раду извjештава Регионални одбор на годишњем састанку.

Шефица Канцелариjе СЗО за Црну Гору Мина Браjовић, честитала jе Црноj Гори на именовању и изразила увjерење да ће кроз нови облик сарадње и  чланство у овом престижном тиjелу, Министарство здравља Црне Горе и СЗО додатно продубити сарадњу и доприниjети развоjу здравственог система у нашоj земљи.



ДАН

Nastavite čitati

Društvo

Пар минута за… 17. септембар

Objavljeno

dana

Пар минута за... 17. септембар

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Погледајте преглед најважнијих вијести до сада на порталу Дана



ДАН

Nastavite čitati

Novi Komentari

Najčitanije