Povežite se s nama

Kurir.rs

RAT DVA KOTORSKA KLANA SE NASTAVLJA Ovo su sve likvidacije ŠKALJARACA i KAVČANA eksplozivom! C-4 najomiljeniji

Objavljeno

dana

DELOVI VOZILA RAZBACANI PO PUTU, TELO NASRED ULICE Ovo su prvi snimci stravične eksplozije u Podogorici! UZNEMIRUJUĆI VIDEO

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: Printscreen/Youtube/Dan
Advertisement

Eksplozija automobila u kome je tragično izgubio živor Cetinjanin Jasminko Šahović koga podgorički mediji dovode u vezu sa škaljarskim klanom potresla je Podogoricu, ali i crnogorsku javnost. Posle dužeg vremena izgeleda obračun dva kotorska klana eksplozivom je ponovo nastavljen.

Eksplozija, Podgorica, Tološi
foto: Kurir

Dok traje istraga kako je eksplodirao Šahovićev automobil i dal i je pod njega bio postavljne C-4 i da li je eksploziv aktiviran putem daljinske naprave ili je došlo samoinicijativno do eksplozije ovde ćemo podsetiti na likvidacije u ratu dva kalana u kojima je korišten eksploziv u obračunu, koji je počeo nestankom 200 kilograma kokaina iz skladišta u Valenisiji.

Lista onih koji su stradali od podmetnutog eksploziva u ratu dva klana nije mala i podugačka je. Osim Đorđija Božovića tu su i Goran Biskupović, Miloš Bošnjak, Đorđe Sekulović, Milan Peković, Boško Božović, Dražen Čađenović, Predrag Pedo Pejović, Nikola Ćupić, Petar Muhadinović, dok su u tim napadima ranjeni Marko Martinović, Duško Roganović, Dragan Damjanović, Aleksandar Keković i Jelena Korać. Inače nijedan od tih napada nikada nije bio rasvetljen.

Advertisement

Ubijeni i ranjeni podmetanjem eksploziva bili su deo namernih i slučajnih žrtava rata dva kotorska klana. U tom ratu život je izgubilo više 51 osoba, a više 19 je teško ranjeno. Petoro ljudi je mrtvo jer su se našli u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Isto toliko je i slučajno teško ranjenih. Neke mete izbegle su smrt greškom onih koji su postavljali bombe ili su ih pak, kao u slučaju podmetanja eksploziva ispod automobila Radojice Zekovića, spasli slučajni prolaznici.

19. februar 2015.

Obračun dva kotorska klana eksplozivom započeo je u Podgorici 19. februara 2015. godine tačno u podne samo 12 sati pre ubistva Gorana Radomana u graži na Novom Beogradu, kada je na samo stotinjak metara od vrtića, trafike, lokala eksplodirala bomba pod blindiranim audijem „A8“ Milana Vujotića. Vujotić, koga policija označava čovekom od poverenja navodnih šefova kavačkog kriminalnog klana Radoja Zvicera i Slobodana Kašćelana, u trenutku eksplozije nije bio u automobilu kada je naprava aktivirana. U eksploziji niko nije povređen, a Vujotić je istog dana napustio Crnu Goru. Napad na Vujotića nije rasvetljen.

Advertisement

5.septembar 2016.

Godinu i par meseci kasnije 5. septembra 2016. godine eksplozivom je likvidiran i Kotoranin Goran Biskupović (28), blizak škaljarskom klanu, i Miloš Bošnjak (25). Oni su ubijeni naselju Muo u Kotoru, nadomak kuće pokojnog Biskupovića na, do tad nezabeležen način u ovdašnjim mafijaškim obračunima – improvizovanom minom rasprskavajućeg usmerenog dejstva (MRUD), u trenutku dok su hodajući prolazili pored eksploziva. Eksplozivna naprava koja ih je usmrtila, bila je sakrivena u žbunju i aktivirana je daljinski. Istragom je utvrđeno da je mina dodatno prepravljana, i da je imala izuzetno jako ubojno dejstvo. Za njihovu smrt niko nije odgovarao. Istražitelji su nezvanično saopštavali da je Biskupović bio blizak škaljarskom kriminalnom klanu, a da je Bošnjak najverovatnije slučajno raznet minom. Ubistvo Biskupovića i Bošnjaka do sada nije rešeno.

19.decembar 2016.

Advertisement

Tri meseca posle ubistva Biskupovića i Bošnjaka u eksploziji automobila teško je povređen Podgoričanin Marko Martinović, telohranitelj vođe škaljarskog klana Igora Vukotića. Martinović je povređen u trenutku dok je ulazio u iznajmljenu „opel astru“, dok je Igor Vukotić uhvatio bravu suvozačevih vrata. Eksplozija je odjeknula u Ulici Vase Raičkovića. U ovom pokušaju ubistva eksplozivom Igor Vukotić nije povređen, dok je Martinović zbog povreda u bolnici proveo dva meseca. Martinović je ranije radio u policiji, a javnosti je postao poznat nakon što je sredinom oktobra 2014. godine kamenovao Ambasadu Albanije u Podgorici. Ubrzo posle eksplozije Igor Vukotić je saslušan u policiji, ali je tvrdio da kobnog dana nije bio u Podgorici. Javnost nije obaveštena da je neko odgovarao zbog te eksplozije, koja je izazvala i reakciju jednog od navodnih vođa škaljaraca – Jovana Vukotića.

On je tada saopštio da je policija puna kriminalaca sa značkama, koji su na platnom spisku mafijaških šefova i da zahvaljući tome u Crnoj Gori svakog dana ginu i nedužni ljudi – “jer prljavi policajci čiste teren samo za njihove prijatelje i to je jedino što ih zanima”. Tad je rekao da on, kao i svi njegovi prijatelji “uključujući pokojne Đorđa Boretu i Dalibora Đurića, nikada nisu imali veze sa nestankom famoznih 200 kilograma kokaina u nekoj tamo Valensiji. Jovan Vukotić u tom periodu bio je na izdržavanju jednogodišnje zatvorske kazne. Đurić takođe. Iako nije saslušan zbog tih optužbi, Specijalno državno tužilaštvo je saopštilo da su ispitali njegove navode i da nema policajaca na platnom spisku mafije.

19. januar 2017.

Advertisement

Podgoričanin Đorđe Sekulović ubijen je 19. januara 2017. godine, a njegova prijateljica Jelena Korać tada je teško povređena kada su seli u „reno megan“, koji je bio parkiran ispred OŠ „Maksim Gorki” u Podgorici. Eksplozivna naprava zakačena za patos automobila, tačno ispod vozačevog sedišta aktivirana je daljinskim putem. O količini postavljenog eksploziva pod automobil najbolje govori podatak da su Sekuloviću u detonaciji otkinute obe noge, a da je udarni talas njegovo telo izbacio nekoliko metara dalje od vozila. Sekulović je od zadobijenih povreda preminuo u Kliničkom centru, dok je devojka zadobila teške povrede obe noge, oka i desne šake. Policija veruje da je motiv ubistva Sekulovića bila bliskost s Mariom Miloševićem,kojeg policija označava članom kavačkog klana, a za koga se sumnja da je učestvovao u ubistvu „škaljarca” Radomira Đuričkovića. Ubistvo Sekulovića i ranjavanje Koraćeve nikad nije rasvetljeno.

26.april 2017.

Tri meseca kasnije 26. aprila, Duško Roganović, rođak vođe kavačkog klana Slobodana Kašćelana, teško je povređen u eksploziji bombe u Herceg Novom, koja je bila podmetnuta ispod njegovog „golfa 5″. Do eksplozije je došlo na Jadranskoj magistrali u blizini glavne autobuske stanice, dok se Roganović sa vozilom kretao od Meljina ka Igalu. Roganović je eksploziju preživeo zahvaljujući što je u blizini bio doktor, koji je uspeo da zaustavi obilno krvarenje i spasi ga od sigurne smrti. Dušku su u bolnici amputirane obe noge. Policija i tužilaštvo nikad nisu saopštili ko je pokušao da ubije navodnog člana kavačkog klana. U toj eksploziji lakše je povređena jedna prolaznica.

Advertisement

1.avgust 2017.

Početkom avgusta 2017. godine Nik­ši­ća­ni Bo­ško Bo­žo­vić (22) i Mi­lan Pe­ko­vić (25) stra­da­li su u Tivtu u eksploziji u restoranu „Mimoza”dok su pri­pre­ma­li eks­plo­ziv­nu na­pra­vu, ko­ja je navodno tre­ba­lo da bu­de ko­ri­šće­na u ate­natu na jed­nog od še­fo­va Kašćelanovog obez­be­đe­nja. Na uviđaju je, osim pištolja sa okvirom od šest metaka, pronađena i odeća za prerušavanje.

29.mart 2018.

Advertisement

Krajem marta 2018. godine eksploziv je razneo Podgoričanina Dražena Čađenovića, bliskog škaljarskom klanu. Likvidiran je u garaži na Rimskom trgu u Podgorici, kada je eksplodirala eksplozivna naprava postavljena ispod blindiranog “BMW-a” koji je vozio. Bomba je, kazali su tada sagovornici “Vijesti” iz Uprave policije, najverovatnije aktivirana daljinskim upravljačem dvadesetak sekundi nakon što je Čađenović vozilom ušao u podzemnu garažu. Ubistvo Čadženovića nikad nije rešeno.

2.maj 2018.

Dva meseca posle ubistva Čađenovića, eksploziv je aktiviran ispod automobila „reno senik” u Trebješkoj ulici u Nikšiću u kome su bili Nikšićani Predrag Peđo Pejović i (58) i Dragan Damjanović (44). Pejović je od zadobijenih povreda preminuo u bolnici tri dana kasnije, a Damjanoviću su lekari uspeli da spasu život. Pejović je prema tvrdnjama bio blizak škaljarskom kriminalnom klanu. Napad još nije rasvetljen, a ubica nije pronađen.

Advertisement

3. februar 2019.

Cetinjanin Nikola Ćupić likvidiran je na isti način, u Podgorici, početkom februara 2019. godine. Čupić je stradao kada je eksplodirala eksplozivna naprava postavljena ispod njegovg automobila marke „tojota“. Eksplozija se dogodila u Ulici Novaka Miloševa, u centru Podgorice u toku vožnje. Čupić je sa teškim povredama prevezen u Urgentni centar gde je preminuo. Prema pisanju crnogorskih medija, Čupića je glave koštalo prijateljstvo sa članovima oba klana. Čupić je ranije je više puta bio hapšen zbog pucnjave, bacanja bombe i nelegalnog posedovanja pištolja.

27.februar 2020.

Advertisement

Cetinjanin Petar Muhadinović ubijen je u eksploziji 27. februara 2020. Bomba postavljena pod njegov džip aktivirana je tog dana oko 12.40 sati, dok je pedesetjednogodišnjak prolazio cetinjskim Bulevarom crnogorskih junaka. U eksploziji je lakše povređeno dete koje je prolazilo u neposrednoj blizini. Policija je novinarima nezvanično saopštila da je Muhadinović blizak kavačkom klanu. U prvim satima nakon ubistva rukovodilac tamošnje policije Igor Popović saopštio je da je i to ubistvo posljedica obračuna klanova. Demantovao ga je glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić koji je kazao da ubijeni nema veze sa klanovima. Ipak, dan kasnije Baković je ostao iza izjave Popovića i ustvrdio da je i to nastavak rata. Posle ubistva Muhadinovića policija je privodila cetinjske škaljarce, ali niko nije zadržan nakon saslušanja.

4.mart 2020.

Početkom marta u stravičnoj eksploziji automobila stradao je Đorđije Božović, a teško povređen Aleksandar Keković i slučajna prolaznica. Crnogorski mediji su pisali da je stradali Božović bio deo podgoričkog ogranka škaljarskog klana. Uprava policije tvrdi da je eksploziv bio u njihovom automobilu. Obojica su bezbednosno interesantne osobe, bliske kriminalnim klanovima. Božović je, kako policija tvrdi, bio deo kriminalne grupe Stevana Stamatovića, koju Specijalno državno tužilaštvo sumnjiči da su pripremali likvidaciju osuđenika Radojice Zekovića. Stamatović je nedavno likvidiran u Atini zajedno sa Igorom Dedovićem, a obojica su bili pripadnici, odnosno vođe „škaljarskog klana“.

Advertisement

Keković je tad prebačen u Urgentni centar i lekari mu se bore za život. Prema pisanju tamošnjih medija, on ima teške opekotine i prelome. Osim njega, hospitalizovane su i dve radnice pomenutog marketa. Eksplozija je odjeknula tog 4. marta 2020. oko 19.30 časova, a Keković je bukvalno katapultiran iz vozila. Kada su hitne službe došle na lice mesta, bio je svestan i prvo je rekao da nije bio sam u kolima, a onda da jeste.

29. januar 2021.

Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore i službenici Sektora za borbu protiv organizovanog kriminala sprečili su ubistvo jednog od navodnih vođa kavačkog kriminalnog klana Slobodana Kašćelana, koji je trebalo da bude likvidiran 22. januara dok je blindiranim automobilom dolazio na suđenje u Viši sud u Podgorici. ašćelan je tog dana trebalo da bude napadnut na jednom od semafora u Podgorici dok se nalazio u automobilu – plan kriminalne grupe bio je da aktiviraju improvizovanu eksplozivnu napravu, koju bi postavili tako što bi motociklom prišli njegovom vozilu i magnetom je prikačili pod automobil.

Advertisement

Dvojica članova grupe na motoru, kako veruju specijalni tužioci, trebalo je da sačekaju detonaciju razorne bombe, a ukoliko bi Kašćelan ostao živ, oni bi mu prišli i pucali u njega iz blizine.

Kašćelanu je tog dana bilo zakazano suđenje u podgoričkom Višem sudu gde odgovara za pranje novca, ali je otkazano.

Advertisement
Eksplozija u Podgorici
00:28

Eksplozija u Podgorici

Pentrit najomiljeniji eksploziv u likvidaciji

U većini likvidacija i ratu dva klana sa postavljanjem eksplozivau glavnom je korišten C-4 koji se postavljao pod vozilo. U pitanju je jak eksploziv koji se koristio u vojne svrhe za zarušavanje objekata i delaboraciju bojevih glava i bombi. Uglavnom ovaj eksploziv se pakovao u pakovanje od 500 grama. Što se tiče aktiviranja eksplozivne naprave postoji više načina. Može preko mobilnog telefona, da se vozilo pod koje je eksploziv postavljen prati i onda sa udaljenosti od jedno 200-300 metara aktivira eksplozivna naprava. Ono što je ovde interesantno jeste da osim sistem za daljinsko aktiviranje bomba može da se postavi i be togz sistema za daljinsko aktiviranje. Na bombu se postavi jedan mali sistem sa elektromotorom koji ima na sebi propeler i koji se šteluje na određenu brzinu. Mada se ovaj mehanizam retko koristi kad vozilo postigne određenu brzinu propeler se zavrti i kad stane dolazi do eksplozije. Pentrit se samo proizvodio u Crnoj Gori i danas se nalazi kao ratna zaostavština. Oni koji ga poseduju mogu da ga prodaju na crnom tržištu.

Kurir.rs/A.M

Advertisement


Kurir

Advertisement
Eksplozija u Podgorici
00:28

Eksplozija u Podgorici

Advertisement
Eksplozija u Podgorici
00:28

Eksplozija u Podgorici



Kurir
Advertisement
Vaše mišljenje? Ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Kurir.rs

DETALJI TRAGEDIJE KOD BIJELOG POLJA! Dečaka udario grom dok je pomagao porodici da plasti seno, NA MESTU OSTAO MRTAV!

Objavljeno

dana

Autor

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Advertisement

U selu Kradenik, nedaleko od Bijelog Polja, u subotu oko 18 sati, u velikom nevremenu od udara groma stradao je dečak A.F. (9), a jedna ženska osoba je povređena, ali nije zatražila lekarsku pomoć.

Kako je saopšteno iz Operativno-komunikacionog centra Uprave policije Crne Gore, dečak je stradalo prilikom obavljanja poljoprivrednih radova.

Odmah nakon vesti o udaru groma, na mesto tragedije stigla je ekipa Hitne pomoći, ali su lekari dete zatekli zatekao bez znakova života, tako da nije pomogla ni reanimacija koja je usledila…

Advertisement

Nesrećni dečak je stradao dok je na jednoj livadi pomagao porodici koja je plastila seno, kada je počelo nevreme.

Kurir.rs/Novosti

Advertisement

Kurir



Kurir
Nastavite čitati

Kurir.rs

OVAKO NEŠTO DOSAD NIJE ZABELEŽENO U CRNOJ GORI Osuđenik dao bubreg i spasio život doktorki VRHOVNI SUD MU SKRATIO KAZNU ZA TREĆINU

Objavljeno

dana

Autor

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: Profimedia
Advertisement

Humani gest osuđenog M.B. da donira bubreg lekarki bio je vredan pažnje i cenjen pa je Vrhovni sud uvažio zahtev da mu se ublaži izrečena zatvorska kazna.

Vrhovni sud Crne Gore usvojio je zahtev za vanredno ublažavanje pravosnažno izrečene zatvorske kazne osuđenog zbog razbojništvo i osudio ga na dve umesto na tri godine zatvora.

Advertisement

– Braniteljka okrivljenog je Višem sudu u Podgorici podnela zahtev za vanredno ublažavanje kazne izrečene pravosnažnom presudom. U navedenom zahtevu se ističe da su ispunjeni uslovi Zakonika o krivičnom postupku za vanredno ublažavanje kazne jer je nakon pravosnažnosti presude došlo do novih dokaza koji neminovno doprinose ublažavanju kazne. U zahtevu je navedeno da je osuđeni M.B. kao donor bubrega spasio život lekarki J.M. Braniteljka je naglasila da je osuđeni ovim nesebičnim delom učinio nešto što se ne može nazvati uobičajenom pojavom nego izuzetno retkim i časnim gestom, rizikujući svoj život da bi spasio tuđi, dajući jedan vitalan organ. Predložila je da Vrhovni sud Crne Gore usvoji zahtev na način što će preinačiti pravosnažnu presudu Višeg suda u Podgorici u delu odluke o kazni – pojašnjava se u odluci suda.

Dodaje se da je na osnovu svih činjenica Viši sud u Podgorici predložio da se usvoji zahtev za vanredno ublažavanje kazne dok je Vrhovno državno tužilaštvo takođe konstatovalo da treba uvažiti zahtev.

– I po nalaženju Vrhovnog suda navedena činjenica predstavlja novu okolnost koja je nastala nakon donošenja presude, a ista je takvog značaja da očigledno opravdava blažu osudu od izrečene pa je stoga valjalo usvojiti zahtev za vanredno ublažavanje kazne i preinačiti presudu u delu odluke o kazni na način što će se izrečena kazna ublažiti za godinu dana. U konkretnom slučaju radi se o novoj specifičnoj okolnosti, koja je veoma retka u medicinskoj praksi, a koja se odnosi na ličnost osuđenog. Očigledno je da je osuđeni učinio izuzetno humano delo. Dobrovoljno je donirao organ drugom nepoznatom primaocu i izvršio neciljanu donaciju organa iz potpuno nesebičnih razloga (ne radi se o licu koje je doniralo svoj organ u korist sebi bliske osobe – srodnika ili prijatelja) i na taj način drugome produžio život. Ovim činom osuđeni je učinio dobro bez ikakvog interesa, pokazujući dobru volju da pomogne drugome i da na taj način doprinese promociji ljudske dobrobiti, odnosno da podstakne i druge na dobrotvorne akcije, sve sa željom da doprinese blagostanju osobe kojoj je donirao svoj vitalni organ. Ovo je svojevrsni primer naglašene filantropije koja zavređuje posebno poštovanje. Vrhovni sud nalazi da je navedena okolnost naročito olakšavajuća, izuzetnog karaktera, zbog čega je opravdano okrivljenom ublažiti propisanu kaznu – navodi se između ostalog u obrazloženju presude.

Advertisement

(Kurir.rs/Vijesti)


Kurir



Kurir
Advertisement
Nastavite čitati

Kurir.rs

DA NISAM OSVETIO SINA UBIO BIH SEBE! Nikola je zbog KRVNE OSVETE UPUCAO DVOJICU: Niko te noći nije bio sretniji od mene! VIDEO

Objavljeno

dana

Autor

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: Printscreen YT
Advertisement

Sin jedinac Nikole Kaluđerovića, Željko ubijen je u kafanskom obračunu 1987. godine. Za ubistvo je osumnjičen Rade Grdinić, s kim je u kafani bio i mlađi brat Rajko. Mediji su pisali da su se potukli momci iz familije Šoć sa braćom Grdinić. Željko je pošao da razvađa i stradao je od metka Rada Grdinića. Podlegao je ranama tri dana kasnije u podgoričkoj bolnici.

Njegov otac Nikola je u januaru 1989. ubio Rajka na ulici, ali je slučajno pogodio i mladića koji je tom momenta bio s Rajkom u društvu. Mladić je takođe preminuo. Nikola je zbog dvostrukog ubistva osuđen na 20 godina zatvora. Odležao je devet, a od 1993. ćeliju je delio s komšijom s Cetinja, glumcem Žarkom Lauševićem, koji je takođe bio osuđen zbog dvostrukog ubistva.

Advertisement

U jednoj od ispovesti koju je svojevremeno dao za Nedeljnik, Kaluđerović, koji je preminuo u oktobru 2020. godine, prisetio se te zime 1989. godine.

„Što se mene tiče“, priča tvrdo, otresito i snažno Nikola, kao da svaku reč meri nekoliko puta, „ne bih nikada mogao proć’ i prošetat’ tom tu ulicom, poć’ do sinovog groba, da ga nijesam osvetio. Ja sam bio potcijenjen čovjek, čovječe“, viče Kaluđerović koji je nakon dvostrukog ubistva i suđenja, prvog koje je prenošeno putem televizije, širom Jugoslavije, osuđen na dvadeset godina za dvostruko ubistvo iz bezobzirne osvete, piše Nedeljnik.

Osveta je vaskrsenje u krvi. Sreća i zadovoljstvo u krvavoj nesreći i muci. To je duh predaka i potomaka duboko u nama, zov bratstvenika i plemenika, vapaj zemlje i sela. Zakletva zarobljena u kažiprstu pred orozom. Misao koja čeka vraćanje najvažnijeg i najprečeg duga. Duga u krvi. Amanet prenesen i prenošen poganom krvlju našom. Osveta je Crna Gora. Cetinje. Rodno mesto krvne osvete. Tamo idem da se uverim zašto ubiti drugog, zašto pucati u čelo, zašto sačmom prosuti trbuh da bi se umirila savest, zbog smrti oca,brata ili sina. Bez najave i poziva, idem u kuću najčuvenijeg crnogorskog osvetnika, Cetinjanina Nikole Kaluđerovića.

Advertisement

Sneg prekrio Njegošev grad. Na vratima, pri izlasku, u crnini, zatičem sedamdesettrogodiš jeg Nikolu i nešto mlađu suprugu Anđu. „Evo ti ključ, ako ‘oćeš sačekaj nas u kuću. Ajde, ajde uzmi slobodno, mi moramo na jedno mjesto, neodložno. Vraćamo se za petnaes’ minuta“, kaže mi Anđa.

Neka, hvala puno. Doći ću za pola sata. Kuda idete, pitam.

„Moramo na sinov grob“, veli Nikola i dodaje, „brzo ćemo mi, brzo…“ Dok čekam, u kafani pričam o Kaluđerovićima. Svi se ovde znaju u dušu. Priča mi komšija o njihovoj tragediji.

Advertisement

„Vjeruješ li da svaki dan, bukvalno svaki od tada idu na sinov grob. Bila kiša, snijeg, mećava ili žaropek. Nesreća je to. Nesreća. Ubi im jedan, avgusta ’87. godine sina jedinca. Ti znaš što u Crnu Goru znači jedinac u majke. Jedne večeri, u kafani, zametne se kavga među nekim momcima i Željko, sin Nikole i Anđe, tada je imao 23 godine, ni kriv ni dužan, nastrada. Rade Grdinić, stariji od dvojice braće koji su bili tamo, opali i ubi Kaluđerovića. Taj što si ga maloprije vidio, Nikola, pokušavao je čitavu godinu da osveti sina. Prežao svuda da ubije Grdinića. Znali smo da će se svetit“ priča mi Cetinjanin dok ispijamo rakiju i nastavlja:

„I Nikolin brat, stric ubijenog mladića, ubijen je iz osvete. Kad je bio mlađi ubio je Perišu Popovića. Prvo je pokušao da ga osveti Perišin otac, ali ga je promašio, pa je završio u zatvoru, đe je i umro. Onda se Perišin brat ubio i ostade samo jedan Popović, treći brat. Vjerovao ili ne, svi su čak i zaboravili, mislilo se da je odustao, ali ne. Ubio je Nikolinog brata i osvetio svog, 25 godine nakon ubistva. Možeš li vjerovat?! Što ti je osveta.“

A što bi sa Nikolinom osvetom, pitam.

Advertisement

„Neka ti to Nikola kaže, neću ti ja sve pričat. Ja ću govorit’ kad dođeš da o meni pišeš, a imao bi i od mene mnogo toga čut’ „, šaljivo mi odgovara Cetinjanin, nazdravljajući.

Kaluđerovići su u kući. Zidovi su puni sina Željka. Desetine fotografija i slika. Jedan pogled, bukvalno, najbukvalnije, dovoljan je za bolnu grimasu roditeljsku, drugi i treći već prate suze. Pitam kako je bilo nakon smrti sina.

„Što se mene tiče“, priča tvrdo, otresito i snažno Nikola, kao da svaku reč meri nekoliko puta, „ne bih nikada mogao proć’ i prošetat’ tom tu ulicom, poć’ do sinovog groba, da ga nijesam osvetio. Ja sam bio potcijenjen čovjek, čovječe“, viče Kaluđerović.

Advertisement

Zanima me, pitam, koliko je uticala sredina na to da zameni krv, kako se ovde drugačije kaže za osvetu. Odgovara: „Ipak, nije sredina toliko uticala na mene da se osvetim, koliko sam ja zamišljao da ona utiče. Ja sam razmišljao što narod misli. Što oni očekuju od mene“, govori Nikola i počinje da priča kako je osvetio sina.

„Čekao sam ga svuđe. Ma svuđe, čovječe. Lutam, tragam, neko mi dojavi… Pa opet isto. Nekoliko puta sam ga sretao u društvu. Jednom je bio sa đevojkom. Pošao sam kod njenog oca i rekao mu da je skloni od njega da se slučajno ne desi da nju ubijem greškom. Poslušao me. Pratio sam krvnika i do Splita. Svuda, svuda. Na kraju, desi se da mlađeg brata ubice, Rajka Grdinića, koji je takođe učestvovao u obračunu u kojem mi je ubijen sin, nađem jedne večeri kod Svetog Stefana, kod kafića „Orion“. Dan je 21. januar 1989. godine. Sa nekim je u društvu. Prilaze kolima.

osveta, sin, Nikola Kaluđerović
foto: Printscreen Youtube

Viknem mu: „Ladni, Ladni“… tako su ga zvali. U tom trenutku on je potrčao prema prednjem dijelu kola. Opalio sam iz puške i tada najvjerovatnije ranio nedužnog mladića, Šofranca, koji je bio sa Grdinićem. Prišao sam još korak, dva i krenuo ponovo da opalim, ali mi se puška zaglavila. Vratio sam se nekoliko koraka nazad, spuštio pušku na zemlju kako bih iščupao čauru. Grdinić se hitro digao i potrčao na mene. Brzo sam uhvatio pušku u širem prostoru, dok ju je on ščepao u užem.

Vukli smo se za nju. Kada smo bili licem u lice, viknuo je – pizdo, gotov si. Nijesam žalio svoj život. Vidio sam čistu smrt pred očima, ipak je to bio mladić u snazi od dvadesetpet godina – uzbuđeno govori Nikola i nastavlja – on je napravio pet-šest dosta jakih trzaja. Kroz glavu mi je prolazilo hiljade misli, hiljade slika. Iznenada sam napravio nagli i jak trzaj nazad-naprijed i puškom ga udario u grudi. Pao je na koljena. Napravio sam još jedan trzaj, otrgnuo pušku i udario ga njom. Jedna ruka mu je bila na asfaltu, drugom se držao za moje pantalone. Potrčao sam pet-šest koraka nazad. Osjećao sam se sigurnije. On se, zatim, podigao i krenuo prema meni. Tada sam opalio. Tada sam ga ubio“, završava priču Kaluđerović, koji je osuđen i za smrt drugog momka, kojeg je to veče ranio, a koji je umro u bolnici mesec kasnije.

Advertisement

Nikola se zamislio, kaže: „Žalije mi je što ubih tog Šofranca, nevinog, no išta na svijet.“

Da se nije osvetio ubio bi sebe, kaže Kaluđerović. „Sretnijeg čovjeka u Crnu Goru nije bilo od mene one noći kada sam osvetio sina, ovo ti iskreno govorim. Lakše ćeš proć’ bilo đe nego na Cetinje da ostaneš dužan krv nekome. Ovđe se to vazda računalokao dug“, jasan je Nikola.

„Što drugo da ti pričam, meni je rođeni brat ubijen u osveti, nedaleko odavde. Ubio je momka na Cetinju, bio je u zatvoru, odležao, i poslije 25 godine ga ubiju. Mene su pri puštanju iz zatvora, plašeći se osvete za bratom, pitali – smijemo li te puštit Nikola. Smijete, rekao sam. Na bratovoj sahrani sam održao govor i poručio Popoviću, ubici svog brata – to što si napravio, na to si imao pravo. Taj dug nikad ne zastarijeva.

Advertisement

Slobodno se sudite, nećemo vas teretiti, niti sudski goniti, tako sam im rekao“, priča mi Nikola, a supruga Anđa dobacuje iz kuhinje – bogami, mislim da osvetu treba vratit’.

Nikola joj odgovara: „To je dio zadovoljstva čovjeka koji je napravi. Ipak, ne vidim njen efekat – niti je učinio svom đetetu nešto bolje, ako mu je, recimo, dijete ubijeno pa ga otac osveti, niti je njegovoj ženi bolje i na kraju – sebe je doveo u zatvor. Ne vidim ni da te osvete neštočine. Bez efekta su. Zaista sam protiv osvete. To vam moram reć“, veli Niko.

Nakon dvostrukog ubistva i suđenja, prvog koje je prenošeno putem televizije, širom Jugoslavije, Nikola Kaluđerović osuđen je na dvadeset godina za dvostruko ubistvo iz bezobzirne osvete. Odležao je nešto manje od devet. Sproveden je u zatvor u Spužu, blizu Podgorice, 1989.

Advertisement

„Imam osjećaj da je u zatvoru bilo više poštovanja nego van njega. Više dostojanstva sam iznio iz zatvora nego što sam unio. Velikih sam stvari doživio u tih osam godina. Čak su me ljudi i precjenjivali“, opisuje Nikola, koji je mimo drugih bio poštovan u zatvoru, koliko zbog njegovih godina, toliko i zbog hrabrog držanja.

Poštovali su ga svi – uprava, policajci, zatvorenici. Priznaje. Razume se, milo mu je zbog toga. Kaže: „Moram ti reć’ ovako, iako je žalosno – upravnikova riječ je bila mala, kratka i niska u odnosu na moju. U sve ćelije su ubaci- vali onako, ko im naleti, jedino u moju nijesu to radili bez konsultacije

sa mnom. Nijesam ja puštao svakakvu ološ u moju ćeliju. Ne, bogami! Znali su oni to i nijesu mi dovodili bilo kakvu fukaru. Kada je na robiju dolazio neko od rođaka i prijatelja policajaca ili upravnika zatvora, a bilo je i toga, uvijek su željeli da ih smjeste kod mene. Zna da će im tu biti dobro i da su tu na sigurnom“, pripoveda Nikola.

Advertisement

Priča kako mu je najteže bilo nekoliko dana pred godišnjicu sinove smrti kada je išao na njegov grob.

„Ovo ostalo, ostale dane, ja uopšte nisam zvao zatvorom. Ja sam bio kriv, čovječe. Ja sam se pripremao da ubijem. Ja sam sam otišao u zatvor. Kako meni može biti težak zatvor?! Bolje re-ći – kako se ja smijem požaliti na zatvor?! To od mene ne možete doživjeti nikada“, glasno govori Cetinjanin.

Kurir.rs / izvor Nedeljnik

Advertisement


Kurir



Kurir
Advertisement
Nastavite čitati

Najčitanije