Povežite se s nama

Društvo

Документ Процjена ризика од катастрофа омогућиће доносиоцима одлука да препознаjу ризике и њихове размjере

Objavljeno

dana

Документ Процjена ризика од катастрофа омогућиће доносиоцима одлука да препознаjу ризике и њихове размjере

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


В.д. генералног директора Директората за заштиту и спашавање, Миодраг Бешовић, истакао jе да jе Процjена ризика од катастрофа Црне Горе jедан од наjзначаjниjих докумената из читавог система заштите и спашавања

Документ Процjена ризика од катастрофа Црне Горе коjи би требало да буде завршен за два мjесеца, омогућиће доносиоцима одлука на локалном и националном нивоу, да препознаjу ризике и њихове размjере с економског, друштвеног и социjалног аспекта на трећем Консолидационом састанку који је одржан поводом израде Процjене ризика од катастрофа Црне Горе, коjи jе организовао Директорат за заштиту и спашавање Министарства унутрашњих послова:

То jе саопштено у току трећег Консолидационог састанка поводом израде Процjене ризика од катастрофа Црне Горе, коjи jе организовао Директорат за заштиту и спашавање Министарства унутрашњих послова у Петровцу.

В.д. генералног директора Директората за заштиту и спашавање, Миодраг Бешовић, истакао jе да jе Процjена ризика од катастрофа Црне Горе jедан од наjзначаjниjих докумената из читавог система заштите и спашавања.

Advertisement

„Сама чињеница да се ради по методологиjи Европске униjе (ЕУ) и да jе та заjедница финансиjер наших активности показуjе колико jе то у читавом глобалном систему заштите и спашавања битно“, казао jе Бешовић.

Рекао jе да jе задовољан како тече динамика израде документа, као и да ће сви задаци коjи су одређени бити завршени на вриjеме.

„Чињеница да на изради документа ради 94 стручњака из свих области показуjе колико смо озбиљно приступили овом проjекту. Оваj документ ће се и у наредном периоду надограђивати, с обзиром на нове ризике. Ми ћемо дати допринос како би одговорили на њих и превентивно дjеловали, као и како би посљедице ризика биле што мање“, казао jе Бешовић.

Начелник Дирекциjе за цивилну заштиту и смањење ризика од катастрофа, мр Љубан Тмушић, рекао jе да jе до сад завршено доста кад jе у питању израда документа Процjена ризика од катастрофа Црне Горе.

 „Израдили смо општи дио процjене ризика, сценариjе за девет група поjединачних ризика, дефинисали смо и израдили документе коjи се тичу мултиризика, коjе ћемо имати обавезу да у наредних тридесетак дана финиширамо, како би након тога кренули са процесом превођења документа и штампања, као и организовања завршног састанка“, рекао jе Тмушић.

Advertisement

Планирано jе, како jе казао, да документ буде завршен 15. новембра.

„Врло смо поносни на таj документ, jер онако како већ видимо његове оквире, то ће бити први документ овог типа у Црноj Гори и биће врло употребљив за различите аспекте друштва, нарочито за доносиоце одлука на националном и на локалном нивоу. Они ће из тог документа моћи да препознаjу коjи су то ризици коjи угрожаваjу Црну Гору и да виде коjе су размjере тих ризика потенциjално и с економског, друштвеног и социjалног аспекта у будућности“, истакао jе Тмушић.

Представница Европске комисиjе, Ивона Олхова, путем видео везе, захвалила се великом броjу стручњака из Црне Горе, коjи су укључени у израду документа.

„Препознаjемо важност тога што су укључени стручњаци из различитих области. Надамо се да ће у будућности предложити идеjу за нови проjекат. Помно ћемо наставити да пратимо напредак у изради документа“, рекла jе Олхова.

Метеоролог и члан радне групе за област климатске промjене, Бранко Мицев, казао jе да jе Црна Гора, кроз хидрометеоролошку активност, корисница великих услуга као што су Коперникус систем за упозорење на опасност од пожара и Европски центар за средњорочну прогнозу времена, оцjењуjући да jе држава способна да изгради капацитете да има такав ниво какав захтjева ЕК.

Advertisement

„Подручjе Црне Горе jе рањиво на екстремне метеоролошке ситуациjе за коjе се сматра да су производ климатских промjена. Наше подручjе трпи велике посљедице. Препознаваjући екстремност метеоролошких ситуациjа, дефинисали смо неколико ризика, приоритет смо дали олуjно временским непогодама, хладним таласима и сниjеженим падавима, али и ризику од екстремно топлих таласа и екстремних сушних периода“, поjаснио jе Мицев.

Рекао jе да су током израде документа препознали и мултиризик коjи jе повезан у контексту олуjно временске непогоде са поплавама.

„Ово су ризици коjи су иначе у свиjету, на глобалном нивоу, препознати као ризици коjи носе наjвећу материjалну штету, али и штету по људски живот“, додао jе Мицев.

Професорица на Грађевинском факултету Универзитета Црне Горе и чланица радне групе за област геолошки ризици, Jелена Пеjовић, рекла jе да jе израда документа Процjена ризика од катастрофа Црне Горе веома важна, наводећи да од 1979. године ниjе рађена национална процjена ризика од земљотреса.

„Проjекат jе веома значаjан, jер га финансира ЕК, што нама из научне заjеднице представља задовољство из разлога што имамо могућност да примjенимо наjсавремениjе европске методологиjе за израду процjене ризика и на таj начин да добиjемо документ коjи ће бити упоредив са сличним документима из земаља окружења, као и из осталих европских земаља“, казала jе Пеjовић.

Advertisement

Консолидационом састанку jе последњег дана присуствовала министарка одбране и чланица радне групе за израду Процjена од катастрофа Црне Горе Оливера Ињац.

Европска комисиjа тj. Генерални директорат за цивилну заштиту и активности хуманитарне помоћи одобрила jе Црноj Гори финансирање овог проjекта.



ДАН

Društvo

Вијеће за националну безбједност о поступању полиције на Цетињу 5. септембра

Objavljeno

dana

Вијеће за националну безбједност о поступању полиције на Цетињу 5. септембра

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Извјештај је направила Комисија коју је формирао Биро за оперативну координацију, на чијем је челу Драган Ивановић, посланик СНП-а и члан Одбора за безбједност

Вијеће за националну безбједност сјутра ће расправљати о Извјештају о поступању безбједносног сектора током устоличења митрополита Јоаникија на Цетињу 5. септембра.

Извјештај је направила Комисија коју је формирао Биро за оперативну координацију, на чијем је челу Драган Ивановић, посланик СНП-а и члан Одбора за безбједност, пише РТЦГ.  Вијеће ће расправљати о извјештају иако према јавности доступним информацијама, о њему није расправљао Биро за оперативну комуникацију. 

Предсједник Одбора за безбједност Милан Кнежевић раније је тражио да Извјештај Комисије о догађајима на Цетињу буде достављен том скупштинском тијелу, али то до сада није учињено, што нам је потврдило више чланова Одбора за  безбједност..

Advertisement

На који начин ће тећи расправа и да ли ће се на извјештај дјеловати амандмански или само прихватити или одбацити, још није сасвим јасно.



ДАН
Nastavite čitati

Društvo

Ризик од природне катастрофе за ЦГ није занемарљив

Objavljeno

dana

Ризик од природне катастрофе за ЦГ није занемарљив

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Европа, како се истиче у Индексу, има далеко најмањи ризик од катастрофе гледано на нивоу континената

Црна Гора је у скупу европских земаља са средњим до високим ризиком када је у питању ризик од катастрофе усљед екстремних природних догађаја, открива Свјетски индекс ризика 2021, који је објавио Институт за међународно хуманитарно право и оружане конфликте из Бохума., преноси РТЦГ портал.

Према том Индексу, Црна Гора је на 86.мјесту од 181 држава које су аналзиране, а њен скор је 6.75.

Примјера ради, најугроженија земља свијета, Вануату, има скор 47.73 а најмање угрожена – Катар – 0.30.  Како се наводи, Свјетски индекс ризика 2021 процјењује ризик од катастрофе за 181 земљу у свијету. Документ, може се видјети, покрива скоро 99 одсто светске популације. 

Advertisement

Европа, како се истиче у Индексу, има далеко најмањи ризик од катастрофе гледано на нивоу континената, и у најповољнијем је положају када је у питању анализа свих компонената ризика. 

– Земље са ниским економским капацитетом и приходима имају тенденцију да имају већу рањивост или ниже способности у спречавању катастрофа. У овим земљама, екстремни природни догађаји често доводе до даљег смањења постојећих капацитета- наводи се у Свјетском индексу ризика 2021. 

Истиче се да се, међутим, земље европског континента разликују.

– Црна Гора, Албанија, Холандија, Грчка и Сјеверна Македонија су на врху континенталне листе са средњим до високим ризиком, док се Малта, Исланд, Финска, Естонија и Швајцарска налазе на зачељу спектра ризика- пише у Индексу.

Истакнуто је да социјална заштита доприноси смањењу рањивости друштва на екстремне природне догађаје, и да на томе треба темељно у озбиљно радити.

Advertisement



ДАН
Nastavite čitati

Društvo

У установама примарне здравствене заштите помоћ дневно од короне затражи 1.000 одраслих

Objavljeno

dana

У установама примарне здравствене заштите помоћ дневно од короне затражи 1.000 одраслих

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Гужве у никшићком Дому здравља од почетка пандемије су свакодневне, а у обје смјене у такозваном чистом дијелу установе неријетко ради и по 13 љекара

Љекари у домовима здравља су већ годину и по дана на првоj линиjи одбране здравља грађана. Здравствене установе на примарном нивоу кубуре са недостатком кадра, опреме…

Из подгоричког Дома здравља, на чијем је челу Данило Јокић, у одговорима за „Дан“ кажу да су и медицински техничари и сестре показали у току пандемиjе да су хероjи модерног друштва и да годину и по стоjе на првоj линиjи одбране здравља грађана Подгорице.

– Узимаjући у обзир чињеницу да тренутно функционишемо на три фронта: ковид, вакцинациjа и редован процес рада, а уз то све ако додамо да и наши запослени имаjу право на боловање, признаћемо да радимо под притиском. Као што су грађани упознати, у Подгорици имамо централизовани систем ковид љекарске његе на Старом Аеродрому. Такође, за дjецу имамо ковид центар у Толошима. Просjечно се у центру на Старом Аеродрому обради око 1.000 пациjената, док jе та броjка у ковид центру за дjецу око 170 обрађених пациjената дневно, навели су из Дома здравља на наше питање о броју пацијената који им се обраћају због сумњи да имају корону.

Advertisement
У Пљевљима фали доктора

У пљеваљском Дому здравља, поред великог премора медицинског особља, и даље је главни проблем недостак љекара. Директорица ове установе Бранка Станковић нам је казала да се ради о вишегодишњем проблему, као и да је сада додатни проблем што поједини љекари и медицинско особље оболијевају од вируса корона.
– Тренутно су два љекара у изолацији. Мислим да ситуација са бројем обољелих љекара није критична, али постоји већ од раније проблем да немамо довољно љекара, казала је Станковић и истакла да љекари и медицинско особље све раде како би изашли у сусрет обољелим од вируса корона.
Станковић је појаснила да се ситуација са ковидом-19 полако смирује, казавши да је у протеклом периоду на дневном нивоу био изузетно висок број прегледа.
– У претходном периоду смо имали двјеста прегледа дневно, саопштила је Станковић.
Када је у питању пљеваљска болница, тамо тренутно нема обољелих љекара од вируса корона, али и у тој здравственој установи се жале на недостатак љекара.
– Тренутно имамо три медицинске сестре обољеле од корона вируса, док немамо ниједног љекара у изолацији, казао нам је директор Саша Грбовић.
Б.Је.

Објашњавају да је 18 љекара ангажовано у ковиду, по девет љекара у смjени, док су два доктора ангажована у Дневном ковид центру у Музичком центру.

– Зависно од потребе грађана, у разговору са диспечером из ковид центра, телефонска обрада може потраjати и 15 минута, на колико jе ограничена дужина телефонског разговора. Због ове чињенице, понекад се може десити да диспечер не одговори на први позив, али молимо грађане коjи су у потреби за консултациjом да понове позив и сигурно jе да ће им се први слободни диспечер jавити. Дом здравља Подгорица, као што смо већ поменули, тренутно функционише на три фронта, па су наши љекари под великим притиском. Иако би систему помогло и олакшало да у Подгорици имамо jош љекара коjи би радили у примарноj здравственоj заштити, и са овим ресурсима успиjевамо да свим пациjентима пружимо есенциjалну здравствену његу, тврде у овој здравственој установи.

У Бару вакцинисано преко 16.000

У Бару је против короне вакцинисано преко 16.000 грађана.

– Започели смо вакцинацију опште популације трећом дозом. Особе старосне доби преко 60 година пожељно је да добију трећу дозу „фајзер“ вакцине, а и они испод те старосне доби могу добити вакцину истог произвођача којом су раније имунизовани. За сада расте заинтересованост за трећу дозу, а препорука је да се она прими након пет мјесеци од последње вакцине или прележане ковид инфекције. Код прележане ковид инфекције, уколико особа није до сада била вакцинисана, потребно је да добије само једну дозу „фајзер“ вакцине – каже докторица у Дому здравља Бар Мартина Цицмил.

Advertisement

Додаје да се у ковид амбулантама на дневном нивоу обави близу 200 прегледа, преко 150 тестирања брзим антигенским и ПЦР тестом.

– За сада се не може рећи да је ситуација стабилна, иако је и даље озбиљна и са постојећим кадром успијевамо да на најбољи могући начин организујемо службу и пружамо адекватну заштиту нашим грађаним, каже Цицмил.

Д.С.

Бјелопољски Дом здравља, на чијем је челу психијатар Мирјана Варагић, кажу да је уназад петнаест дана у ковид амбуланти обављено преко 400 прегледа, док је контролних прегледа било дупло више, односно у просјеку од 70 до 100 на дан.

– Током дана имамо 30 тестирања – каже директорица Варагић, додајући да у ковид амбуланти ради активно 14 од укупно 22 љекара колико их по списку има. Кад је ријеч о вакцинацији, прву дозу до прекјуче су примила 13.202, другу 11.409, а трећу 136 грађана.
– Ангажовали смо све ресурсе које имамо, тако да смо повукли на посао и оне који су при крају специјализације, а ангажовали смо и одређен нови број медицинских сестара, наводи Варагић.
Управа никшићког Дома здравља покушава са ресорним министарством да ријеши проблем са недостатком кадра. Гужве у тој установи од почетка пандемије су свакодневне, а у обје смјене у тзв. чистом дијелу установе неријетко ради и по 13 љекара.
– Никшић је територијално највећа општина у Црној Гори, а други смо по броју становника и то је проблематично. Кад кажем да имамо 25 љекара, многи ми на то кажу да их имамо доста али нико не рачуна да имамо теренске амбуланте, али и Плужине и Шавник. Све је то последица што се 30 година израбљивао љекарски кадар и то је проблем не само нас у Дому здравља Никшић, већ и у свим осталим у Црној Гори, казала је за „Дан“ директор никшићког Дома здравља др Вера Булатовић.

Advertisement

image

Љекари пљеваљског Дома здравља


-Д л

Управо Плужине и Шавник, истиче она, за установу су и највећи проблем, јер у здравственим амбулантама тих општина ради само по један љекар.
– Кад један оде на одмор, онда ту имамо велики проблем. Недостаје нам психијатара, љекара у примарној здравственој заштити и за рад изабраног доктора за дјецу, нагласила је др Булатовић.
У ковид амбуланти у Никшићу раде по два љекара у једној и у другој смјени, а један у патронажи, односно обавља кућне посјете немоћним и непокретним особама.
– У ковид амбуланти у двије смјене, рачунајући и патронажу, дневно се обави 300 прегледа. Уједно издају и близу 200 инјекционих налога као терапију. До сада је на подручју наше општине против ковида-19 вакцинисано око 26.400 грађана, навела је др Булатовић.

Вирус однио два живота

Из Иинститута за јавно здравље саопштено је да је након новог пресјека регистровано још 355 новопозитивних на вирус корона и да су преминуле још двије особе. Међу преминулима најмлађи је имао 73, а најстарији 74 године старости. Укупан број преминулих повезаних са ковид-19 инфекцијом у Црној Гори од почетка пандемије је 2020.

– Узимајући у обзир све новооткривене случајеве, као и број опорављених, укупан број тренутно активних случајева ковид-19 у Црној Гори износи 4.823. Од почетка епидемијских дешавања (март 2020. године) укупан број регистрованих случајева инфекције новим корона вирусом у Црној Гори је 137.401 – навели су из Института.

Advertisement

Директорица беранског Дома здравља Јулијана Зечевић тврди да та установа по питању вакцинације грађана функционише добро.
– Дом здравља Беране спроводи имунизацију грађана у вакциналном пункту у матичној установи радним данима од 8 до 20 часова, а суботом од 8 до 14 часова. У Здравственој станици Петњица вакцинација се изводи недјељом. Имамо и мобилни тим који даје вакцине у кућним условима непокретнима – навела је Зечевић.
Нагласила је да је видно да је број заражених корона вирусом у опадању.
– Ми смо дали укупно 18.205 доза вакцине. То значи да је проценат вакцинације на подручју Берана и Петњице око 40 одсто – казала је Зечевић.

М.М.К.–Б.Б.–М.Н.–Д.Ј.



ДАН
Nastavite čitati

Najčitanije