Povežite se s nama

Hronika

„Мексико“ на Балкану: Албанија, Црна Гора и Србија кључне у шверцу кокаина из Латинске Америке

Objavljeno

dana

"Мексико" на Балкану: Албанија, Црна Гора и Србија кључне у шверцу кокаина из Латинске Америке

Najnovije Vijesti iz Hronike, izvor portal: Dan.co.me


Западни Балкан је изузетно погодан терен за дјеловање таквих група највише због спрега нарко картела с овдашњим државним институцијама, наводи се у извјештају иницијативе

Иако је чланица НАТО -а и кандидат за приступање Европској унији, Албанија је већ годинама прави „балкански Мексико“ и прва земља дрога у Европи. Према дефиницији ММФ -а, држава дрога је земља у којој је трговина дрогом продрла у све институције система, пише Slobodna dalmaciјa.

Овај израз је први пут кориштен за описивање Боливије након државног удара 1980. године, за који се знало да га потичу и финанцирају кругови нарко -картела и трговци дрогом. Примјери најпознатијих држава дрога данашњице су Мексико, Колумбија, Венецуела и Гвинеја Бисау: тамо илегалне организације које производе, дистрибуирају или продају дрогу имају фатални утицај на кључне институције – било да се ради о корупцији, уцјени или сили.

Албанија, као један од највећих свјетских произвођача канабиса и једно од централних дистрибутивних мјеста за друге дроге широм Европе, недавно је означена и као земља дубоко заражена нарко -бизнисом. То се, између осталог, све више види као једна од кључних препрека њиховом приступању Европској унији.

Advertisement

Деценијама је познато да је масовна производња марихуане једна од кључних индустрија у Албанији, а колико то говори довољно је да локална полиција, пословично неефикасна у борби против дроге, заплијени чак 70 тона траве у вриједности до 700 милиона долара. Међутим, кријумчарење кокаина у „земљу орлова“ недавно је дало службени печат нарко-држави: албанске банде постале су главни играчи у „бијелој“ трговини у ЕУ прије неколико година. Узгојем и дистрибуцијом канабиса изградили су мреже и инфраструктуру за испоруку у еуропске земље, а затим су хтјели нешто чиме би се још брже обогатили. Албанска мафија сматра се једном од десет најјачих криминалних организација на старом континенту.

Албански кријумчари не раде само из своје земље: они су успоставили и директне правце за кријумчарење кокаина из Јужне Америке до великих лука у Холандији и Белгији. То су капиталне пошиљке у којима се тоне кокаина преносе у једној тури, а понекад чак и више. Шефови наркотика у Албанији нису маргинализирани и прогоњени одметници: увелике су повезани с људима који воде државу, а често и с онима који би их требали процесуирати. Новац од дрога кључни је дио албанског демократског система, јер је најкраћи пут до гласова бирача када их платите у готовини.

Албанска мафија је хијерархијски чврсто структурирана и надалеко је позната по гвозденој дисциплини. Састављена је од више кланова који су међусобно повезани и сви раде једни за друге, а неријетко су још и у родбинским односима, налик на стару талијанску мафију. Према недавној анализи Глобалне иницијативе против транснационалног организираног криминала, цијели тим играча са Западног Балкана, а прије свега из Албаније, Црне Горе и Србије, чини карике у ланцу трговине кокаином из Латинске Америке. Западни Балкан је изузетно погодан терен за дјеловање таквих група највише због спрега нарко картела с овдашњим државним институцијама, наводи се у извјештају иницијативе.

Већина кокаина који се испоручује из Латинске Америке у Европу складишти се у контејнерима са свјежим воћем или смрзнутом пулпом воћа на великим бродовима. Будући да такве пошиљке садрже кварљиву робу која се мора брзо транспортирати, очекују се знатно слабије контроле у улазним лукама. Главна улазна врата у ЕУ су Шпанија, Холандија и Италија, али дрога улази и у мање, попут наших јадранских, у Драч, Тиват или Плоче. По доласку, дистрибутерске мреже препакирају пошиљке у мање пакете и превозе их до еуропских одредишта у скривеним одјељцима аутомобила, аутобуса и камиона.

Према Еурополу, 40 посто свих криминалних група у Еуропи укључено је у посао с кокаином, што је најбржи начин до вртоглаво  зараде. У Албанији и другим сличним земљама, међутим, овај посао је доступан само многим младим људима, због непостојања друге перспективе. Донедавно су се надали да ће улазак у ЕУ отворити простор за нове наде, али то се наводно неће догодити јер су заробљени у мрежи корупције и трговине дрогом. Међутим, постоји и тврдња да је трговина дрогом велики међународни проблем који тешко може дјеломично ријешити само једна држава.

Advertisement



ДАН

Hronika

У протекла 24 сата 12 саобраћаjних незгода

Objavljeno

dana

У протекла 24 сата 12 саобраћаjних незгода

Najnovije Vijesti iz Hronike, izvor portal: Dan.co.me


У протекла 24 сата, 12 саобраћаjних незгода

У Црноj Гори у протекла 24 сата догодило се 12 саобраћаjних незгоде у коjима jе jедна особа повриjеђена теже, а jедна лакше.

Према подацима полициjе у Подгорици се догодило седам незгода, Никшићу три и по jедна у Цетињу и Бару.

Издато jе 365 налога за уплату новчаних казни и подниjето 68 прекршаjних приjава.

Advertisement

Полициjа jе одузеле 20 пари регистарских ознака.



ДАН
Nastavite čitati

Hronika

(ВИДЕО) Погледајте пљачку кафића у Плаву, двојица младића обијали локале данима

Objavljeno

dana

(ВИДЕО) Погледајте пљачку кафића у Плаву, двојица младића обијали локале данима

Najnovije Vijesti iz Hronike, izvor portal: Dan.co.me


На снимцима се види како младићи са капуљачама улазе у кафић и шанк у јутарњим сатима

Двојица младића из Плава, од којих је један малољетник, процесуирани су због сумње да су 29. новембра оппљачкали и обили кафић „Гранд кафе“ у Плаву, саопштено је Порталу Дана из Управе полиције. 

Власник кафића Исмет Бајрактаревић потврдио је за наш портал да су двојица младића опљачкала овај локал и да су однијели одређену своту новца из касе. 

Бајрактаревић је снимке пљачке са сигурносних камера прослиједио редакцији Портала Дан, на којима се види како младићи са капуљачама улазе у кафић и шанк у јутарњим сатима.

Advertisement

– Са овим снимцима желим да упозорим све угоститеље и друге привредне субјекте да се пазе и не дозволе овим пљачкашима улаз у исте. Лако их је препознати, а познати су и полицији. Имам информацију да су полицији признали низ пљачки које су починили протеклих 15 дана. Људи нека гледају и нека се припазе- поручио је Бајрактаревић. 



ДАН
Nastavite čitati

Hronika

Управа полиције изриче строже казне, посебно повратницима: Неосновани притвор буџет коштао 254.600

Objavljeno

dana

Управа полиције изриче строже казне, посебно повратницима: Неосновани притвор буџет коштао 254.600

Najnovije Vijesti iz Hronike, izvor portal: Dan.co.me


У истом периоду за накнаду штете због неоснованог лишења слободе поднијето је 30 захтјева, од којих су три завршена потписивањем споразума са Министарством правде, и на основу њих су исплаћена 5.434 еура

Од почетка године, сходно рјешењима о извршењу јавних извршитеља по основу неоснованог лишења слободе принудно је наплаћено 254.617,59 еура, одговорено је „Дану“ из институције Заштитника имовинско правних интереса Црне Горе. Овај износ је исплаћен са рачуна главног државног трезора.

У истом периоду за накнаду штете због неоснованог лишења слободе поднијето је 30 захтјева, од којих су три завршена потписивањем споразума са Министарством правде, и на основу њих су исплаћена 5.434 еура, саопштено је за „Дан“ из тог владиног ресора.

Постоје двије врсте поступка за накнаду штете због неоснованог лишења слободе – у управном и судском поступку. Један од начина је подношење захтјева за накнаду штете због неоснованог лишења слободе Министарству правде као примарно надлежаном управном органу за накнаду штете јер се прије подношења тужбе суду за накнаду штете оштећени мора обратити надлежном владином ресору.

Advertisement

Подношење тужбе надлежном суду долази тек након обраћања Министарству правде ради постизања споразума о постојању штете, врсти и висини накнаде, а у случају да подносилац захтјева није успио адекватно да се наплати или Министарство правде о захтјеву није донијело одлуку у периоду од три мјесеца, те у случају да захтјев за накнаду штете не буде усвојен.

Мјесец дана 1.000 еура за неосуђиване

Из Министарства правде су саопштили да приликом разматрања захтјева по основу накнаде штете због неоснованог лишења слободе, како би имали оријентационо мјерило када се одлучује о постизању поравнања, одлука је да се за мјесец дана неоснованог лишења слободе опредијели износ од 1.000 еура за лица која нијесу осуђивана.

– За лица која су осуђивана један пут одлучено је да се опредијели износ од 800 еура, за лица која су више пута осуђивана, од чега једном на казну затвора, опредијели износ од 500 еура, за лица која су више пута осуђивана, од чега до три пута на казну затвора, опредијели износ од 300 еура, за лица која су више пута осуђивана, од чега више од три пута на казну затвора, опредијели износ од 100 еура. За случајеве када је наступила апсолутна застарјелост кривичног гоњења или је оптужба одбијена услед одустанка државног тужиоца од даљег кривичног гоњења или је обустављена истрага, а лице није осуђивано одлучено је да се опредијели износ од 800 еура, као и за лица за која се не може провјерити ранија осуђиваност – наводе из министарства.

Такође, законска регулатива подразумијева да када се споразумом са министарством оствари само дио захтјева, оштећени може поднијети тужбу пред надлежним судом и за преостали дио захтјева против државе Црне Горе. Онај коме је повријеђено право слободе има и могућност подношења уставне жалбе, као посебног правног средства којим се покреће поступак пред Уставним судом ради заштите људских или мањинских права и слобода зајамчених Уставом. У том случају подносилац жалбе наводи да оспорена рјешења не садрже довољно образложене разлоге за оцјену оправданости одређивања или продужења притвора, процјењујући их према начелима и гаранцијама садржаним у Уставу Црне Горе, Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода и ЗКП-у.

Притвор се цијени као неоснован, онда када је поступак обустављен правоснажним рјешењем или завршен правоснажном ослобађајућом пресудом или пресудом којом се оптужба одбија. Као последица неоснованог лишења слободе односно неоправдане осуде, могуће је наступање имовинске и неимовинске штете. Сходно ЗКП-у право на накнаду штете застаријева за три године од дана правоснажности првостепене пресуде којом је окривљени ослобођен од оптужбе или којом је оптужба одбијена, односно правоснажности првостепеног рјешења којим је поступак обустављен.

Advertisement



ДАН
Nastavite čitati

Najčitanije