Povežite se s nama

Ekonomija

Милатовић: За скоро хиљаду радника по 12.000 еура, жртвама транзиције надокнадићемо штету

Objavljeno

dana

Милатовић: За скоро хиљаду радника по 12.000 еура, жртвама транзиције надокнадићемо штету

Najnovije Vijesti iz Ekonomije, izvor portal: Dan.co.me


Да је било више одговорних људи на функцијама, сматра Милатовић, онда би ситуација у Црној Гори била битно другачија

Министар економског развоја Јаков Милатовић рекао је у Дневнику ТВЦГ да му је жао што у претходном периоду на јавним функцијама није било више оних који су се бавили привредом и радницима, а мање оних који су отварали трастове на офшор дестинацијама и бавили се унпређењима својих тајкунских фирми, које су имале монополе, преноси портал РТЦГ.

Да је било више одговорних људи на функцијама, сматра Милатовић, онда би ситуација у Црној Гори била битно другачија.

-Тада би структура наше привреде била другачија и не би имали овакве сцене какве сада гледамо. Влада је у том смислу затекла девастирано стање. Тежак је посао пред нама, међутим, засукали смо рукаве и урадили пуно ствари. Најважнија је што смо опоравили јавне финансије и вратили економску активност у нашу економију. Након пада од неких 15 одсто прошле године, имаћемо сада снажан оправак у износу од 12 до 14 одсто. Економски раст је најбољи гарант отварања нових радних мјеста, што највише интересује наше грађане Међутим, и пред тога, посветили смо пажњу исправљању неправди- истакао је Милатовић.

Advertisement

Министар каже да имају нацрт закона који се односи на финанасијску подршку, прије свега у рударско-металуршком сектору, и који је тренутно у фази јаве расправе.

-Требало би да на Влади буде усвојен крајем овог или почетком наредног мјесеца. За скоро 1.000 радника који су били жртве погубе транзиције у Црној Гори надокнадићемо штету и исплатити 12.00 еура у наредне двије године. То ће бити предложено и у закону о буџету за наредну годину. Исплатићемо тих 12.000еура у четири транше, дакле, у двије наредне године. То је само мали детаљ гдје се види да ова Влада жели да друштву врати социјалну правду која је, нажалост, погубном транзицијом у ранијем периоду била изгубљена- казао је Милатовић.

Он је подсјетио да је Влада покренула а министар финансија Милојко Спајић и он образложили амбициозну пореску реформу коју су назвали ,,Европа Сад“. По том предлогу, како је навео. минималне зараде са тренутних 252 еура порашће на преко 450 еура. Министар сматра да ће то и подићи животни стандар у Црној Гори, а посљедично, доћи ће до повећања пензија и осталих социјаних накнада.

-Сваки грађанин ће осјетити бенефите предложених реформи а и послодавци ће имати могучност да уживају одређене бенефите кроз растерећење доприноса за рад. Имамо Владу која брине, заиста, о свим грађанима и социјалној правди и ради на рјешавању проблема-тврди Милатовић.

Он је најавио доношење закона којим ће се створити услови за лиценцирање стечајних иуправника у Црној Гор, имајући у виду ранија лоша искуства када је стечајни поступак у питању.

Advertisement

-Стечајни управник биће биран убудуће методом случајног избора, а не као досад, да неки управници као досад да неки управници воде скоро све стечајне поступке у Црној Гори и тиме наносе штету привреди. Уводимо и нови регистар стечајне масе, да би прецизно знали динамику стечајних поступака – казао је Милатовић.

Осврћући се на КАП, он је рекао да је стечајни поступак завршен, штои значи да су од садашнејг власника испуњене одређене обавезе.

Милатовић је подсјетио да је недавно званично посјетио Турску, а да је један од разлога за ту посјету и разговоре са турским званичницима била никшићка Жељезара, која је у власнишву турске компаније.

-Владу је и ту дочелако јало лоше стање. Ове године је била заустављена производња, радници су на плаћеном одсуству, и примају 90 одсто од полате. Из разговора у Турској могу се извести три закључка. Садашњи власници су од прошле године почели са продајом Жељезере у Никшићу, јер се не уклапа у њихов портфолио- навео је Милатовић, уз напомену да су им се неки потенцијални купци већ јавили.

Друга информација је, како је рекао, то што ће у току преговора са могућим купцима радници наставити да примају ово што тренутно имају, па тако радници могу бити релаксирани што се мјесечних прихода тиче.

Advertisement

-И као треће,Влада ће наставити да у континуитету прати шта се дешава у Жељезари. Искористио сам састанке са министрима у турској Влади да их информишем о стању у Жељезари и очекивањима када су турски инвеститори у питању. Умјерени сам оптимиста када је у питању Жељезара у Никшићу-закључује Милатовић.



ДАН
Vaše mišljenje? Ostavite komentar

Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar Prijavite se

Ostavite komentar

Ekonomija

Буди одговоран: Евидентирано 25 притужби

Objavljeno

dana

Буди одговоран: Евидентирано 25 притужби

Najnovije Vijesti iz Ekonomije, izvor portal: Dan.co.me


Наjвећи броj приjава односио се на неиздавање фискалних рачуна, али су евидентиране и притужбе на нелегалан рад и неприjављене раднике

У оквиру кампање Буди одговоран ове седмице jе евидентирано 25 притужби, на основу коjих ниjе изречена ниjедна новчана казна.

Наjвећи броj приjава односио се на неиздавање фискалних рачуна, али су евидентиране и притужбе на нелегалан рад и неприjављене раднике.

Неправилности ниjесу утврђене приликом контроле подгоричке перионице Wасх анд дрy и Ред таксиjа, приjављених да не издаjу фискалне рачуне, док jе паркинг у Тузима, приjављен по истом основу, затечен затворен.

Advertisement

У процедури су приjаве о неиздавању фискалних рачуна у ауто сервису Нешо, теретани Цолосеум и посластичарници Корзо у Подгорици, Локомотива пабу у Даниловграду, пиљари Воће и поврће Мацко, ресторану Пекара и кафићима Сан Ремо, Баштина, Mocco, Шеталисте и Д&М у Никшићу, као и ресторану Цвиjо и пекари Цезар у Бару.

У процедури су и приjаве да се у никшићкоj кафани Вир конзумираjу цигарете, да jе у обjекту La chef у Никшићу проширена дjелатност, у апотеци у Подгорици ниjесу успоставили систем плаћања картицом, а у подгоричком Колос џиму ниjесу приjављени радници.

Притужбе се односе и на рад на црно продавнице сухомеснатих производа на зеленоj пиjаци у Бару и непоштовање епидемиолошких мjера приликом организовања различитих прослава у ресторану Салаш.

Грађани су се жалили и на безбиjедност путева, непостоjање свjетлосних упозорења на пjешачком прелазу и крађу и девастациjу дрва из аутокампа Нептун у Улцињу.

Кампању Буди одговоран су краjем децембра 2013. године покренули Министарство финансиjа и Канцелариjа Програма Уjедињених нациjа за развоj (УНДП) у Црноj Гори, са циљем да допринесе jачању свиjести jавности и већем укључивању грађана у борби против сиве економиjе.

Advertisement

Проjекат омогућава грађанима да jедноставно и брзо укажу на неправилности, попут неиздавања фискалних рачуна, рада на црно или кршења потрошачких права и помогну надлежним институциjама да се што успjешниjе изборе са сивом економиjом.



ДАН
Nastavite čitati

Ekonomija

Централна банка: Обавезна резерва банака 213,5 милиона еура

Objavljeno

dana

Централна банка: Обавезна резерва банака 213,5 милиона еура

Najnovije Vijesti iz Ekonomije, izvor portal: Dan.co.me


Од укупног износа на рачунима обавезне резерве банака у земљи издвоjено jе 61 одсто, а на рачунима ЦБЦГ у иностранству 39 одсто

Обавезна резерва банака на краjу октобра jе, према подацима Централне банке (ЦБЦГ), износила 213,5 милиона еура.

Од укупног износа на рачунима обавезне резерве банака у земљи издвоjено jе 61 одсто, а на рачунима ЦБЦГ у иностранству 39 одсто.

Просjечно стање укупних депозита банака у септембру, коjи чине основицу за обрачун обавезне резерве, било jе 3,92 милиjарде еура. Од укупног нивоа депозита на оне по виђењу односи се 76,5 одсто, а на орочене 23,5 одсто.

Advertisement

Банке у Црноj Гори издвоjиле су обавезну резерву на основу одлуке ЦБЦГ. Том одлуком jе успостављен систем обрачуна обавезне резерве примjеном стопе од 5,5 одсто на дио основице коjу чине депозити по виђењу и депозити уговорени са рочношћу до jедне године и стопе од 4,5 одсто на дио основице коjу чине депозити уговорени са рочношћу преко jедне године.

На депозите уговорене са рочношћу преко jедне године коjи имаjу клаузулу о могућности разрочења у року краћем од jедне године примjењуjе се стопа од 5,5 одсто.

Основицу за обрачун обавезне резерве од jануара 2018. године чине орочени и депозити по виђењу, осим оних централних банака.

На 50 одсто издвоjене обавезне резерве ЦБЦГ плаћа банкама мjесечно накнаду обрачунату по стопи од ЕОНИА (Euro OverNight Index Average) умањеноj за десет базних поена на годишњем нивоу, с тим да ова стопа не може бити мања од нуле.

Банке могу да користе бескаматно до 50 одсто издвоjене обавезне резерве за одржавање дневне ликвидности, ако коришћени износ врате истог дана.

Advertisement



ДАН
Nastavite čitati

Ekonomija

Дигитална трансформациjа неминовна

Objavljeno

dana

Дигитална трансформациjа неминовна

Najnovije Vijesti iz Ekonomije, izvor portal: Dan.co.me


Већина саговорника се погрешно фокусирала на риjеч дигитална, а не на трансформациjу пословног модела стварања вриjедности на другачиjи начин него раниjе, захваљуjући дигиталноj технологиjи, обjаснио jе Филиповић, директор ИЕДЦ-а

Дигитална трансформациjа, од коjе више него икад зависи привредни развоj, неминовна jе промjена коjу jе лакше спровести уз међусобну подршку и размjену знања и искуставаи, оциjењено jе на jедном од панела Конференциjе о економиjи Монтенегро 2021.

Директор ИЕДЦ-а из Бледа Ненад Филиповић казао jе на панелу под називом (Не)спремни за дигиталну трансформациjу, да су главни разлози за спровођење тог процеса то што бизнис постаjе бржи, а турбуленциjе jаче, што захтиjева агилни приступ пословним процесима.

Он jе на конференциjи, коjу jе Привредна комора (ПКЦГ) краjем седмице организовала у Бечићима, казао и да стари модели пословања онемогућаваjу долазак до нових вриjедности.

Advertisement

Филиповић jе, говорећи о истраживању коjе се фокусирало на (не)спремност компаниjа у региону за дигиталну трансформациjу, навео да jе недостатак свиjести о тоj врсти трансформациjе присутан не само код малих и средњих предузећа, већ и у великим предузећима.

image

Дигитална трансформациjа


– Привредна комора

„Већина саговорника се погрешно фокусирала на риjеч дигитална, а не на трансформациjу пословног модела стварања вриjедности на другачиjи начин него раниjе, захваљуjући дигиталноj технологиjи“, обjаснио jе Филиповић.

Директор Амплитуда и модератор панела Ненад Нововић рекао jе да jе дигитална трансформациjа кључна синтагма свуда у свиjету у посљедњих неколико година.

Advertisement

„Ко ће се бавити дигиталном трансформациjом и ко ће платити таj процес кључна су питања о коjима треба разговарати, као и о размjени добре праксе између земаља региона“, навео jе Нововић.

Директор Центра за дигиталну трансформациjу Привредне коморе Србиjе, Предраг Николић, казао jе да су у већини случаjева предузећа на самом почетку процеса дигиталне трансформациjе.

„Радили смо истраживање коjе jе показало да jе ниво свиjести о потреби дигиталне трансформациjе jако низак. Мала и средња предузећа ниjесу имала идеjу о томе шта jе дигитална трансформациjа, како се спроводи и колико кошта, а то jе било много приjе коронакризе“, саопштио jе Николић.

Он jе додао да jе Центар за дигиталну трансформациjу формиран приjе три године како би помогао мала и средња предузећа у Србиjи да започну или наставиле пут дигиталне трансформациjие.

Николић сматра да ће ИТ индустриjа проћи кроз трансформациjу у будућности, као и да ће се до краjа 2024. године 60 одсто платформи и онлине апликациjа радити без потребе за кодом и уз врло мало програмирања.

Advertisement

„Зато ће и ИТ стручњаци морати да специjализуjу своjа знања у складу са савременим ИТ технологиjама“, рекао jе Николић.

Суоснивач и предсjедник управе Сцале фоцус и члан управе АИБЕСТ Пламен Тсеков сматра да компаниjе да би биле успjешне мораjу проћи кроз дигиталну трансформациjу.

„Ако се компаниjа не трасформише, упашће у велике проблеме. Они коjи испадну из те трке биће неуспjешни и теже ће да преживе“, поручио jе Тсеков.

Директорица ДИХ Словениjа Катjа Мохар Бастар казала jе да jе корисно да се чуjу искуства региона на пољу дигитализациjе, посебно о зеленоj дигиталноj теми.

Она jе представила дигитално иновациони хаб у Словениjи, чиjа jе мисиjа дигитализациjа малих и средњих предузећа коjима се помаже путем четири ваучера за дигитализациjу – за дигиталну стратегиjу, маркетинг, саjбер безбjедност и дигиталне компетенциjе, коjе jе до сада искористило 2,3 хиљаде компаниjа.

Advertisement

„Потребно jе провjерити стање предузећа, али приjе свега морамо да пробудимо свиjест о важности и бенефитима коjе доноси оваj процес. То jе први корак коjи претходи формирању дигиталног екосистема“, саопштила jе Мохар Бастар.



ДАН
Nastavite čitati

Najčitanije