Povežite se s nama

Društvo

Ризик од природне катастрофе за ЦГ није занемарљив

Objavljeno

dana

Ризик од природне катастрофе за ЦГ није занемарљив

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Европа, како се истиче у Индексу, има далеко најмањи ризик од катастрофе гледано на нивоу континената

Црна Гора је у скупу европских земаља са средњим до високим ризиком када је у питању ризик од катастрофе усљед екстремних природних догађаја, открива Свјетски индекс ризика 2021, који је објавио Институт за међународно хуманитарно право и оружане конфликте из Бохума., преноси РТЦГ портал.

Advertisement

Према том Индексу, Црна Гора је на 86.мјесту од 181 држава које су аналзиране, а њен скор је 6.75.

Примјера ради, најугроженија земља свијета, Вануату, има скор 47.73 а најмање угрожена – Катар – 0.30.  Како се наводи, Свјетски индекс ризика 2021 процјењује ризик од катастрофе за 181 земљу у свијету. Документ, може се видјети, покрива скоро 99 одсто светске популације. 

Европа, како се истиче у Индексу, има далеко најмањи ризик од катастрофе гледано на нивоу континената, и у најповољнијем је положају када је у питању анализа свих компонената ризика. 

Advertisement

– Земље са ниским економским капацитетом и приходима имају тенденцију да имају већу рањивост или ниже способности у спречавању катастрофа. У овим земљама, екстремни природни догађаји често доводе до даљег смањења постојећих капацитета- наводи се у Свјетском индексу ризика 2021. 

Истиче се да се, међутим, земље европског континента разликују.

– Црна Гора, Албанија, Холандија, Грчка и Сјеверна Македонија су на врху континенталне листе са средњим до високим ризиком, док се Малта, Исланд, Финска, Естонија и Швајцарска налазе на зачељу спектра ризика- пише у Индексу.

Advertisement

Истакнуто је да социјална заштита доприноси смањењу рањивости друштва на екстремне природне догађаје, и да на томе треба темељно у озбиљно радити.



ДАН
Advertisement
Vaše mišljenje? Ostavite komentar

Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar Prijavite se

Ostavite komentar

Društvo

У Бару откривена Титова спомен плоча

Objavljeno

dana

У Бару откривена Титова спомен плоча

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


У урбаном дијелу Бара, најлепша и прва улица у граду носи назив по Јосипу Брозу Титу- Улица Маршала Тита

На Дан општине Бар, 24. новембра, на самом почетку улице Маршала Тита, свечано је откривена спомен плоча која подсјећа да је ова улица отворена на дан 24. новембра 1969.године.

Advertisement

– Овим чином смо  евоцирали успомене многих генерација наших суграђана и обележили почетак улице Маршала Тита, најстарије улице на Тополици, казао је предсједник Општине Бар Душан Раичевић.

Плочу су са предсједником општине открили некадашњи предсједници Општине Бар: Чедо Ратковић, Зарија Лекић, Јусуф Каламперовић и Жарко Павићевић.

У некадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији осам градова именовано је по Јосипу Брозу Титу. Скоро сви  градови у свих шест република имали су улицу, или трг назавну по славном Титу.

Advertisement

Након распад Југославије сваком граду враћено је првобитно име, а у неким градовима преименовани су и називи улица.

Многе улице и тргови именовани су по Титу не само на југославенском простору него и широм свијета, као почаст великом државнику.

(Новости)

Advertisement



ДАН
Nastavite čitati

Društvo

Божовић: Не можемо рећи да смо задовољни повећањем

Objavljeno

dana

Божовић: Не можемо рећи да смо задовољни повећањем

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Никад ниjесмо имали повећање одjедном од 17 одсто, стално су нам повећања била око десет одсто. Не можемо рећи да jе то мало, али да ћемо бити задовољни – нећемо, казао jе предсjедник Синдиката просвjете

Наjављено повећање зарада просвjетним радницима од 17 одсто ниjе мало, али jе недовољно да запослени буду задовољни, казао jе предсjедник Синдиката просвjете Радомир Божовић.

Advertisement

Он jе рекао да повећање од 17 одсто одjедном у просвjети никад ниjесу имали.

„Никад ниjесмо имали повећање одjедном од 17 одсто, стално су нам повећања била око десет одсто. Не можемо рећи да jе то мало, али да ћемо бити задовољни – нећемо“, казао jе Божовић агенциjи МИНА.

Он jе навео да jе одмах након што jе изабран за предсjедника Синдиката 6. септембра, иницирао састанак са министарком просвjете, науке, културе и спорта Весном Братић.

Advertisement

Божовић jе истакао да у Синдикату очекуjу да ће ових дана добити термин за састанак и да ће jедна од тема бити повећање плата.

„Министар финансиjа Милоjко Спаjић jе наjавио да jе то повећање плата у виду укидања диjела за здравственог осигурање, па се мора видjети какав jе то модел“, рекао jе Божовић.

Божовић jе казао да би се, уколико би био усвоjен предлог посланице Бранке Бошњак за измjене Закона о зарадама и другим примањима државних и jавних функционера, према коjима би се зараде љекарима специjалистима и универзитетским професорима знатно увећале, био створен велики jаз.

Advertisement

Према риjечима Божовића, измjене би значиле да би љекар имао плату двиjе-три хиљаде еура, док са друге стране зараде у просвjети, према наjављеном, биле увећане око 100 еура.

Божовић jе наjавио да ће иницирати и рjешавање питања уговора на одређено за просвjетне раднике, наводећи да jе досад била пракса да jе уговор био до 30. jула, а да ће тражити да буде до 31. августа.

Говорећи о неисплаћеним хонорарима професорима коjи су имали часове преко норме у претходноj години, Божовић jе рекао да досадашњи разговори по том питању ниjесу уродили плодом, и да су подниjели тужбу Управном суду.

Advertisement

„Ми смо предлагали Министарству да попишемо људе, да се направи списак оних коjи су имали часове преко норме у претходноj години. Ми не тражимо за све, само за оне коjи су имали часове преко норме. Ниjесу нам разговори уродили плодом. Имамо тужбу пред Управним судом“, додао jе он.

Према риjечима Божовића, просвjетари сматраjу да су у праву и да су закинути.

„Ниjесмо лешинари коjи су уочили слабост друге стране, па да узмемо сваки цент са затезном каматом. Да се плати просвjетном раднику коjи jе поднио одређени дио терета“, казао jе Божовић.

Advertisement

Он jе подсjетио да су љекари награђивани више пута током прошле године, и додао да то ниjе спорно.

„Ми знамо да Клинички центар ниjе радио мjесецима, поjедини љекари ниjесу имали прегледе нити ништа,ковид зона jе нешто друго“, навео jе он.

Божовић jе казао да просвjетари ниjесу хтjели да иду са „,масовним тужбама“, већ да се надаjу да ће моћи да прођу са jедном-двиjе, и да ће то бити знак Министарству да су у праву.

Advertisement

Он jе рекао да Синдикат планира да покрене и питање стамбене политике, да би се видjело на коjи начин Министарство може да помогне да се побољша стамбена ситуациjа просвjетних радника.

Божовић jе навео и да ће се залагати и за повећање плата хигиjеничарима, коjима се тренутни не обрачунава минули стаж.



ДАН
Advertisement
Nastavite čitati

Društvo

Сјутра почињу саслушања кандидата за судије Уставног суда

Objavljeno

dana

Сјутра почињу саслушања кандидата за судије Уставног суда

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


За судију Уставног суда бира се особа из реда истакнутих правника која има најмање 40 година и 15 година радног стажа у правној струци

Уставни одбор сјутра ће почети појединачна саслушања кандидата за избор двоје судија Уставног суда.

Advertisement

Кандидати за ту функцију су Илија Вукчевић, Сулејман Гучи, Снежана Јоница, Јадранка Новаковић, Зденка Перовић, Мирјана Поповић, Немања Поповић, Иван Радојичић и Маја Шћепановић.

Два мјеста у Уставном суду су упражњена јер су почетком године у старосну пензију отишли Хамдија Шаркиновић и Мевлида Муратовић.

Уставни суд има седам судија, које бира Скупштина на 12 година, двотрећинском, односно тропетинском већином гласова посланика.

Advertisement

За судију Уставног суда бира се особа из реда истакнутих правника која има најмање 40 година и 15 година радног стажа у правној струци.



ДАН
Advertisement
Nastavite čitati

Novi Komentari

Najčitanije