Povežite se s nama

Društvo

У установама примарне здравствене заштите помоћ дневно од короне затражи 1.000 одраслих

Objavljeno

dana

У установама примарне здравствене заштите помоћ дневно од короне затражи 1.000 одраслих

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Гужве у никшићком Дому здравља од почетка пандемије су свакодневне, а у обје смјене у такозваном чистом дијелу установе неријетко ради и по 13 љекара

Љекари у домовима здравља су већ годину и по дана на првоj линиjи одбране здравља грађана. Здравствене установе на примарном нивоу кубуре са недостатком кадра, опреме…

Advertisement

Из подгоричког Дома здравља, на чијем је челу Данило Јокић, у одговорима за „Дан“ кажу да су и медицински техничари и сестре показали у току пандемиjе да су хероjи модерног друштва и да годину и по стоjе на првоj линиjи одбране здравља грађана Подгорице.

– Узимаjући у обзир чињеницу да тренутно функционишемо на три фронта: ковид, вакцинациjа и редован процес рада, а уз то све ако додамо да и наши запослени имаjу право на боловање, признаћемо да радимо под притиском. Као што су грађани упознати, у Подгорици имамо централизовани систем ковид љекарске његе на Старом Аеродрому. Такође, за дjецу имамо ковид центар у Толошима. Просjечно се у центру на Старом Аеродрому обради око 1.000 пациjената, док jе та броjка у ковид центру за дjецу око 170 обрађених пациjената дневно, навели су из Дома здравља на наше питање о броју пацијената који им се обраћају због сумњи да имају корону.

У Пљевљима фали доктора

У пљеваљском Дому здравља, поред великог премора медицинског особља, и даље је главни проблем недостак љекара. Директорица ове установе Бранка Станковић нам је казала да се ради о вишегодишњем проблему, као и да је сада додатни проблем што поједини љекари и медицинско особље оболијевају од вируса корона.
– Тренутно су два љекара у изолацији. Мислим да ситуација са бројем обољелих љекара није критична, али постоји већ од раније проблем да немамо довољно љекара, казала је Станковић и истакла да љекари и медицинско особље све раде како би изашли у сусрет обољелим од вируса корона.
Станковић је појаснила да се ситуација са ковидом-19 полако смирује, казавши да је у протеклом периоду на дневном нивоу био изузетно висок број прегледа.
– У претходном периоду смо имали двјеста прегледа дневно, саопштила је Станковић.
Када је у питању пљеваљска болница, тамо тренутно нема обољелих љекара од вируса корона, али и у тој здравственој установи се жале на недостатак љекара.
– Тренутно имамо три медицинске сестре обољеле од корона вируса, док немамо ниједног љекара у изолацији, казао нам је директор Саша Грбовић.
Б.Је.

Advertisement

Објашњавају да је 18 љекара ангажовано у ковиду, по девет љекара у смjени, док су два доктора ангажована у Дневном ковид центру у Музичком центру.

– Зависно од потребе грађана, у разговору са диспечером из ковид центра, телефонска обрада може потраjати и 15 минута, на колико jе ограничена дужина телефонског разговора. Због ове чињенице, понекад се може десити да диспечер не одговори на први позив, али молимо грађане коjи су у потреби за консултациjом да понове позив и сигурно jе да ће им се први слободни диспечер jавити. Дом здравља Подгорица, као што смо већ поменули, тренутно функционише на три фронта, па су наши љекари под великим притиском. Иако би систему помогло и олакшало да у Подгорици имамо jош љекара коjи би радили у примарноj здравственоj заштити, и са овим ресурсима успиjевамо да свим пациjентима пружимо есенциjалну здравствену његу, тврде у овој здравственој установи.

У Бару вакцинисано преко 16.000

У Бару је против короне вакцинисано преко 16.000 грађана.

Advertisement

– Започели смо вакцинацију опште популације трећом дозом. Особе старосне доби преко 60 година пожељно је да добију трећу дозу „фајзер“ вакцине, а и они испод те старосне доби могу добити вакцину истог произвођача којом су раније имунизовани. За сада расте заинтересованост за трећу дозу, а препорука је да се она прими након пет мјесеци од последње вакцине или прележане ковид инфекције. Код прележане ковид инфекције, уколико особа није до сада била вакцинисана, потребно је да добије само једну дозу „фајзер“ вакцине – каже докторица у Дому здравља Бар Мартина Цицмил.

Додаје да се у ковид амбулантама на дневном нивоу обави близу 200 прегледа, преко 150 тестирања брзим антигенским и ПЦР тестом.

– За сада се не може рећи да је ситуација стабилна, иако је и даље озбиљна и са постојећим кадром успијевамо да на најбољи могући начин организујемо службу и пружамо адекватну заштиту нашим грађаним, каже Цицмил.

Advertisement

Д.С.

Бјелопољски Дом здравља, на чијем је челу психијатар Мирјана Варагић, кажу да је уназад петнаест дана у ковид амбуланти обављено преко 400 прегледа, док је контролних прегледа било дупло више, односно у просјеку од 70 до 100 на дан.

– Током дана имамо 30 тестирања – каже директорица Варагић, додајући да у ковид амбуланти ради активно 14 од укупно 22 љекара колико их по списку има. Кад је ријеч о вакцинацији, прву дозу до прекјуче су примила 13.202, другу 11.409, а трећу 136 грађана.
– Ангажовали смо све ресурсе које имамо, тако да смо повукли на посао и оне који су при крају специјализације, а ангажовали смо и одређен нови број медицинских сестара, наводи Варагић.
Управа никшићког Дома здравља покушава са ресорним министарством да ријеши проблем са недостатком кадра. Гужве у тој установи од почетка пандемије су свакодневне, а у обје смјене у тзв. чистом дијелу установе неријетко ради и по 13 љекара.
– Никшић је територијално највећа општина у Црној Гори, а други смо по броју становника и то је проблематично. Кад кажем да имамо 25 љекара, многи ми на то кажу да их имамо доста али нико не рачуна да имамо теренске амбуланте, али и Плужине и Шавник. Све је то последица што се 30 година израбљивао љекарски кадар и то је проблем не само нас у Дому здравља Никшић, већ и у свим осталим у Црној Гори, казала је за „Дан“ директор никшићког Дома здравља др Вера Булатовић.

Advertisement

image

Љекари пљеваљског Дома здравља


-Д л

Управо Плужине и Шавник, истиче она, за установу су и највећи проблем, јер у здравственим амбулантама тих општина ради само по један љекар.
– Кад један оде на одмор, онда ту имамо велики проблем. Недостаје нам психијатара, љекара у примарној здравственој заштити и за рад изабраног доктора за дјецу, нагласила је др Булатовић.
У ковид амбуланти у Никшићу раде по два љекара у једној и у другој смјени, а један у патронажи, односно обавља кућне посјете немоћним и непокретним особама.
– У ковид амбуланти у двије смјене, рачунајући и патронажу, дневно се обави 300 прегледа. Уједно издају и близу 200 инјекционих налога као терапију. До сада је на подручју наше општине против ковида-19 вакцинисано око 26.400 грађана, навела је др Булатовић.

Advertisement
Вирус однио два живота

Из Иинститута за јавно здравље саопштено је да је након новог пресјека регистровано још 355 новопозитивних на вирус корона и да су преминуле још двије особе. Међу преминулима најмлађи је имао 73, а најстарији 74 године старости. Укупан број преминулих повезаних са ковид-19 инфекцијом у Црној Гори од почетка пандемије је 2020.

– Узимајући у обзир све новооткривене случајеве, као и број опорављених, укупан број тренутно активних случајева ковид-19 у Црној Гори износи 4.823. Од почетка епидемијских дешавања (март 2020. године) укупан број регистрованих случајева инфекције новим корона вирусом у Црној Гори је 137.401 – навели су из Института.

Директорица беранског Дома здравља Јулијана Зечевић тврди да та установа по питању вакцинације грађана функционише добро.
– Дом здравља Беране спроводи имунизацију грађана у вакциналном пункту у матичној установи радним данима од 8 до 20 часова, а суботом од 8 до 14 часова. У Здравственој станици Петњица вакцинација се изводи недјељом. Имамо и мобилни тим који даје вакцине у кућним условима непокретнима – навела је Зечевић.
Нагласила је да је видно да је број заражених корона вирусом у опадању.
– Ми смо дали укупно 18.205 доза вакцине. То значи да је проценат вакцинације на подручју Берана и Петњице око 40 одсто – казала је Зечевић.

Advertisement

М.М.К.–Б.Б.–М.Н.–Д.Ј.



ДАН
Advertisement

Društvo

Ковид успорио рад у КЦЦГ: На магнетну резонанцу срца пацијенти чекају до годину

Objavljeno

dana

Ковид успорио рад у КЦЦГ: На магнетну резонанцу срца пацијенти чекају до годину

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


МР срца ради консултант из Београда, коjи од септембра поново долази и одрађуjе све пациjенте са листе. Могуће jе одрадити наjвише до седам прегледа по jедном доласку, казали су „Дану” из Клиничког центра Црне Горе

На листи чекања за магнетну резонанцу срца (МР срца) у Клиничком центру Црне Горе (КЦЦГ) налазе се 54 пацијента. Према наводима појединих пацијената, којима је препоручена ова медицинска услуга у Клиничком центру Црне Горе због срчаних тегоба након преболоване короне, на магнетну резонанцу срца се чека до годину дана. Ова медицинска услуга у приватним здравственим установама кошта око 350 еура.

Advertisement

– Прије три мјесеца био сам у Клиничком центру Црне Горе јер ми је конзилијум одобрио да након преболоване короне одрадим магнетну резонанцу срца. Медицинска сестра у КЦЦГ која води евиденцију рекла ми је да ћу на ред доћи за годину јер, наводно, професор из Београда долази једном мјесечно и уради два магнета. Упућен сам да радим МР срца због последица короне. Тада сам био 60. на списку. Наводно, МР срца није рађен годинама, а приватно кошта 350 еура. Такође, у КЦЦГ је и проблем одрадити ЦТ скенер срца, крвних судова јер изостаје сихронизација између изабрних доктора и љекара у Клиничком па се поједни пацијенти враћају без обављеног прегледа – казао је „Дану“ саговорник који на магнетну резонанцу срца чека већ мјесецима.

Одговарајући на питања на ову тему, из Клиничког центра Црне Горе „Дану“ су саопштили да је као и броjне процедуре током прошле године била прекинута и Магнетна резонанца (МР) срца.

– Због овога jе била листа од 54 пациjента. МР срца ради консултант из Београда коjи од септембра поново долази и одрађуjе све пациjенте са листе. Због специфичности и дужине прегледа могуће jе одрадити наjвише до седам прегледа по jедном доласку – казали су нам из Клиничког центра Црне Горе.

Advertisement

Они тврде да преглед МР срца не спада у витално индиковане прегледе jер постоjе примарни прегледи коjи обезбjеђуjу квалитетну диjагностику болесника са срчаним обољењима, као што су ЕХО срца, трансезофагеални ЕХО срца, ЦТ и класична коронарографиjа (снимање крвних судова срца), ергометриjа, стрес ЕХО…

– Све наведене процедуре се рутински раде у Клиничком центру Црне Горе – тврде у овој здравственој установи.



ДАН
Advertisement
Nastavite čitati

Društvo

У Бару откривена Титова спомен плоча

Objavljeno

dana

У Бару откривена Титова спомен плоча

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


У урбаном дијелу Бара, најлепша и прва улица у граду носи назив по Јосипу Брозу Титу- Улица Маршала Тита

На Дан општине Бар, 24. новембра, на самом почетку улице Маршала Тита, свечано је откривена спомен плоча која подсјећа да је ова улица отворена на дан 24. новембра 1969.године.

Advertisement

– Овим чином смо  евоцирали успомене многих генерација наших суграђана и обележили почетак улице Маршала Тита, најстарије улице на Тополици, казао је предсједник Општине Бар Душан Раичевић.

Плочу су са предсједником општине открили некадашњи предсједници Општине Бар: Чедо Ратковић, Зарија Лекић, Јусуф Каламперовић и Жарко Павићевић.

У некадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији осам градова именовано је по Јосипу Брозу Титу. Скоро сви  градови у свих шест република имали су улицу, или трг назавну по славном Титу.

Advertisement

Након распад Југославије сваком граду враћено је првобитно име, а у неким градовима преименовани су и називи улица.

Многе улице и тргови именовани су по Титу не само на југославенском простору него и широм свијета, као почаст великом државнику.

(Новости)

Advertisement



ДАН
Nastavite čitati

Društvo

Божовић: Не можемо рећи да смо задовољни повећањем

Objavljeno

dana

Божовић: Не можемо рећи да смо задовољни повећањем

Najnovije Društvene Vijesti, izvor portal: Dan.co.me


Никад ниjесмо имали повећање одjедном од 17 одсто, стално су нам повећања била око десет одсто. Не можемо рећи да jе то мало, али да ћемо бити задовољни – нећемо, казао jе предсjедник Синдиката просвjете

Наjављено повећање зарада просвjетним радницима од 17 одсто ниjе мало, али jе недовољно да запослени буду задовољни, казао jе предсjедник Синдиката просвjете Радомир Божовић.

Advertisement

Он jе рекао да повећање од 17 одсто одjедном у просвjети никад ниjесу имали.

„Никад ниjесмо имали повећање одjедном од 17 одсто, стално су нам повећања била око десет одсто. Не можемо рећи да jе то мало, али да ћемо бити задовољни – нећемо“, казао jе Божовић агенциjи МИНА.

Он jе навео да jе одмах након што jе изабран за предсjедника Синдиката 6. септембра, иницирао састанак са министарком просвjете, науке, културе и спорта Весном Братић.

Advertisement

Божовић jе истакао да у Синдикату очекуjу да ће ових дана добити термин за састанак и да ће jедна од тема бити повећање плата.

„Министар финансиjа Милоjко Спаjић jе наjавио да jе то повећање плата у виду укидања диjела за здравственог осигурање, па се мора видjети какав jе то модел“, рекао jе Божовић.

Божовић jе казао да би се, уколико би био усвоjен предлог посланице Бранке Бошњак за измjене Закона о зарадама и другим примањима државних и jавних функционера, према коjима би се зараде љекарима специjалистима и универзитетским професорима знатно увећале, био створен велики jаз.

Advertisement

Према риjечима Божовића, измjене би значиле да би љекар имао плату двиjе-три хиљаде еура, док са друге стране зараде у просвjети, према наjављеном, биле увећане око 100 еура.

Божовић jе наjавио да ће иницирати и рjешавање питања уговора на одређено за просвjетне раднике, наводећи да jе досад била пракса да jе уговор био до 30. jула, а да ће тражити да буде до 31. августа.

Говорећи о неисплаћеним хонорарима професорима коjи су имали часове преко норме у претходноj години, Божовић jе рекао да досадашњи разговори по том питању ниjесу уродили плодом, и да су подниjели тужбу Управном суду.

Advertisement

„Ми смо предлагали Министарству да попишемо људе, да се направи списак оних коjи су имали часове преко норме у претходноj години. Ми не тражимо за све, само за оне коjи су имали часове преко норме. Ниjесу нам разговори уродили плодом. Имамо тужбу пред Управним судом“, додао jе он.

Према риjечима Божовића, просвjетари сматраjу да су у праву и да су закинути.

„Ниjесмо лешинари коjи су уочили слабост друге стране, па да узмемо сваки цент са затезном каматом. Да се плати просвjетном раднику коjи jе поднио одређени дио терета“, казао jе Божовић.

Advertisement

Он jе подсjетио да су љекари награђивани више пута током прошле године, и додао да то ниjе спорно.

„Ми знамо да Клинички центар ниjе радио мjесецима, поjедини љекари ниjесу имали прегледе нити ништа,ковид зона jе нешто друго“, навео jе он.

Божовић jе казао да просвjетари ниjесу хтjели да иду са „,масовним тужбама“, већ да се надаjу да ће моћи да прођу са jедном-двиjе, и да ће то бити знак Министарству да су у праву.

Advertisement

Он jе рекао да Синдикат планира да покрене и питање стамбене политике, да би се видjело на коjи начин Министарство може да помогне да се побољша стамбена ситуациjа просвjетних радника.

Божовић jе навео и да ће се залагати и за повећање плата хигиjеничарима, коjима се тренутни не обрачунава минули стаж.



ДАН
Advertisement
Nastavite čitati

Novi Komentari

Najčitanije