Povežite se s nama

Kurir.rs

AMERI SU OTIŠLI, ALI CIA TREBA DA OSTANE: Evo zašto pobeda talibana nije izvesna, i kakvu ulogu imaju Kina i Rusija VIDEO

Objavljeno

dana

AMERI SU OTIŠLI, ALI CIA TREBA DA OSTANE: Evo zašto pobeda talibana nije izvesna, i kakvu ulogu imaju Kina i Rusija VIDEO

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: Shutterstock

Povlačenje američkih vojnih snaga iz Avganistana pokrenulo je novi talas nasilja. Talibanske snage pojačale su napade širom zemlje i preplavile sve veći broj okruga. Oni su postavili vojnike i materijal oko glavnih gradova za eventualne opsade.

Iran i Rusija pojačali su svoju prikrivenu podršku talibanima i drugim antivladinim grupama. U junu je general Skot Miler, najviši američki vojni zapovednik u Avganistanu, priznao da je bezbednosna situacija zastrašujuća, rekavši: „Građanski rat je sigurno put koji se može vizualizovati ako se ovo nastavi putem koji je trenutno u toku“, piše ugledni časopis Forin Afers.

Odluka američkog predsednika Džoa Bajdena da povuče sve američke snage bila je greška. Daleko bolji izbor bio bi zadržavanje oko 2.000 američkih snaga u Avganistanu – kao i mali broj aviona i helikoptera u glavnim bazama – kako bi se avganistanskim snagama pružila obuka i druga pomoć. Ali taj brod je isplovio i sada sve nasilniji građanski rat u Avganistanu predstavlja američkim kreatorima politike težak izbor: Da li bi Sjedinjene Države trebalo da ostanu angažovane i, ako jesu, kako?

Sprečavanje katastrofe – potpune vojne pobede talibana i ponovnog uspostavljanja terorističkih sigurnih utočišta – zavisi od toga šta SAD sada rade. Bez otvorenih američkih vojnih snaga na terenu, sledeći najbolji način da se izbegnu najgori ishodi u Avganistanu i minimiziraju nedostaci povlačenja jeste strategija usmerena na podršku avganistanskim snagama bezbednosti i štrajkovanje terorista. Ovaj pristup podrazumevao bi finansiranje i naoružavanje avganistanske vlade i drugih protutalibanskih snaga, razmeštanje malog broja paravojnih jedinica CIA-e i američkih snaga za specijalne operacije i gađanje ciljeva iz vazduha.

Takva strategija neće sprečiti Talibane da pregaze avganistanske gradove. Ali to može biti dovoljno da se smanji verovatnoća terorističkog cilja da talibani da kontrolišu čitav Avganistan, ograniči humanitarnu krizu i zaustavi druge sile da popune vakuum. Posle 20 godina direktnog učešća SAD-a u ratu u kojem su se mnogi Amerikanci umorili da se bore, ovo je najpraktičniji put napred.

Interesi SAD u Avganistanu nisu onakvi kakvi su bili odmah nakon 11. septembra. Sjedinjene Države su s pravom preusmerile fokus na konkurenciju sa Kinom i Rusijom. Ipak, Vašington ima najmanje tri interesa nacionalne bezbednosti u Avganistanu i širem regionu.

Prva je sprečavanje Avganistana da ponovo postane utočište za teroriste koji prete Sjedinjenim Državama i njihovim partnerima. Talibanski lideri i dalje uživaju bliske odnose sa Al Kaidom. Kako će talibani ostvarivati dodatne dobitke na bojnom polju, Al Kaida će verovatno pokušati da obnovi svoje redove. Lokalno udruženje Islamske države (ili ISIS) može se pohvaliti između 1.000 i 2.000 boraca u Avganistanu i Pakistanu. Njeni lideri su se već zakleli da će eskalirajući rat iskoristiti kao priliku za ponovno oživljavanje.

Još jedan američki interes je ograničiti rusko, kinesko i iransko mešanje u Avganistan. Iranske snage Kuds – neregularno ratno telo Islamske revolucionarne garde – već proširuju svoje tajno prisustvo u zemlji. Ako se taj rast nastavi, Teheran će na kraju imati kopneni most od 2.000 milja koji se proteže od Libana do Sirije do Iraka do Avganistana, gde će podržati niz milicija i vladinih zvaničnika u unapređivanju svojih političkih, bezbednosnih i ekonomskih interesa. Rusija je takođe pomogla talibanima, nudeći im malokalibarsko oružje i novac da zaštite njihov južni bok. I Kina će se verovatno više uključiti u zaštitu svojih ekonomskih interesa u Avganistanu – uključujući rudnike bakra u kineskom vlasništvu – i povećanje prodaje oružja.

Konačni američki interes minimizira mogućnost humanitarne krize. Talibani imaju dobro dokumentovanu evidenciju represije, netolerancije i kršenja ljudskih prava nad ženama, strancima, etničkim manjinama i novinarima. Avganistan bi mogao postati humanitarna noćna mora ako bi građanski rat zahvatio čitavu zemlju, povećavajući redove izbeglica. Sa 2,7 miliona, broj ljudi koji su raseljeni iz zemlje nadmašuje samo broj koji je napustio Siriju i Venecuelu, a avganistanski broj izbeglica verovatno će se povećati kako eskalacija nasilja eskalira.

Sa odlaskom vojnih snaga SAD-a i NATO-a i mirovnim pregovorima u neredu, vojni odnos snaga dramatično se promenio u korist Talibana i njihovih podržavalaca – Pakistana, Irana i Rusije. Sada su talibani slobodni da slede svoj dugogodišnji cilj ponovne uspostave islamskog emirata putem vojne sile. Dok se bore protiv avganistanske vojske i policije, talibani će se verovatno oslanjati na kombinaciju konvencionalnih operacija i gerilske taktike kao što su zasede, racije i samoubilački bombaški napadi. Talibanski ideri zabrane mogu sve više fokusirati svoje operacije na urbane centre u tako strateški važnim provincijama kao što su Helmand, Kandahar, Kunduz i Kabul – a zatim pokušati da stvore domino efekat u gradovima širom zemlje.

Ipak, nije sigurno da će talibani brzo napredovati; njihova brzina zavisi od nekoliko faktora. Jedno je da li Sjedinjene Države i druge zemlje i dalje pružaju vojnu, finansijsku i drugu pomoć avganistanskoj vladi i protutalibanskim grupama. Na primer, u šest meseci nakon povlačenja Sovjetskog Saveza 1989. godine, Moskva je avionom prebacila skoro 4.000 aviona oružja i zaliha da bi pomogla vladi u borbi protiv mudžahedina. Ova pomoć sprečila je trenutni kolaps vlade Muhameda Nadžibulaha, prosovjetskog predsednika zemlje.

Drugi faktor je stepen fragmentacije avganistanskih snaga bezbednosti. Avganistanska vojska, policija i obaveštajne jedinice mogle bi da puknu duž etničkih i patronažnih linija, preusmeravajući se na Talibane ili raspadajući se u lokalne milicije. Što se brže raspadaju avganistanske vladine jedinice, brže talibani mogu da zauzmu i zadrže teritoriju. Neke vrhunske vladine jedinice, kao što je komandoski korpus Avganistanske nacionalne vojske, dobro su obučene i visoko sposobne i možda će moći da motivišu neke avganistanske snage da nastave borbu. Ali im je potrebna spoljna podrška da bi održali svoje poslovanje.

Još jedan faktor je da li se talibani suočavaju sa ozbiljnim izazovom od drugih grupa, poput Islamske države Horasan, koji bi ih primorao da preusmere resurse iz borbe protiv avganistanske vojske, policije i obaveštajnih jedinica. Poslednji faktor koji bi mogao uticati na brzinu preuzimanja talibana je sposobnost avganistanske vlade da ostane legitimna u očima svog stanovništva. Što više Avganistanaca trenutnu vladu gleda kao na slabu, neefikasnu, korumpiranu i nelegitimnu, to su joj dani odbrojaniji.

Čak i ako se svi ovi faktori nagnu u korist talibana, grupa će teško kontrolisati ceo Avganistan. Talibanska ideologija je previše ekstremna za mnoge Avganistance – posebno one u urbanim sredinama – koji se pridržavaju mnogo manje konzervativnog oblika islama koji dozvoljava modernu tehnologiju, televiziju, muziku, učešće u demokratskoj politici i neka ženska prava. Brutalna taktika Talibana, uključujući samoubilačke napade, otuđila je veći deo stanovništva. Svi ovi nedostaci daju Vašingtonu mogućnost da spreči grupu da postigne potpuno preuzimanje Avganistana.

Vašington ima nekoliko mogućnosti da se izbori sa složenim ratom koji se brzo razvija, mada nijedna nije naročito dobra. Nakon povlačenja svojih snaga iz zemlje, Moskva je postupno ukinula pomoć avganistanskoj vladi i, 1991. godine, ukinula je. To je jedan put koji bi Sjedinjene Države mogle da odaberu. Ali to bi praktično garantovalo krah avganistanske vlade, pobedu talibanskog bojnog polja, rekonstituciju Avganistana kao sigurnog utočišta za terorističke grupe i veliku humanitarnu katastrofu.

Druga opcija bi bila da se i dalje obezbeđuje novac i oprema avganistanskim snagama bezbednosti, ali da se zaustavi sva obuka i operacije – kako iz vazduha, tako i CIA-e i snaga za specijalne operacije na terenu. Ipak, ova odluka bi omela Sjedinjene Države ako terorističke grupe poput Al Kaide i ID povrate snagu. Sjedinjene Države morale bi prepustiti vojne operacije drugim zemljama u regionu – recimo, Indiji ili Pakistanu – ali to bi bila velika politička kocka ako bi na kraju došlo do terorističkog napada na Amerikance.

Najbolja alternativa je nastavak pružanja vojne pomoći iz vazduha i prikrivenih snaga na terenu kroz strategiju onoga što je u vojnim krugovima poznato kao „naoružani nadzor“. Od 2001. godine Sjedinjene Države koriste razne kombinacije CIA-e i snaga za specijalne operacije, vazduhoplovstva i pomoći snagama bezbednosti kako bi oslabile terorističke grupe povezane sa Al-Kaidom i ID. Ovaj pristup je korišćen u Iraku, Libiji, Pakistanu, Somaliji, Siriji i Libiji, a trebalo bi ga usvojiti u Avganistanu. Ciljevi bi bili skromni: sprečiti Avganistan da ponovo postane terorističko sigurno utočište, sprečiti talibane da kontrolišu celu zemlju, smanjiti mogućnost humanitarne krize i otupiti širenje Irana, Rusije i Kine.

Kako bi u praksi izgledao naoružani nadzor? Prvo, Sjedinjene Države i njihovi međunarodni partneri nastavili bi da obezbeđuju sredstva za avganistansku vladu i njene brojne vojne, policijske i obaveštajne jedinice. Nijedna avganistanska vlada više od jednog veka nije delovala bez značajne spoljne podrške. Tokom devetnaestog i početkom dvadesetog veka, Britanci i Rusi finansirali su uzastopne avganistanske vlade. Sjedinjene Države i Sovjetski Savez podržavali su uzastopne avganistanske vlade tokom hladnog rata. Posle 11. septembra, Sjedinjene Države pružile su podršku vladama Hamida Karzaija, a zatim Ašrafa Ganija. Taj imperativ će ostati Sjedinjene Države trebale bi da obezbede najmanje 3 milijarde dolara godišnje pomoći avganistanskim bezbednosnim agencijama za borbu protiv talibana – grubi iznos koji danas plaćaju i koji će biti potreban u budućnosti za održavanje infrastrukture, opreme, transporta, obuke avganistanskih snaga i operacije. Među najvažnijim bezbednosnim snagama kojima treba pomoći su jedinice vrhunske vojske, vazduhoplovstva i policije avganistanske vlade, koje su se efikasno borile protiv talibana, Al Kaide i ID. Održavanje njihovog rada je od suštinskog značaja za sprečavanje talibana da kontrolišu celu zemlju.

Drugo, Sjedinjene Države treba da lete redovnim misijama u cilju gađanja ciljeva i prikupljanja obaveštajnih podataka. Pronaći obližnji scenski prostor neće biti lako. Iako bi bilo korisno razmestiti američke avione u Uzbekistanu, Tadžikistanu ili Kirgistanu, ruski lideri su već izjavili da će zabraniti tim zemljama smeštaj američkih vojnih baza u njihovoj centralnoazijskoj sferi uticaja. Sjedinjene Države mogle bi da izvrše neke misije sa nosača aviona u Indijskom okeanu, ali američka mornarica bi verovatno više volela da koristi te brodove za misije usmerene na suzbijanje Kine u istočnoj Aziji. Ovo ostavlja zemlje u Perzijskom zalivu, poput Katara, koji je od Avganistana udaljen preko 1.000 nautičkih milja.

S obzirom na zahteve misije za Avganistan, najbolji avion za taj posao je bespilotna letelica MK-9 Riper. Jedna od najnovijih verzija bespilotne letelice mogla bi, nakon oduzimanja 12-satne kružne vožnje od Katara, provesti otprilike 26 sati leteći nad Avganistanom, vršeći nadzor i udarajući ciljeve. Sjedinjene Države mogle bi da dopune svoje bespilotne letelice avionima sa ljudskom posadom, uključujući udarne lovce F-15E, borbene bombardere F-16, mlazne mlazne avione A-10 i strateške bombardere B-52. Ove letelice mogle bi da pomognu avganistanskim snagama nudeći blisku vazdušnu podršku – misije koje bi se pokazale posebno korisnim kada talibani počnu masovno okupljati svoje snage i izvoditi velike konvencionalne operacije. Budući da talibani još uvek nemaju značajne raketne sposobnosti zemlja-vazduh ili vazduhoplovstvo, Sjedinjene Države bi i dalje uživale vazdušnu superiornost.

Treće, snage za specijalne operacije CIA-e i američka vojska treba da obučavaju i opremaju avganistanske snage, kao i savezničke milicije u Avganistanu. Odluka Bajdenove administracije da povuče američke vojne snage ne sprečava Sjedinjene Države da koriste paravojne jedinice CIA iz Centra za specijalne aktivnosti ili američke snage za specijalne operacije koje deluju prema naslovu 50 američkog zakonika, saveznog zakona koji američkim vojnim snagama omogućava prikrivene akcije u znak podrške CIA-i. CIA i američke vojne snage takođe mogu da obučavaju avganistansku vojsku, policiju, obaveštajne i vazduhoplovne jedinice van Avganistana, u Uzbekistanu, Jordanu, Saudijskoj Arabiji, Kataru ili Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Treba dozvoliti CIA-i i snagama za specijalne operacije SAD da održavaju svoje odnose sa avganistanskim snagama, vezama koje sežu decenijama unazad. Tokom 1990-ih, CIA je pružala novac i opremu antitalibanskim grupama kao što je Severna alijansa. Nakon 11. septembra, ovi odnosi pokazali su se kritičnim kada su Sjedinjene Države napale Avganistan. Ako bi buduća američka administracija odlučila da još jednom rasporedi američke vojne snage u zemlju – kao što je to učinila Obamina administracija u Iraku 2014. godine nakon što ih je povukla 2011. godine – nastavak odnosa obaveštajnih i specijalnih operacija bio bi od pomoći.

Naoružani nadzor u Avganistanu neće biti lek. Po svoj prilici, neće biti dovoljno da spreči talibane da zauzmu i drže neke gradove. Ali, možda će uspeti da umanji verovatnoću da Avganistan ponovo postane terorističko svetilište, spreči talibane da kontrolišu celu zemlju i suprotstavi se ruskom, iranskom i kineskom uticaju. Drugim rečima, može biti dovoljno dobro.

Kurir.rs/Foreign Affairs


Kurir



Kurir

Kurir.rs

PREDSEDNIK SRBIJE U VLADIČINOM HANU: Teklas će zaposliti bivše radnike Geoksa IMAĆE PLATE VEĆE I 20.000 DINARA

PREDSEDNIK SRBIJE U VLADIČINOM HANU: Teklas će zaposliti bivše radnike Geoksa IMAĆE PLATE VEĆE I 20.000 DINARA

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: TV Pink Printscreen

Predsednik Aleksandar Vučić obilazi fabriku Teklas Automotive doo u Vladičinom Hanu.

Vučić se najpre sastao sa rukovodstvom kompanije nakon čega se obratio zaposlenima.

– Zahvaljući Teklas Automotive imamo porast plata u Vladičinom Hanu sa 245 na 440 evra za samo devet godina. To je uvećanje od 81 odsto. Ima još mnogo posla da se uradi. Borićemo se još snažnije nego do sada da graadimo Han – rekao je Vučić okupljenim građanima i najavio rešavanje problema u vodosnabdevanju i izgradnju kanalizacije i petlje koja bi povezala ceo kraj sa auto-putem.

Aleksandar Vučić, Teklas Automotive doo, Vladičin Han
foto: TV Pink Printscreen

Predsednik je potom obišao fabriku i novi pogon namenjen proširenju kapaciteta.

– Made in Serbia – prokomentarisao je predsednik dok je razgledao delove za automobile.

Aleksandar Vučić, Teklas Automotive doo, Vladičin Han
foto: TV Pink Printscreen

Vučić je tokom razgovora sa radnicima otkrio da će Teklas otvoriti pogon u Vranju.

– Uskoro ću da vas obilazim i u Vranju – rekao je Vučić i najavio rešenje za deo radnika koji su ostali bez posla nakon odlaska Geoksa iz tog grada.

Aleksandar Vučić, Teklas Automotive doo, Vladičin Han
foto: TV Pink Printscreen

Predstavnici kompanije su najavili da će sa pogonom u Vranju imati 2.500 zaposlenih.

– Ljudi će imati znatno veće plate nego što su imali u Geoksu. Sutra počinju intervjui za prvih 250 zaposlenih. Prvo će se zapošljavati radnici iz porodica koje imaju više članova, a koji su ostali bez posla u Geoksu. Naš brat Nebi se odmah useljava u halu Geoksa – otkrio je Vučić i rekao da će direktor kompanije dobiti orden od Srbije za Sretenje zbog svega što je učinio za jug Srbije.

Prosečna plata u Teklasu je prema njegovim rečima oko 62.000 dok su radnici u Geoksu primali oko 34.000 dinara.

View this post on Instagram

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

– Veoma sam srećan i želim da se zahvalim ljudima iz Teklasa što su podigli životni standard u Hanu. Došao sam da zamolim naše turske prijatelje da pomognemo ljudima koji su ostali bez posla nakon odlaska iz Vranja. Do marta očekujemo da će zaposliti oko 600 ljudi – rekao je Vučić nakon obilaska pogona.

Država sada prema njegovim rečima razmišlja kako da pomogne radnicima koji su ostali bez posla da premoste naredne mesece. Razmatraju se subvencije za lokalne privrednike, a razgovori će prema rečima predsednika početi početkom septembra.

– Dobiće sve što traže od države – rekao je predsednik.

Vučić je najavio i izgradnju gasovoda u Vranju i Vladičinom Hanu do kraja 2022. godine.

– Pčinjski okrug biće mnogo bolje mesto za život. Kad se borite i Bog vas pogleda – rekao je Vučić.

Aleksandar Vučić, Teklas Automotive doo, Vladičin Han
foto: TV Pink Printscreen

Vučić se na kraju posete osvrnuo i na provokativne izjave hrvatskih zvaničnika tokom obeležavanja „Oluje“ u Kninu.

– Vidi se po rezultatima ko vodi jalovu politiku. Možemo da se uporedimo na kraju godine pa da vidimo. Želimo najbolje odnose sa Hrvatskom, ali nećemo da zaboravimo ni Jasenovac, ali ni „Oluju“. Nećemo ni da se stidimo naših žrtava – rekao je Vučić.

Predsednik je prokomentarisao i jučerašnji sastanak sa predstavnicima opozicije.

– Nacionalno zajedništvo je potrebno. Njih interesuje Republika Srpska dok druge to očigledno ne zanima već ih zanima samo njihov profit – rekao je Vučić.

Vučić je naglasio da niije istina da država skriva informacije o slučaju Belivuk-Miljković i naglasio da će javnost blagovremeno dobiti sve potrebne informacije.

– Ne treba pokazivati nestrpljenje u slučaju Belivuk. Veoma je teško otkriti da li je neko nekoga oteo u tom klanu, jer se svi kao druže, ljube i grle kad se vide, a onda neko samo nestane. Tužilaštvo radi odličan posao i javnost će dobiti sve odgovore o ovom slučaju – rekao je Vučić.

Osvrnuo se i na optužbe da koristi aplikaciju „Skaj“:

– Optužuju me za neka dopisivanja putem tih telefona, a ja pojma nemam ni šta su taj „Skaj“ telefon ni te aplikacije. Ja ljudi bre ljudi nemam pojma ni šta je to, nikad to u životu nisam ni video, a plašim se da neki jesu – i iz političkog života, a to ćemo da saznamo u narednim danima i nedeljama.

Predsednik je zamolio Tužilaštvo za organizovani kriminal da ga što pre pozovu na poligraf.

– Neka posle kažu da li sam pao ili prošao – rekao je Vučić.

(Kurir.rs)


Kurir





Kurir

Nastavite čitati

Kurir.rs

KLUB BOŠNJAKA: Stavljamo veto na zakone koje donela Skupština RS kao odgovor na Inckove odluke

Objavljeno

dana

KLUB BOŠNJAKA: Stavljamo veto na zakone koje donela Skupština RS kao odgovor na Inckove odluke

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: Foto Printscreen Youtube

Klub Bošnjaka u Veću naroda Republike Srpske danas je odlučio da pokrene mahanizam zaštite vitalnog nacionalnog interesa, odnosno da stavi veto na zakone koje je usvojila Narodna skupština RS povodom odluke bivšeg Visokog predstavnika Valentina Incka da nametne zakon o zabrani negiranja genocida.

Klub Bošnjaka pokrenuo je mehanizam zaštite vitalnog nacionalnog interesa na usvojeni Zakon o neprimenjivanju Inckove odluke o nametanju zakona o zabrani negiranja genocida, kao i na usvojene izmene Krivičnog zakonika RS, kojim je predvidjena zatvorska kazna i do 15 godina za one koji RS nazivaju „genocodnom i agresorskom tvorevinom“.

Svaku odluku ili zakon koji usvoji Narodna skupština RS mora potvrditi Veće naroda RS.

Ukoliko klub nekog od tri konstitutivna naroda, Srba, Bošnjaka i Hrvata, pokrene mehanizam zaštite vitalnog nacionalnog interesa, onda ti zakoni ili odluke idu na usaglašavanje Zajedničke komisije Veća naroda i Narodne skupštine.

Ako se ni tu ne postigne saglasnost, onda konačnu odluku o spornim zakonima donosi Ustavni sud Republike Srpske.

Kurir.rs/Beta


Kurir



Kurir

Nastavite čitati

Kurir.rs

VI STE KRIVI ZA ZLOČINE NARKO-KARTELA: Vlada Meksika tuži američke proizvođače oružja!

Objavljeno

dana

Autor

VI STE KRIVI ZA ZLOČINE NARKO-KARTELA: Vlada Meksika tuži američke proizvođače oružja!

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: Youtube prtscr / Grillonautas2

Meksička vlada pokrenula je tužbu protiv šest američkih kompanija za proizvodnju oružja jer smatraju da puškama i pištoljima snabdevaju narko-kartele i doprinose nasilju u zemlji, kao i krvoprolićima nad vojskom, policijom i civilima.

Tužbu protiv kompanija Smit&Wesson, Barrett Firearms, Colt’s Manufacturing Company, Glock i Ruger podneli su sudu u Masačusetsu, piše Gardijan.
MN: Ozbiljan proces

Kako je Marcelo Ebrard, ministar spoljnih poslova Meksika, najavio, vlada te zemlje smatra da ovi oružari podilaze ukusu meksičkih narko-kartela i da zavise od ilegalnog tržišta.

– Vodićemo ozbiljan proces i pobedićemo na suđenju, pa ćemo tako uspeti drastično da smanjimo prodaju ilegalnog oružja u Meksiku, koja ne sme ostati nekažnjena, a koju promovišu i ohrabruju upravo američki proizvođači. Kompanije moraju odmah da prestanu sa opasnom praksom, koja izaziva mnogo smrti u Meksiku – rekao je Ebrard, a prenosi Gardijan.
Meksiko traži od kompanija odštetu od 10 milijardi dolara, kao i uspostavljanje novih standarda i oštrijih kontrola prodaje.

Prema tužbi, američki oružari podilaze ukusu meksičkih kriminalaca. Kao dokaz toga navodi se primer specijalne edicije pištolja „kolt“ kalibra .38 sa ugraviranim likom slavnog meksičkog revolucionara Emilijana Zapate. Jedan takav pištolj korišćen je 2017. u ubistvu novinarke Miroslave Brič zbog istraživanja veza krimalaca i političara.

Meksički zvaničnici kažu da postoje presedani koji omogućuju ovakvu tužbu, a primer je ponuda kompanije „Remington“ da plati odštetu od 33 miliona dolara porodicama žrtava masakra u školi Sendi Huk 2012, kada je ubijeno 26 ljudi.

Tragična borba

Meksiko dugo ima problema sa jakim kriminalnim organizacijama, ali poslednjih 15 godina došlo je do naglog jačanja narko-kartela. Oni su, nakon smrti Pabla Eskobara, preuzeli tržište kokaina, marihuane i ostalih narkotika, pa su prerasli u najmoćnije kriminalne imperije na svetu. Otkako je predsednik Felipe Kalderon 2012. pokrenuo rat protiv narko-kartela, dodatno su ojačali i čak preuzeli delove Meksika. U sukobima je poginulo ubijeno više od 250.000 ljudi, a dešavalo se i da država potpuno kapitulira pred kartelima poput Sinaloe ozloglašenog Hoakina Guzmana zvanog El Čapo.

Kurir.rs/A.I.


Kurir



Kurir

Nastavite čitati

Novi Komentari

Najčitanije