Povežite se s nama

Ekonomija

Спајић поставио сарадницу Душка Кнежевића умјесто Александра Дамјановића

Objavljeno

dana

Спајић поставио сарадницу Душка Кнежевића умјесто Александра Дамјановића

Najnovije Vijesti iz Ekonomije, izvor portal: Dan.co.me


Милена Петричевић је на позицији в.д. директора Управе прихода и царина замијенила Александра Дамјановића који је на данашњој електронској сједници Владе разријешен дужности

Извршна асистенткиња бизнисмена Душка Марковића Милена Петричевић именована је на данашњој електронској сједници Владе за В.Д. директора Управе прихода и царина, саопштио је вечерас за ТВ Вијести министар економског развоја Јаков Милатовић.

Advertisement

Петричевић је на тој позицији замијенила Александра Дамјановића који је на истој сједници разријешен дужности. Милатовић је рекао да је то одлука министра финансија Милојка Спаића, који сматра да је Дамјановић човјек од интегритета, али да је за Управу прихода и царина требало неко друго рјешење.

Иначе, Дамјановић је  данас казао да очекује да јавност буде упозната са разлозима због којих му Влада није продужила мандат.

– Имајући у виду чињеницу да министар финансија Милојко Спајић, који је предложио Влади да ми не продужи мандат, у иностранству сачекаћу да он јавности саопшти разлоге овакве одлуке. Биће прилике да јавност чује аргументе министра Спајића за моје разрјешење. До тада остајем привржен раду за добробит свих грађана и државе Црне Горе – казао је Дамјановић за портал Дана.

Advertisement



ДАН

Ekonomija

Делић: Здравствени туризам да повећа број долазака туриста ван главне туристичке сезоне

Objavljeno

dana

Делић: Здравствени туризам да повећа број долазака туриста ван главне туристичке сезоне

Najnovije Vijesti iz Ekonomije, izvor portal: Dan.co.me


Према њеним ријечима, упркос високој стручности и квалитету пружених услуга, укљученост црногорских здравствених установа у међународно тржиште здравственог туризма је још недовољно

Здравствени туризам има потенцијал да повећа број долазака туриста ван главне туристичке сезоне, због чега треба уложити много напора различитих актера како би се ојачала цјелогодишња доступност дестинације, сматра предсједница Координационог одбора здравственог туризма Привредне коморе (ПКЦГ), Марина Делић.

Advertisement

Она је Гласнику ПКЦГ казала да треба уложити много напора различитих актера како би се повећала препознатљивост Црне Горе као дестинације која у својој понуди има и здравствени туризам.

 – Колики је значај ове индустрије показује и чињеница да здравствени туристи троше пет пута више од осталих туриста, као и то да из годину у годину биљежи раст како на глобалном, тако и на регионалном нивоу –  рекла је Делић.

Она сматра да су многи фактори на страни понуде и потражње утицали на „експлозију“ индустрије здравља што укључује и здравствени туризам. Због мањка слободног времена, стреса, нездравог стила живота, технологије, загађења и осталих утицаја, здравствени туризам преузима све значајнију улогу у ревитализацији психо-физичких способности човјека.

Advertisement

 – Туризам и здравље су основни стубови посвећености одрживом развоју а сарадња између сектора туризма и здравства у Црној Гори, још није у потпуности дефинисана и искоришћена за постизање синергијског ефекта. Тржиште здравственог туризма је јако комплексно и потребно је на њему наступити јасно дефинисаном и обједињеном понудом –  сматра Делић.

Према њеним ријечима, упркос високој стручности и квалитету пружених услуга, укљученост црногорских здравствених установа у међународно тржиште здравственог туризма је још недовољно, усљед фокусираности на црногорске пацијенте и систем ФЗЗО, као и недовољно препознатог тржишног потенцијала.

– Синергетским дјеловањем здравствених, државних, туристичких и других институција, кроз рад Координационог одбора, Црна Гора ће боље остварити интересе у овом сегменту здравствено туристичке понуде, те подстаћи долазак туриста у нашу земљу независно од годишњег доба. Задаци овог Одбора су праћење и анализа привредних кретања и предлагање мјера ради унапређивања услова рада и пословања, а у сарадњи са службама у Привредној комори настојаћемо да се фокусирамо на активности организације наступа на сајмовима, презентације и друге промотивне активностим за потребе чланица Одбора –  навела је Делић.

Advertisement

Такође, нужно је нагласити да, осим продужења туристичке сезоне, здравствени туризам генерише и изузетне финансијске резултате. Томе у прилог говоре и службени подаци о годишњем расту здравственог туризма од 20 одсто на глобалном нивоу, као и податак да је 15 одсто свих путовања мотивисано здравственим разлозима.

“Како туризам из године у годину све снажније оправдава улогу стратешке привредне гране у Црној Гори, тако је логичан закључак да здравствени туризам може такође да има веома битну улогу у развоју укупног туристичког производа Црне Горе”, рекла је Делић.

Она је казала да успјешан развој туризма има мултипликативан ефекат и на друге привредне гране – пољопривреду, грађевинарство, трговину, саобраћај и друге дјелатности. Додатно, побољшање нивоа конкурентности на међународном туристичком тржишту остварује се кроз оригиналност и квалитет појединих сегмената понуде, што генерално здравствени туризам заиста посједује.

Advertisement

– Према подацима из документа Одрживи и здравствени туризам: Резултати процеса предузетничког откривања, атрактивност Црне Горе се огледа у чињеници да су се на свега 190 километара ваздушне линије између двије најудаљеније тачке наше државе смјестиле и медитеранска и континентална клима, 40 језера – међу којима је и највеће на Балкану, 2,88 хиљада биљних врста, пет националних паркова, једна прашума, ријека са најдубљим кањоном у Европи, једини фјорд на Медитерану –  рекла је Делић.

Она је казала да су бројне слабости здравственог туризма које се истичу када је у питању развој здравственог туризма, међу којима неусаглашеност закона који се односи на туризам и Закона о здравственој заштити и Закона о осигурању, затим број хотела који у својој понуди имају wеллнесс понуду се повећава, али и даље је тај број недовољан.

– Црна Гора је препозната као дестинација сунца и мора, и треба уложити пуно напора различитих актера како би се ојачала цјелогодишња доступност, али и како би се подигла препознатљивост Црне Горе као дестинације која у својој понуди има и здравствени туризам. Управо здравствени туризам има потенцијал да повећа број долазака туриста и броја ноћења ван главне туристичке сезоне – рекла је Делић.

Advertisement

На питање да ли постоји простор да се допринесе развоју здравственог туризма кроз пројекте који се финансирају из претприступних фондова ЕУ, Делић је одговорила да велике инвестиције у овај сегмент у Европи тек слиједе, тим више што су и из ЕУ најавили да ће се у наредном периоду отварати европски фондови за улагања у туризам, у склопу чега ће бити и здравствени туризам.

 – Здравствени туризам је велика шанса за Црну Гору, не само шанса, већ једна неопходност и надам се да ћемо заједно успјети да пронађемо најбољи пут, из јавног сектора и из приватног, како да унаприједимо овај облик туризма – навела је Делић.

Она је, говорећи о туристичкој сезони са аспекта Института „Симо Милошевић“, казала да је то нажалост друга пандемијска година и надају се и желе да буде посљедња.

Advertisement

– Страни програми за које имамо потписане дугогодишње уговоре би почињали почетком априла, а завршавали се почетком новембра. Ове године највећи број наших кориска је из региона. Наши традиционални гости – пацијенти из Норвешке неће доћи ни ове године – рекла је Делић, која руководи Институтом.

Она је казала да од свог оснивања 1949. године, Институт слиједи јединствени правац развоја – пружање услуга бањског лијечења као комплексан концепт лијечења који служи постављеним циљевима превенције, лијечења и рехабилитације уз обавезни индивидуални приступ сваком пацијенту, са добром познатим слоганом: Ми бринемо о вашем здрављу.

 – Тај концепт ће свакако остати основа и будућег развоја Института Игало уз неопходно осавремењавање производа и увођења нових технологија и пратећих садржаја – закључила је Делић.

Advertisement



ДАН
Nastavite čitati

Ekonomija

У приоритетне пројекте на Приморју уложено 1,86 милијарди: Неуспјешно завршено 8 приватизација

Objavljeno

dana

У приоритетне пројекте на Приморју уложено 1,86 милијарди: Неуспјешно завршено 8 приватизација

Najnovije Vijesti iz Ekonomije, izvor portal: Dan.co.me


Потребно jе даље спроводити активности на валоризациjи предметних локалитета и рjешавању њиховог статуса кроз законске поступке, пише у документу објављеном на сајту Владе

У приоритетнне проjекте у области туризма, коjи се реализуjу на приморjу Црне Горе, од почетка реализациjе уложено је преко 1,86 милиjарди еура. То се може видјети у документу Инвестиционе активности у сектору туризма, који је објављен на званичном сајту Владе Црне Горе.

Advertisement

– Посматрано по општинама, може се закључити да се наjвише инвестирало у проjекте у општини Тиват 1,12 милиjарди еура, затим у општини Херцег Нови 712 милиона еура, у општини Улцињ 24 милиона еура и у општини Будва 11,5 милиона еура – пише између осталог у документу Владе. Додаје се да поред успjешног одвиjања инвестиционих активности одређени броj приватизациjа ниjе завршен сходно уговорним обавезама. Ради се о приватизацијама хотела „Cristal Rivijera“ Петровац, хотела „As“ у Перазића Долу, хотела „Галеб“ у Улцињу, хотела „Grand Lido i Apartmana Lido“ у Улцињу и некадашњег хотела „Jадран“ у Улцињу. Ту су и приватизације везане за уговор о продаjи 59,45 одсто акциjског капитала друштва „ХТП Бока“ а.д. Херцег Нови – „Вектра Монтенегро“ д.о.о. Подгорица, хотела „Jезера“ Жабљак и хотела „Планинка“ на Жабљаку.

– Ипак, потребно jе даље спроводити активности на валоризациjи предметних локалитета и рjешавању њиховог статуса кроз законске поступке. Исти представљаjу значаjан потенциjал коjе би кроз адекватне инвестиционе активности постали препознатљиви туристички комплекси коjи би били покретачи висококвалитетног развоjа туризма, што би се одразило на броjне бенефите како за општине у коjима се налазе, тако и за укупну туристичку привреду – пише у диокументу Владе.

Истиче се да су у претходном периоду значаjне активности реализоване и у оквиру проjекта „Luštica Bay“, па jе од почетка реализациjе уложено 293 милиона еура, а у извjештаjном периоду 27,2 милиона еура.

Advertisement

– У току jе припрема проjектне документациjе за изградњу новог хотела категориjе пет звjездица и капацитета 200 смjештаjних jединица, а у извjештаjном периоду jе у апартманским насељима „Marina Village“ и „Centrale“ изграђено више вила и стамбених обjеката. Такође, наставља се изградња хотела музеjског карактера на острву Ластавица – тврђава Мамула, коjа се одвиjа у складу са строгим конзерваторским условима, гдjе jе укупан износ инвестициjе у поменути проjекат премашио вриjедност од 15,7 милиона еура – пише у документу.



ДАН
Advertisement
Nastavite čitati

Ekonomija

Спајић: Рад ће се коначно цијенити у новој Црној Гори

Objavljeno

dana

Спајић: Рад ће се коначно цијенити у новој Црној Гори

Najnovije Vijesti iz Ekonomije, izvor portal: Dan.co.me


Како је навео, породице ће коначно осјетити економску бенефит и моћи ће да остану у Црној Гори и да одгајају своју дјецу овдје

Захваљујући програму Европа Сад – један брачни пар ће зарађивати минимално 900 еура, а не 444 еура као до скоро, навео је министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић.

Advertisement

Како је навео, породице ће коначно осјетити економску бенефит и моћи ће да остану у Црној Гори и да одгајају своју дјецу овдје.

– Рад ће се коначно цијенити у новој Црној Гори – поручио је министар на Твитеру.



ДАН
Nastavite čitati

Novi Komentari

Najčitanije