Povežite se s nama

Kurir.rs

VODI GA U KLANICU! ZASTRAŠUJUĆI AUDIO-SNIMAK: Ovako su Belivuk i Miljković doveli Lazara Vukićevića NA KLANJE U RITOPEK! (VIDEO)

Objavljeno

dana

VODI GA U KLANICU! ZASTRAŠUJUĆI AUDIO-SNIMAK: Ovako su Belivuk i Miljković doveli Lazara Vukićevića NA KLANJE U RITOPEK! (VIDEO)

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: Printscreen

Zastrašujući snimak dogovaranja ubistva u kući strave govori o brutalnosti klana Velje Nevolje, ali i hladnokrvog dogovaranja likvidacija.

Na snimku se čuje kako Velja Nevolja i Marko Miljković sa svojim saradnicima namamljuju Lazara Vukićevića u kuću u Ritopeku u kojoj su izvršavana najmonstruoznija ubistva.

Na audio zapisu, koji je objavio Informer se jasno čuje kako Belivuk sa saradnicima planira Vukićevićevu otmicu i najmonstruozniju likvidaciju, prenosi Informer.

POGLEDAJTE SNIMAK

Do detalja je objašnjen plan na koji način će Vukićevića dovesti do vikendice smrti u Ritopeku.

DEO TRANSKRIPTA AUDIO-SNIMKA

– Recite samo kada čovek da dođe u klanicu, da ga namamite, možda da mu se naglasi da ponese masku – rekao je jedan od aktera.

– Braćo moja, slušajte, on će da dođe u 6 i 30. Vodi ga direktno u klanicu da muči vepra, odnosno Velju.

– Nismo ni sumnjali u tvoje sposobnosti – dodao je jedan od govornika.

– Šarac se us*o, ne sme ni da ide – rekao je drugi sagovornik.

– Imamo kontra poratnju totalsnu, naš auto prate dva auta. Šta se usrala pi*ka jedna smrdljiva – nastavili su.

– Moramo da budemo više u pripravnosti – nastavili su.

– Da ne namesti muriji nešto, neka murija isprati do kuće…

– Laza ne sumnja, a Šarac se isparanoisao, vataćemo ga –

– Sad ćemo da promenimo adresu, da ne mogu da se reorganizuju, ali ne sada –

– šarac je već ke*ao nešto, ne znam šta da vam kažem –

– Evo šarac se sad izvinjava što se us*o –

– Sumnjivo je sve to brate –

– Čuo sam razgovor da nas je Šarac digo, Papić priča – dodao je jedan.

– Batalite šarca, njega ćemo da oderemo na ulici sutra – dodao je drugi sagovornik.

Podsetimo, Vukićević je jedna od žrtava ovog ozloglašenog klana koja je najmonstruoznije mučena, unakažena i zverski ubijena.

Lazar Vukićević je nestao u oktobru 2020. godine, a poslednji put je lociran na Banovom Brdu i od tada mu se gubi svaki trag.

(Kurir.rs / Informer)


Kurir



Kurir

Kurir.rs

DRAMATIČNO BEKSTVO IZ KABULA: Kako je avganistanska političarka preživela nedelju dana pakla i uspela da umakne talibanima

Objavljeno

dana

Autor

DRAMATIČNO BEKSTVO IZ KABULA: Kako je avganistanska političarka preživela nedelju dana pakla i uspela da umakne talibanima

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: TOBIAS SCHWARZ / AFP / Profimedia

Šukriji Barakzai 15. avgust u početku delovao kao i svako nedeljno jutro.Istaknuta novinarka i političarka, bivša članica vlade i ambasadorka u Norveškoj, trebalo je da otputuje u Tursku.

„Sve je išlo po planu, delovalo mi je kao normalan dana“, rekla je ona. Saobraćaj je bio nešto haotičniji ali je tek kada je ispred aerodroma u redu za kovid testiranje videla bivše kolege, guvernere, ministre i parlamentarce pomislila da se nešto dešava.

Tada je čula vesti – talibani su pred vratima. I nastao je haos. Njen let za Ankaru je otkazan. Uspela je da nađe mesta na drugom letu za sebe i svog supruga ali nije imala dovoljno keša – kartice se više nisu prihvatale, pa je pozajmila od kolege novac da ih uzme. Delovalo je da su uspeli u poslednjem trenutku.

Upravo su se smestili u avionu kada je gomila probila kapije aerodroma i pojurila na pistu. Kapetan je odbio da poleti jer su neki u masi nosili oružje. Kada su se putnici usprotivili i odbili da se iskrcaju, isključio je svetla i ventilaciju i napustio avion.

„Tada je noćna mora počela“, rekla je ona.

Talibani su ušli u grad pa je Barakzai sa suprugom i još nekolicinom putnika ostala u avionu. Ujutru su talibani zauzeli glavni terminal i Barakzai je pokušala da pobegne na vojni deo aerodroma koji su Amerikanci kontrolisali, ali ih nisu pustili. Onda je shvatila da su je talibani primetili.

„Shvatila sam da su ovde da nađu i identifikuju ljude. Hteli su da budu sigurni da sam to ja“, rekla je ona BBC-u. I imala je razloga za brigu. Kao moćna i istaknuta žena i žestoki kritičar talibana, ona je 2014. jedva preživela bombaški napad na njen automobil.

Kada je aerodrom potpuno potonuo u haos, Barakzai je počela da kontaktira sve sa kojima je sarađivala. U američkoj ambasadi se niko nije javljao. A onda je stupila u kontakt sa Bedi Ejbrahams, britanskom poslanicom sa kojom se sprijateljila pre nekoliko godina.

„Taj očaj u njenom glasu ne želim više nikada da čujem ni od koga“, rekla je Ejbrahams koja je ubrzo potom počela da radi na tome da se Barakzai i njen muž nađu među onima koje treba evakuisati.

Panični pozivi i poruke nisu prestajali da stižu i svedočanstvo su očaja, straha i beznađa koje su Barakzai i njen muž osećali. U jednoj poruci njen muž je očajnički molio da im pomognu, da nekako uvere američke vojnike da ih puste da uđu u njihov sektor aerodroma.

0258975652, Šukrija Barakzai
foto: Stocki/face to face / Face to Face / Profimedia

Barakzai je u jednom trenutku razmišljala i da se preda talianima koji su u noći između ponedeljka i utorka pronašli nju i njenog muža i pretukli ih. Barakzaijevi su uspeli da im pobegnu i vrate se nazad u grad. Za to vreme Ejbrahams je očajnički uspevala da im nekako organizuje mesto na evakuacionom letu.

„Ništa nije funkcionisalo. Niko nije znao ko šta koordiniše. Zato sam kontaktirala sve koje poznajem i koristila nezvanične kanale“, rekla je Ejbrahams koja je na kraju uspela da dođe do ministra zaduženog za Južnu Aziju, Tarika Ahmada koji je uspeo da Barakzai i njenog supruga stavi na listu prioriteta.

Iako je delovalo da će se uskoro evakuisati, to se nije dogodilo.

Sledećih pet dana Ejbrahams, Ahmad i drugi su leteli na sve strane po Vajtholu kako bi Barakzaijevi što pre prošli provere i dobili mesto na letu. Problem je bio što niko nije znao koga treba pozvati i kome se obratiti na aerodromu koji su čuvali američki, britanski i turski vojnici.

U međuvremenu, Barakzaijevi su se krili po gradu, u domovima prijatelja i poznanika, dok su ih talibani lovili.

Ubrzo im je ponestalo mesta za skrivanje, a Barakzai je brinula i da će njeni domaćini biti u opasnosti. Na drugom kraju sveta Ejbrahams je udarala u zidove.

Barakzai su nekoliko puta kontaktirali iz Forin ofisa da bi proverili da li ima američki pasoš ili vizu – nije imala, da sačeka dalje informacije – koje nisu stigle, da joj kažu da je na listi ali da mora da sačeka poziv koji nikada nije stigao.

Na kraju je drugi poslanik u Vajhtolu uspeo da probije blokade. Predsedavajući komiteta za spolje poslove Tom Tugendhat služio je u Avganistanu i lavovski se borio da izvuče što je moguće više ljudi iz Kabula.

On je uspeo da kontaktira bivšeg britanskog vojnika koji je bio deo neformalne mreže vojnika koji su koordinisali spašavanje na terenu. Vojnik je Ejbrahamsovoj rekao da je na aerodromu pokolj, da ljude gaze do smrti i da ne može da ubrza prolazak kroz sistem ali da će pokušati da joj pomogne.

U petak, 20. avgusta, stvari su počele da se dešavaju. Tugendhatov kontakt je pronašao Barakzaijeve da bi ih onda, 24 sata kasnije, pozvao američki vojnik koji joj je rekao da mu pošalje svoju fotografiju da bi je prepoznao i da ode do lokacije blizu aerodroma gde će je pokupiti. „Dođite odmah“, rekao joj je.

Zabrađena u crni nikab i abaju, ona i njen suprug su seli u automobil i krenuli. „Bilo je zastrašujuće, naročito jer je bila noć. Talibani su nas tri puta zaustavljali. Ja sam bila potpuno pokrivena“, ispričala je ona.

Posle dva sata čekanja u mraku njihov kontakt se pojavio. Britanski, američki i avganistanski vojnici su ih sproveli do aerodroma. Posle gotovo nedelju dana, bili su bezbedni.

Ejbrahams i Ahmad su ponovo pritisnuli Forin ofis da daju dozvolu Barakzaijevima za evakuaciju i mejl sa potvrdom je konačno stigao do aerodroma.

„Debi, konačno smo na aerodromu. Hvala ti mnogo. Bog blagoslovio tebe i tvoju porodicu“, poslala je Barakzai poruku Ejbrahamsovoj.

Ejbrahams je poruku dočekala pomešanih osećanja. Sa jedne strane joj je laknulo, a sa druge joj se steglo grlo kada je shvatila koliko drugih je i dalje u opasnosti.

„Mislim da Šukrija ne bi pobegla da nisam iskoristila sve kontakte koje sam imala da joj pomognem. Hiljade njih je tamo ostalo. I mislim da smo ih užasno razočarali. Evakuacije nije trebalo da pomaže i organizuje neformalna grupa ljudi. A na kraju se svelo na to. Ako je postojao neki plan, zašto je tako propao?“, rekla je ona.

Barakzaijevi su u Britaniju stigli rano ujutru u ponedeljak, 23. avgusta vojnim avionom. Sada su u karantinu. Iako su pobegli, pred njima je neizvesna budućnost.

„Sa jedne strane, imam utisak da mogu da dišem. Sa druge strane ne mogu da prestanem da se pitam šta se dogodilo mojoj zemlji i mom narodu?“

„Posle 23 godine napornog rada i mnogo nade, sada moramo da počinjemo iz početka. Srce mi se cepa. Da li ću ikad više videti svoju zemlju?“

Kurir.rs


Kurir



Kurir

Nastavite čitati

Kurir.rs

LAŽU DA SAM SE SA PANCIROM USTOLIČAVAO: Mitropolit Joanikije dobro raspoložen, druži se sa monasima u Cetinjskom manastiru

Objavljeno

dana

Autor

MITROPOLIT JOANIKIJE: Drago mi je što su s nama ljudi koji su smenili bivši režim

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: Beta Igor Sljivancanin

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije poručio je da se juče nije ustoličio sa pancirom

„Lažu da sam se sa pancirom ustoličavao“, rekao je kroz smeh mitropolit Joanikije Novostima.

Cetinje
foto: Instagram Printscreen/Patrijarh Porfirije

Joanikije je, dobro raspoložen i nasmejan, razgovarao sa monasima koji su došli da ga pozdrave i primao od njih skromne poklone.

View this post on Instagram

A post shared by Патријарх Порфирије (@porfirije_patrijarh)

Za razliku od jučerašnjeg haosa, u Cetinjskom manastiru danas je mirno, a policijske patrole koje obezbeđuju svetinju kažu da ne očekuju nikakve nerede ili napade.

Mitropolit Joanikije ustoličen je juče u Cetinjskom manastiru uprkos pokušajima komita da to spreče. Patrijarh SPC Porfirije i mitropolit Joanikije sleteli su helikopterom na Cetinje i tako izbegli blokade na putu koje su demonstranti postavili.

Kurir.rs/Novosti


Kurir





Kurir

Nastavite čitati

Kurir.rs

KO JE VESELIN VELJOVIĆ: Bio desna ruka Mila Đukanovića, na funkcijama proveo 15 godina, a sada je u pritvoru

Objavljeno

dana

Autor

KO JE VESELIN VELJOVIĆ: Bio desna ruka Mila Đukanovića, na funkcijama proveo 15 godina, a sada je u pritvoru

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: Youtube prtscr / Atlas TV Montenegro

Savetnik za bezbednost predsednika Crne Gore Mila Đukanovića – Veselin Veljović uhapšen je zbog sumnje da je tokom nereda povodom ustoličenja mitropolita Joanikija fizički napao pripadnika policije.

Veljoviću je određeno zadržavanje u pritvoru od 72 sata.

Veljović je do početka prošle godine obavljao funkciju direktora Uprave policije, ali se sa gubitkom DPS na izborima, sam povukao sa tog mesta.

Na najvišim državnim pozicijama proveo je punih 15 godina. Pored upravnika policije, bio je savetnik tadašnjeg predsednika Filipa Vujanovića i sekretar veća za nacionalnu bezbednost.

Iza sebe je ostavio mnoga nerasvetljena ubistva, a optuživan je za korupciju i zloupotrebu položaja.

Direktor Uprave policije bio je od 2005. do 2011, a onda savetnik za bezbednost tadašnjeg predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića.

Dok je Đukanović bio na čelu Vlade (od 2014. godine) bio je sekretar Veća za nacionalnu bezbednost, da bi 2018. ponovo seo u fotelju direktor Uprave policije.

Veljović je završio Vojnu akademiju u Beogradu, a onda je 1992. godine postavljen za komandira Stanice policije u Centru bezbednosti Pljevlja.

U noći demonstracija, januara 1998. godine, kada se tek izabrani predsednik Đukanović sukobio sa prethodnikom Momirom Bulatovićem, čije su pristalice htele da ga smene, Veljović sa svojom jedinicom nije dozvolio prodor demonstranata u zgradu tadašnje Vlade Crne Gore. Od tog januara 1998. postaje čovek privržen vlasti i jedan od najbližih Milovih saradnika.

Prema pisanju medija, iza Veljovića je ostalo niz nerasvetljenih ubistava, napada na novinare i krivičnih dela kojima je oštećena državna imovina.

Među nerasvetljenim zločinima je ubistvo policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića (2005).

Nisu otkriveni nalogodavci i direktni izvršioci ubistva direktora dnevnog lista “Dan” Duška Jovanovića (2004). Za ovaj slučaj Veljović je tvrdio da je operativno rešen, ali da je i “nepovratno izgubljen zbog profesionalnog nesnalaženja tadašnjeg tužioca”.

U vreme dok je upravljao policijom, pretučen je novinar Tufik Softić u Beranama (2007) i direktor dnevnog lista “Vijesti” Željko Ivanović (2007).

Veljovićevom vozaču i šefu obezbeđenja Milenku Rabrenoviću je suđeno zbog pretnji upućenih novinarki Oliveri Lakić. Lakić je 2011. godine pisala o švercu duvana iz fabrike “Tara” iz Mojkovca.

Takođe, bivši policijski službenik Brajuško Brajušković optužio ga je da je organizovao „crne trojke“ – batinaške grupe, koje su navodno prebijale nepodobne novinare i opozicionare.

Ostalo je upamćeno i da je, dok je bio na čelu Uprave policije, 2011. godine, svetlo dana ugledao falsifikovani listing telefonskih razgovora tadašnjeg premijera Igora Lukšića. Cilj listinga je bio kompromitovanje Lukšića, jer se ime osuđenog narkobosa Darka Šarića našlo među onima koji su ga zvali. Do danas nije utvrđeno ko je falsifikovao taj nalog, podsećaju crnogorski mediji.

Istovremeno, na adresu Veljovića su stizale optužbe da ga da je Šarić finansirao, ali je on to demantovao. Rekao je da “Šarić nikada nije finansirao njega lično, niti njegove saradnike, niti Specijalnu jedinicu”.

Osim za mrlje u policijskoj biografiji, NVO sektor ga je optuživao i za sumnjive poslove kada je reč o štetnoj prodaji imovine koja je bila u vlasništvu policije i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Najpoznatija je afera “Limenka”, a koja je državu koštala više od 10 miliona evra na osnovu sudske presude po tužbi Aca Đukanovića, brata predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. Đukanović je tužio državu zbog neispunjenog ugovora o ustupanju zemljišta koje je bilo u vlasništvu Uprave policije.

Sumnjičen je i da je imao veze sa sklapanjem ugovora kojim je kamp-hotel „Zlatica“ u Podgorici kupljen 2011. godine od biznismena Žarka Burića za čak 8,3 miliona evra, i to kako bi se koristio tokom obuke Specijalne antiterorističke jedinice. Ironično je, navode mediji, što je Vlada Crne Gore baš taj isti kamp-hotel „Zlatica“, zajedno sa još dva hotela, prethodno prodala Buriću skoro duplo jeftinije – za 4,7 miliona evra.

Takođe, optuživan je da politički agitovao u korist Demokratske partije socijalista. Sumnje je izazvao pred lokalne izbore u Mojkovcu 2013. kada je organizovao sastanak sa policijskim službenicima i oficirima u kampu Zlatica. Pravdao se, međutim, da je držao predavanje o NATO integracijama.

Kurir.rs


Kurir



Kurir

Nastavite čitati

Novi Komentari

Najčitanije