Povežite se s nama

Politika

Bilčik: Ukrajnici se bore i za evropsku budućnost Zapadnog Balkana, EU očekuje da se zemlje koje teže članstvu priključe sankcijama

Objavljeno

dana

Bilčik: Ukrajnici se bore i za evropsku budućnost Zapadnog Balkana, EU očekuje da se zemlje koje teže članstvu priključe sankcijama

Najnovije Političke Vijesti, izvor portal: Aktuelno.me


Izvjestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je da EU očekuje da se sve zemlje koje teže članstvu u Uniji pridruže sankcijama protiv Rusije i dodao da je to pitanje važan dio u njegovom izvještaju o Srbiji.

Bilčik je u intervjuu za Kosovo onlajn rekao da restriktivne mjere protiv Rusije „nisu simboličan potez, nego veoma važan“, i dodao da EU očekuje da se sve zemlje pridruže „što je prije moguće“.

„I to je prilika za novu izabranu Skupštinu i buduću Vladu Srbije. Razumijemo da su bili izbori i da je potrebno vremena, ali ovo pitanje neće nestati sa stola, nego će ostati i već je važan dio u mom izvještaju o Srbiji o kojem će se raspravljati u junu i julu. Naravno, zavisno od toga šta će Srbija uraditi, jezik i zaključci u izvještaju mogu biti veoma različiti do jula“, kazao je Bilčik.

Advertisement

Naveo je da je usaglašavanje sa spoljnom politikom EU „krucijalni dio“ za napredak u pristupnim pregovorima sa EU i dodao da „ne postoji specifičan datum za Srbiju za uvođenje restriktivnih mjera Rusiji“.

“Ali poenta je da postoji nova politička dinamika, a pričanje o datumima je propuštanje poente. Poenta je da svi u EU gledaju šta se dešava na Zapadnom Balkanu i pitanje je da li zemlje zaista rade zajedno s nama da nam pomognu da se suočimo i odbranimo od ruske agresije, jer se Ukrajnici bore i za nas u Evropi i bore se za evropsku budućnost Zapadnog Balkana”, rekao je Bilčik.

Advertisement

On je kazao da Srbija “ima priliku da bude evropski lider u regionu”, ali da “mora da napravi neke važne izbore, i kada je u pitanju dijalog sa Prištinom, ali i kako da stane rame uz rame sa EU kada je u pitanju ruska agresija”.

“Balkan je uvijek potencijalno ekspolozivan sa ruskim prisustvom i uticajem u regionu”

Bilčik je naveo da ne vidi alternativu dijalogu Beogradu i Prištine, da “cijeni sve korake” koje je Beograd učinio, i da je poslije kosovskih izbora “problem mnogo više u rukama” vlade Kosova.

Advertisement

“Nadam se da svi u regionu razumiju da nema vremena niti mjesta da se igraju sa vatrom. Imamo rat u Evropi, ruska agresija je stvarna, civili umiru kao rezultat brutalnog napada Rusije na Ukrajinu, i Balkan je uvijek potencijalno ekspolozivan sa ruskim prisustvom i uticajem u regionu”, rekao je Bilčik.

On je izrazio uvjerenje da je “budućnost Srbije evropska, a ne ruska ili kineska”, navodeći da “u tom smislu vidi priliku da se ubrza dijalog, ali i da se pomogne Srbiji da napravi korake da ne bude zavisna od Rusije”.

“U ovom trenutku je teško sjedjeti na nekoliko stolica istovremeno. Evropska stolica jednostavno nije kompatibilna sa Rusijom (predsjednika Vladimira) Putina i u ovom svjetlu vidim mogućnosti za dijalog i on može da krene naprijed, što bi bilo dobro za Beograd i region. Preuzete obaveze od obije strane u dijalogu moraju da budu primijenjene i ispunjene”, kazao je.

Advertisement

Po pitanju zahtjeva Kosova za ulazak u Savjet Evrope, Bilčik je naveo da “ne pomažu koraci koji podrivaju prethodne sporazume ili dijalog”.

“Mislim da ne pomažu bilo koji jednostrani koraci u pravcu koji ne ide u korist dijalogu Beograda i Prištine i zato sam zabrinut da dijalog možda ne ide naprijed nego nazad, a to je nešto što svi želimo da spriječimo. Potrebno je državničko ponašanje u regionu o ovim pitanjima i nadam se da ovo shvataju u Beogradu i Prištini. To je sve što ću reći o ovom apliciranju, ne mislim da neki koraci pomažu onome što je ključno, a to je dijalog”, dodao je Bilčik.



Aktuelno
Advertisement

Politika

Đukanović sa Golobom: Podrška Slovenije evropskoj perspektivi Crne Gore dragocjena za dalji proces integracije

Objavljeno

dana

Autor

Đukanović sa Golobom: Podrška Slovenije evropskoj perspektivi Crne Gore dragocjena za dalji proces integracije

Najnovije Političke Vijesti, izvor portal: Aktuelno.me


Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović sastao se na marginama NATO samita sa premijerom Slovenije Robertom Golobom.

Predsjednik Crne Gore poručio je da nastavljaju dobru praksu dijaloga Crne Gore i Slovenije na najvišem nivou.

“Podrška Slovenije evropskoj perspektivi Crne Gore i Zapadnog Balkana dragocjena za dalji proces integracije i bolje razumijevanje EU partnera o geostrateškoj važnosti politike proširenja. Obostrana spremnost za produbljivanje bilateralne saradnje, naročito u oblasti odbrane kroz dogovorene inicijative nadležnih ministarstava”, naveo je Đukanović na Tviteru.

Advertisement

 

Advertisement



Aktuelno
Nastavite čitati

Politika

Samardžić: Nakon samita u Madridu pravo vrijeme da se napravi analiza i agenda šta su prioriteti u Ministarstvu odbrane i vojsci

Objavljeno

dana

Autor

Samardžić: Nakon samita u Madridu pravo vrijeme da se napravi analiza i agenda šta su prioriteti u Ministarstvu odbrane i vojsci

Najnovije Političke Vijesti, izvor portal: Aktuelno.me


Samit NATO-a u Madridu je najvažniji samit u istoriji tog saveza. Dugo je pripreman i trebao je da ima potpuno drugačiji kontekst. Trebalo je da u fokusu bude strategijski koncept NATO-a, jer on još uvijek radi po strategijskom konceptu iz Lisabona, iz 2010. godine. Već dugo vremena određene ekspertske radne grupe rade na pripremi novog strategijskog koncepta, a glavni povod za tu izmjenu bila je nagla ekspanzija naoružanja Kine, kazao je admiral u penziji Dragan Samardžić u emisiji „Znam da znaš“ na Gradskoj RTV.

„U međuvremenu su se izdešavale mnoge stvari, prije svega invazija Rusije na Ukrajinu, tako da će strateški koncept biti usvojen u Madridu. To je najvažniji dokument NATO-a, koji opredjeljuje politiku NATO u vojnoj i političkoj sferi u narednoj dekadi“, kazao je Samardžić.

Kako navodi, značajno je što će ove godine prvi put na samitu u Madridu učestvovati i partneri Novi Zeland, Australija, Japan i Južna Koreja.

Advertisement

„Na samitu će biti priče o modalitetima globalnog odgovora na bezbjednosne prijetnje, prije svega terorizam, tako da će po prvi put NATO jasno definisati na samitu da je Rusija najveća i direktna opasnost po NATO. Takođe, definisaće se i Kina kao opasnost, s obzirom na to da je do sada bila označena kao partner“, poručio je Samardžić.

Naglašava da prije svakog samita NATO vrši istraživanje javnog mnjenja i da je ono prije samita u Madridu pokazalo istorijski maksimum podrške od strane građana iz zemalja koje su NATO saveznici.

„Preko 70 odsto građana u savezničkim državama smatra da je NATO izuzetno bitan za njihovu bezbjednost. U Crnoj Gori je taj procenat nešto više od 50 odsto. U slučaju organizacije referenduma, gdje bi se postavljalo pitanje Da li ste za to da vaša država ostane u članstvu NATO saveza ili da izađe iz članstva?, u Crnoj Gori bi 64 odsto građana bilo za to da ostane, a ostatak da ne ostane u NATO savezu“, kazao je Samardžić.

Advertisement

Navodi da je, nakon referenduma 2006. godine, pristupanje NATO-u najpametnija odluka u Crnoj Gori.

„Potpuno je jasno, ako razumski razmišljamo, da Crna Gora, s obzirom na svoje ograničene resurse, nije sposobna da sama rješava svoju bezbjednost, pogotovo u svijetu globalne opasnosti. Mnoge sfere odbrane i bezbjednosti sami ne bismo mogli pokriti, kao što i ne pokrivamo, već se oslanjamo na kolektivni sistem bezbjednosti“, objašnjava Samardžić.

Na pitanje da li je tačna ocjena profesora Nikole Samardžića da je bivša ministarka Olivera Injac dovela NATO u najveću krizu otkada taj savez postoji, Samardžić odgovara da je svakako bilo elemenata koji su zabrinjavajući za NATO, prije svega dijeljenje osjetljivih informacija, ali je, kako kaže, riječ o isuviše jakoj organizaciji da bi joj bilo kakvo dešavanje u maloj Crnoj Gori moglo uzdrmati temelje.

Advertisement

U toku mandata vlade Zdravka Krivokapića, ističe Samardžić, ništa pozitivno se nije dešavalo u odnosu na ispunjenje agende Crne Gore prema NATO-u.

„Nažalost, u tom periodu urušili smo povjerenje koje su NATO saveznici imali prema nama, imenovani su nekompetentni ljudi na odgovorne pozicije. U posljednje dvije godine NATO je imao izuzetno važne strateške projekte i bilo je dosta obaveza koje je Crna Gora trebala da uradi. Međutim, ništa nije urađeno. Kada sam vidio da se ništa ne preduzima, uputio sam opširnu analizu i dao prijedloge šta treba da se radi. Niko se nije udostojio ni da mi odgovori na to“, ističe Samardžić.

Da je Ministarstvo odbrane ispoštovalo sve dogovore koji su postignuti tokom ljeta prošle godine, navodi Samardžić, Crna Gora ne bi došla u nezgodnu situaciju.

Advertisement

„Dolazila su opravdanja da će naše snage biti uključene u borbena dejstva u Ukrajini. Ne, one su bile isključivo u cilju odbrane teritorije alijanse i zaštite članova alijanse. Čak iako se u to sumnjalo, nikakav problem nije kad Skupština donese odluku da se stave nacionalna ograničenja. Naprosto, nije postojala želja“, objašnjava Samardžić.

Ističe da su pod uticajem Rusije donošene sve odluke u Crnoj Gori i da iz tog razloga nije postojala želja za napretkom.

„Moja najveća zabrinutost je što smatram da su obavještajne strukture najlošija karika našeg sistema. Danas se puno toga dešava, a da to nažalost ne otkrivamo ili kasno otkrivamo. Tek će se mnoge stvari otkriti“, kazao je Samardžić.

Advertisement

Komentarišući upotrebu helikoptera za ustoličenje mitropolita Joanikija na Cetinju, Samardžić navodi da je prije nekoliko godina postojala izmjena zakona, gdje se daje mogućnost ministru da upotrijebi vojsku.

„Međutim, tačno se zna na šta se odnosi taj zakon, a na Cetinju nijesu bile normalne okolnosti. Ova aktivnost je preduzeta bez adekvatne odluke, van Ustava i Zakona, i ono što treba ispitati jeste ko je odlučio o tome. Tačno je propisano da je pod tim okolnostima jedinu odluku o upotrebi hilikoptera mogao da donese Savjet za odbranu i bezbjednost, čak i da propisuje način komandovanja“, kazao je Samardžić.

Napominje da, iako je bivša ministarka Injac negirala da je vojnoobavještajna služba bila na Cetinju, prema njegovim saznanjima – bila je.

Advertisement

„Nažalost, ne za ono za šta je trebalo, nego za procjenu ljudi koji mogu da lete“, kazao je Samardžić.

Samardžić navodi da su kadrovska rješenja ministarke Injac napravljena ne iz neznanja, već iz htjenja. Takođe navodi da je trenutni ministar odbrane Raško Konjević napravio racionalne poteze na početku mandata.

„Pravi vojnik je imenovan na mjesto načelnika generalštaba – general Lazarević. Veoma dobro je upućen u problematiku NATO, veliki je stručnjak za krizni menadžment, koji je veoma bitan za Crnu Goru i za donošenje odgovarajućih zakona“, kazao je Samardžić.

Advertisement

Kako kaže, nakon samita u Madridu pravo je vrijeme da se napravi analiza i agenda šta su prioriteti u Ministarstvu odbrane i vojsci.

„Prvo što se treba uraditi je funkcionalna analiza, organizacije i ministarstva i vojske, da bi bila održiva. Neki segmenti su predimenzionirani i kao takvi ne vode održivom sistemu i onome što je potreba Crne Gore“, zaključio je Samardžić.



Aktuelno
Advertisement
Nastavite čitati

Politika

Čelanović: Sramota, Abazović zahvalan što nas više neće maltretirati na granici sa Srbijom

Objavljeno

dana

Autor

Čelanović: Ne može anti-NATO SNP da sprovodi NATO politiku u Savjetu za odbranu i bezbjednost

Najnovije Političke Vijesti, izvor portal: Aktuelno.me


Vrhunac posjete premijera Dritana Abazovića Beogradu za sada je zahvalnost na tome što građani Crne Gore neće više biti maltretirani na granici?! Na tome ste zahvalni? Na obezbjeđivanju poštovanja propisa i elementarnih prava, saopštio je Generalni sekretar Socijaldemokrata, Miloš Čelanović.

On je ocijenio da se tako ne ponaša predsjednik vlade suverene države nego čovjek koji služi tiđim interesima.

“Umjesto da stane u odbranu građana koje predstavlja, njemu je uspjeh što nas niko više neće maltretirati. Đura će mu, izgleda, oprostiti što ga je tukao. Sramota”,  zaključio je Čelanović.

Advertisement



Aktuelno
Nastavite čitati

Najčitanije