Povežite se s nama

BBC Svijet

Indija, životna sredina i poljoprivreda: Najzagađenija prestonica na svetu

Objavljeno

dana

Najnovije Vijesti iz Svijeta, izvor portal: BBC Srpski


  • Kamala Tiagaradžan
  • BBC Budućnost

Autor fotografije, Getty Images

Smesa sačinjena od devet različitih gljivica mogla bi da pomogne da se proredi smog koji obavija prestonicu Indije, čiji stanovnici udišu najzagađeniji vazduh na svetu.

Advertisement

Dolazak proleća donosi olakšanje u Delhi na više načina.

Vazduh postaje hladan i svež, a sa umerenijim vremenom stižu i kratki pljuskovi zbog kojih buja vegetacija.

U toj oblasti početkom aprila počinju da duvaju jugoistočni vetrovi, a pokrivač od oštrog smoga koji se nadvija nad gradom u jesenjim i zimskim mesecima počinje da se raspršuje.

Advertisement

Međutim, on nikad ne nestane u potpunosti.

Poslednjih 10 godina, Šahin Kokar je svedočila ovim godišnjim ciklusima živeći u Gurugramu, jugozapadno od Delhija u severnoj indijskoj državi Harijana.

Otprilike u oktobru, ona tokom vožnje do grada vidi kako nebo bez upozorenja postane neprirodno sivo, naizgled oblačno.

Advertisement

„Jednog trenutka je sunčano, a već sledećeg obavijeni ste tamnom, dimovitom izmaglicom.

„Svakoga dana imamo izuzetno uznemirujući vidljivi podsetnik zagađenja sa kojim smo prisiljeni da živimo“, kaže ona.

Posledice zagađenja kreću se od iritacije kože i očiju do teških neuroloških, kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, astme, hronične opstruktivne plućne bolesti, bronhitisa, smanjenja kapaciteta pluća, emfizeme, raka i porasta stope smrtnosti.

Advertisement

Na čitavoj planeti, spoljno zagađenje vazduha svake godine ubije oko 4,2 miliona ljudi.

Đaci širom severa Indije u oktobru i novembru, naročito u indijskoj prestonici Nju Delhiju (koja se nalazi u sklopu Nacionalne teritorije glavnog grada Delhija) i u blizini Gurugrama, moraju da se nose sa čestim smetnjama.

Kad se zagađenje pogorša, škole se svake godine zatvore na oko dve nedelje.

Advertisement

„Naša deca su nosila maske u školi mnogo pre krize sa korona virusom“, kaže Kokar.

Borba za dah dok gori najveća deponija u Indiji:

Potpis ispod videa,

Borba za dah – gori najveća deponiji u Indiji

Čak 21 od 30 gradova sa najzagađenijim vazduhom na svetu nalaze se u Indiji, prema podacima objavljenim u Svetskom izveštaju o kvalitetu vazduha za 2021.

Šest indijskih gradova je u najgorih deset, a u Nju Delhiju je najveća izloženost otrovnom vazduhu u odnosu na celu zemlju.

Advertisement

Takođe, ova azijska država je peta po najvećem broju suspendovanih čestica PM 2.5, koje predstavljaju posebno štetan oblik zagađenja vazduha, na godišnjem nivou.

Godišnji prosek zagađenja česticama PM 2.5 u Nju Delhiju ubedljivo je gori nego u bilo kojoj drugoj prestonici na svetu.

Industrijsko zagađenje i saobraćaj su neki od najvećih faktora koji doprinose otrovnom vazduhu tokom čitave godine, prema izveštaju ekspertske grupe Obzerver riserč faundejšn (Observer Research Foundation).

Advertisement

Ali u oktobru i novembru, zagađenje postaje još gore zbog paljenja njiva.

Nasini sateliti koji osmatraju Zemlju su 2019. godine primetili ove požare iz svemira.

Ne zna se za koliko godišnjih vrhunaca u zagađenju vazduha je zaslužno paljenje useva – prema zvaničnim brojkama je oko 10 odsto, dok druga istraživanja ukazuju da bi moglo biti i više.

Advertisement

Smatra se da paljenjem useva u Delhiju nastaje čak 42 odsto svih suspendovanih čestica u vazduhu.

U državi Harijana, zabeleženi rezultat PM 2.5 i PM 10 (krupniji, ali takođe štetni oblik suspendovanih čestica) skače 2-3 puta više od dozvoljenih granica propisanih Nacionalnim standardom za kvalitet vazduha tokom jesenje sezone paljenja njiva.

Dolazi do porasta respiratornih bolesti tokom ovog doba godine kod ljudi svih starosnih grupa.

Advertisement

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

Paljenje useva posle žetve van granica grada značajno doprinosi zagađenju vazduha u Nju Delhiju

Advertisement

Paljenje useva je 2015. godine zabranjeno u Delhiju i državama Radžastan, Pandžab, Utar Pradeš i Harijana – ali pokazalo se da je zabranu teško sprovesti u delo.

U januaru 2019. godine, indijska vlada je pokrenula Nacionalni program za čist vazduh, petogodišnji plan za zaustavljanje sve većeg nivoa zagađenja širom zemlje i povećanje nadzora i informisanosti ljudi o ovom problemu.

Danas bi u ovoj zemlji promena mogla da bude nadohvat ruke.

Advertisement

Odgovor podrazumeva rešavanje dugogodišnje poljoprivredne prakse koja pogoršava zagađenje, kaže Ašok Kumar Sing, direktor Indijskog instituta za poljoprivredna istraživanja.

Nema vatre bez dima

Jednog prijatnog poslepodneva u septembru 2021. godine, Druv Soni, inženjer i operativni direktor digitalne platforme za održiva poljoprivredna rešenja nurture.farm, govorio je pred publikom od oko 200 muškaraca i žena – zemljoradnika iz sela blizu Karnala u Harijani.

U dvorištu kuće jednog zemljoradnika, punom rasklimatanih hoklica i ležaljki, okruženog poljem zrelog pirinča, Soni je objašnjavao kako prelazak na novi način čišćenja poljoprivrednih ostataka može da pomogne zemljoradnicima da zarade više i, na duže staze, poboljšaju zdravlje zemlje.

Advertisement

Kao što je uobičajeno na ovakvim skupovima, Sonijevo izlaganje dočekano je sa nevericom.

Jedan dežmekasti zemljoradnik posebno nije bio impresioniran.

„Jeste li sigurni da će ovo funkcionisati?“, pitao je on skeptično.

Advertisement

„Radije bih da zapalim njivu i završim posao.“

Soni je zastao u pola govora.

„Ako ne bude radilo, sam ću zapaliti vašu njivu“, našalio se on.

Advertisement

Rešenje koje je nagovarao zemljoradnike da isprobaju bilo je nova organska mikrobna tečnost za raspršivanje koji je izradio Indijski institut za poljoprivredna istraživanja u Delhiju.

Sonijeva platforma nurture.farm jedna je od 12 indijskih kompanija kojima je institut izdao licencu za korišćenje ove tehnologije u avgustu 2021. godine.

Nazvan Pusa razlagač, on je sačinjen od sedam različitih vrsta gljivica prirodno prisutnih u zemlji, kaže Sing.

Advertisement

Posle brojnih laboratorijskih ispitivanja, ova vrsta gljivica pokazala se kao izuzetno efikasna u razlaganju strnjike, a kojom se dobijaju energija i hranljive materije.

Ta mikrobna tečnost za raspršivanje u potpunosti i ubrzano razlaže strnjiku koja ostaje na njivama nakon branja pirinča.

U roku od tri nedelje, stara strnjika se sjedini sa zemljom i ponaša se kao đubrivo za narednu sezonu uzgoja.

Advertisement

Ali probe u polju same po sebi nisu bile dovoljne da tečnost počne da se koristi među zemljoradnicima.

Ključ za pronalazak rešenja je u tome da se razume zbog čega zemljoradnici uopšte pale njive, kaže Sing.

„Pirinač i pšenica najčešći su usevi u Indiji, a oni zahtevaju značajnu količinu vode u zemlji da bi dobro rasli.

Advertisement

„Pre deset godina, pirinčana polja obrađivana su početkom aprila, tokom toplih letnjih meseci, a žetva se obavljala u septembru“, kaže on.

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Paljenje ostataka useva posle žetve zabranjeno je zakonom u nekoliko indijskih država, ali se pokazalo da je zabranu teško sprovesti u delo

Međutim, zbog pražnjenja podzemnih voda, vlada je odlučila da pomeri sezonu setve na polovinu juna, kad indijski monsuni nadoknade nedostatak vode u zemlji.

U tom slučaju se žetva obavlja prve nedelje novembra.

Advertisement

Tada je takođe idealno vreme za uzgoj pšenice.

„Kad odložite setvu pšenice posle 20. novembra, prinosi drastično opadaju i zato sada zemljoradnici imaju veoma uzak prozor da očiste njive od strnjike i pripreme ih za setvu pšenice.

„Spaljivanje ostataka omogućuje im da brzo očiste svoje njive“, kaže Sing.

Advertisement

Ova praksa postala je rasprostranjena osamdesetih godina, naročito nakon što su indijski zemljoradnici počeli da koriste tehniku žetve posle koje ostaje mnogo strnjike zaglavljene u zemlji.

Pre toga, tradicionalni način rada podrazumevao je ručnu žetvu pirinča.

Iako je za to bilo potrebno mnogo više vremena, nije ostavljalo njive prepune strnjike, kaže Sing.

Advertisement

Međutim, kako su zemljoradnici proširili obim rada, danas se svake godine na severu Indije spali 23 miliona tona ostataka na pirinčanim poljima.

Kad biste uspeli da spakujete svu tu strnjiku u bale od po 20 kilograma i poslažete ih jedne na druge, ta kula bi dosegla Mesec, čak i dalje.

Od otpada do bogatstva

Tečnost za prskanje od gljivica nije prvo predloženo rešenje za izlaženje na kraj sa astronomskim razmerama ovog problema.

Advertisement

Zemljoradnici su 2014. dobili priliku da poseju hibridnu varijantu pirinča otpornu na sušu koja može da se ubere za 120 dana – što bi im dalo ceo mesec da ručno uzoru njive i reše se strnjike od pirinča umesto da spaljuju ostatke.

Međutim, hibridne varijante nisu bile toliko popularne među zemljoradnicima jer su ostali neuvereni u njihovu ekonomsku isplativost.

Hepi sider – mašina osmišljena za setvu koja istovremeno može da ukloni strnjiku, prežvaće je i razbaca po njivi – isproban je 2006. godine.

Advertisement

Iako je vlada zemljoradnicima nudila subvenciju od 50 odsto za mašinu, to je i dalje bilo skupo rešenje, naročito ako obrađujete manje zemljišne parcele.

Iz indijskog instituta za poljoprivredno istraživanje istakli su da mašina ne raspršuje seme ravnomerno, što je izazvalo probleme sa klijanjem.

Mnogi zemljoradnici su to doživeli kao neisplativu investiciju.

Advertisement

Tečnost za raspršivanje sa gljivicama takođe je imala buran početak.

Isprva se od zemljoradnika tražilo da sami fermentiraju i pripremaju mikrobni rastvor.

Svaki zemljoradnik dobio je pet kapsula sa gljivicama.

Advertisement

Dobili su i uputstva da dodaju pet litara vode na svaku kapsulu, 150 grama sirovog šećera iz trske koji služi kao izvor hrane za gljivice i 15 grama leblebija (izvor proteina).

Svaka kapsula fermentisala se tri dana, a 25 litara ovog rastvora koristilo se za ručno prskanje njiva u periodu od dve nedelje.

Jedna kapsula koštala je zemljoradnike 60-70 rupija (80-93 centi) i mogla je da se koristi na jednom hektaru zemlje.

Advertisement

Autor fotografije, nurture.farm

Potpis ispod fotografije,

Prskanje otpada od useva mikrobnom tečnošću omogućuje da se strnjika razgradi u zemlji, obogativši je za sledeću žetvu

Advertisement

Međutim, mediji su izvestili da zemljoradnici nisu uspeli da naprave delotvoran rastvor i vlasti su zaključile da mora da je došlo do nepravilnosti prilikom pripreme kapsula.

Pusa razlagač zato je sada dostupan u prahu – 300 grama formule dovoljno je da se poprska otprilike pola hektara zemlje.

Prilagođavanje postupka omogućilo je da mašine, koje su zemljoradnici dobili besplatno na korišćenje, prskaju polja ravnomernije.

Advertisement

Razložena strnjika obogaćuje zemlju i smanjuje zavisnost od hemijskog đubriva za čak 25 odsto, kaže Sing.

„Kad zemljoradnici spaljuju ostatke useva, temperatura gornjeg sloja zemlje poraste na 42 stepena Celzijusa i na kraju ubije sve korisne mikrobe u zemlji.

„Mikrobna tečnost, međutim, obogaćuje zemlju“, kaže on.

Advertisement

Ovo rešava ne samo problem zagađenja vazduha, već i lošeg zdravlja zemlje, koje može da utiče na kvalitet hrane i vode, prema izveštaju koji je sprovela Natalija Rodrigez Eugenio iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija.

Loš kvalitet zemljišta može da utiče i na biodiverzitet, kaže Ratan Lal, vanredni profesor nauke zemljišta na Državnom Univerzitetu Ohaja u Kolambusu.

„Zemlja u Indiji sve je više lišena zaliha organskih materija.

Advertisement

„U severozapadnim državama kao što su Pandžab, Harijana, Radžastan i Utar Pradeš, u površinskih 30 centimetara sloja zemlje ima manje od 0,25 odsto, a često čak 0,1 odsto, organskog ugljeničkog sadržaja“, kaže Lal, koji ne učestvuje u ovom projektu.

Optimalni raspon za organski ugljenik u zemlji treba da bude najmanje između jedan i jedan i po odsto.

Profesor smatra da je tečnost od gljivica obećavajući način da se smanji taj jaz.

Advertisement

„Ovaj način korišćenja poljoprivrednih ostataka neće imati negativne posledice po zdravlje zemlje.

„Međutim, važno je voditi računa o troškovima i obezbediti zemljoradniku naknadu za prilagođavanje na proces koji štiti planetu“, kaže on.

Ranije je izvesna količina ostataka od useva korišćena kao hrana za stoku pre nego što zemljoradnici spale ostalo.

Advertisement

Korišćenje Pusa tečnosti moglo bi da znači da će biti manje toga dostupno za prehranjivanje 553 miliona grla stoke u Indiji, kaže Lal.

„Staranje da se to ne desi i obraćanje pažnje na domino efekat takođe je veoma važno.

„Ekonomično rukovođenje ostacima useva od ključne je važnosti za ojačanje koncepta univerzalnog zdravlja – zdravlja zemlje, biljki, životinja, ljudi i ekosistema – to je sve međusobno povezano“, kaže on.

Advertisement

Autor fotografije, Nasa Earth Observatory/Lauren Dauphin

Potpis ispod fotografije,

Dim od spaljivanja njiva u jesen vidljiv je iz svemira, prekrivajući ogromne delove na severu Indije

Advertisement

Krišna Kumar (48) obrađuje zemlju poslednjih 30 godina u selu Banan Kera u okrugu Hisar, u Harajani, gde je vlasnik pet jutara zemlje, a iznajmljuje još 15.

„Zaintrigirala me je ova tečnost za razlaganje, još otkako mi je rođak preporučio da je isprobam“, kaže on.

Upotrebio ju je prošle godine, a ostaci useva na njegovoj njivi potpuno su se razložili.

Advertisement

To je obogatilo zemlju i pomoglo mu da uštedi oko 1.000-1.500 rupija (12-18 evra) po jutru u troškovima đubriva.

On smatra da je vrlo verovatno da će zemlja dugoročno biti zdrava.

„Spaljivanje naših njiva i borba protiv svog tog dima nije lak zadatak ni za zemljoradnike.

Advertisement

„Drago mi je što sada postoji druga održiva opcija“, kaže on.

Kompanije kao što su nurture.farm pomažu kako bi što više olakšale proces primene mikrobne tečnosti za zemljoradnike i nude im aplikaciju preko koje prskanje može da se zakaže besplatno.

Takođe pružaju i druge plaćene poljoprivredne usluge kao što je iznajmljivanje opreme.

Advertisement

Soni se nada da bi na kraju aplikacija mogla da postane platforma za prodaju ugljeničkih kredita, od ušteđenih emisija na osnovu gljivičnog razlaganja.

Od tri miliona hektara pirinčanih polja u Pandžabu, otprilike polovina je spaljena u poslednjoj sezoni žetve širom severa Indije, kaže Sing.

Do sada se Pusa razlagač koristio na 500.000 hektara u četiri države gde se najviše spaljuju njive – Pandžab, Harijana, Delhi i Utar Pradeš.

Advertisement

Nakon što je upotrebljeno u ovom probnom projektu tokom jedne sezone (sledećom fazom će biti obuhvaćena veća površina), još uvek je suviše rano davati procentualne procene uticaja prskanja na zaustavljanje ukupnog zagađenja.

Paljenje strnjike ostaje samo jedan deo problema Indije sa zagađenjem vazduha, uz industriju i saobraćaj.

Ali ako se prskanje bude primenjivalo masovnije, a njega počne da primenjuje više zemljoradnika i kompanija, razlika bi mogla da bude prilično osetna, kaže Sing.

Advertisement

Naročito kad zagađenje dostigne vrhunac u oktobru i novembru.

I dok relativni predah proleća i promenljivih vetrova pomažu da se proredi smog u regionu Delhija, stanovnici poput Šahin Kokar mogu samo da se nadaju da intervencije poput ove mikrobne tečnosti mogu makar malo da ublaže navalu narednog smoga u odnosu na onaj iz prošle sezone.

Glavni grad Indije se guši u otrovnom smogu:

Potpis ispod videa,

Zagađenje u Delhiju: Glavni grad Indije se guši u otrovnom smogu

Advertisement



BBC Svijet
Vaše mišljenje? Ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

BBC Svijet

Francuska i politika: Zašto je Emanuel Makron kažnjen na izborima

Objavljeno

dana

Autor

Najnovije Vijesti iz Svijeta, izvor portal: BBC Srpski


  • Hju Skofild
  • BBC Njuz, Pariz

Autor fotografije, Getty Images

U aprilskoj noći kad je Emanuel Makron ponovo izabran za predsednika, svi su primetili neobičnu, svedenu atmosferu koja ga je okruživala.

Advertisement

Nije bilo širokih osmeha, nije bilo trijumfalnog govora punog nade. Bilo je to kao da je već znao da slavlje neće biti primereno.

Dva meseca kasnije, vidimo da su njegovi slavni politički instinkti ponovo bili savršeno tačni.

Bio je u pravu što je bio oprezan.

Advertisement

Ta pobeda zaista je bila vrhunac, ali on je odmah prepoznao njenu depresivnu, implicitnu poruku – od vrhunca može da se krene samo u jednom smeru, a to je nadole.

Rezultati parlamentarnih izbora u nedelju potvrđuju da će ovaj drugi mandat biti potpuno drugačiji u odnosu na prvi – Makron odaje utisak kažnjenog i značajno oslabljenog vođe.

Umesto da može da se osloni na (i stoga praktično ignoriše) poslušne poslanike, predsednik se sada suočava sa Nacionalnom skupštinom koja ne može da garantuje prolazak njegovih reformi.

Advertisement

Sa stotinak poslaničkih mesta manje – relativnom i ne više apsolutnom većinom – nekada nepobedivi šef države biće prisiljen da pregovara sa opozicijom, najviše sa konzervativnim Republikancima (LR).

Po nekim pitanjima oni će sarađivati – na primer, podizanje starosne granice za odlazak penziju na 65 godina – ali njihova podrška imaće svoju cenu.

I to što će zavisiti od LR-a imaće neizbežne posledice po Makronovu navodnu centrističku vladu koja će početi da deluje uznemirujuće desničarski.

Čak i okviru njegove vlastite koalicije, predsednikov položaj biće manje siguran.

Advertisement

Zbog toga što po ustavu ne može da služi treći mandat, pitanje njegovog uspeha ostaje otvoreno.

U nekom trenutku možemo da očekujemo od saveznika poput bivšeg premijera Eduarda Filipa, koji komanduje zasebnom frakcijom poslanika, da započne napade.

Ali najočigledniji izazov predstavljaće sveže oživljena opozicija.

Advertisement

I to ne konvencionalna opozicija, već nova leva koalicija kojom dominira mladi, radikalni priliv pristalica Žan-Lika Melanšona, i (iznenađenje večeri), masovni novi kontingent krajnje desnice.

Ovaj manevar sa dve boka krajnjih ekstrema uradiće sve što može da osujeti usvajanje novih reformi kao što je starosna granica za odlazak u penziju i, osokoljeni novim legitimitetom, neće oklevati da pozovu na ulicu kad god im to bude bilo potrebno.

„Francuskom će se veoma teško vladati“, kaže analitičar i anketar Žerom Forke.

Advertisement

Tvorac vlastitih problema

Ima mnogo onih koji smatraju da je Makron tvorac vlastitih problema.

Nije uspeo da iskoristi zamajac koji je pružila njegova predsednička pobeda i pokuša da osvoji novu većinu u parlamentu.

Jedva da je vodio kampanju i čekao je nedeljama pre nego što je postavio premijera – Elizabet Born – čiji nesumnjivi talenti ne mogu da nadoknade njenu slabu komunikaciju sa glasačima.

Advertisement

Bilo je i loših medijskih momenata, kao što su ministar optužen za silovanje i fijasko fudbalske utakmice na Stad de Fransu – kad je njegova vlada naširoko doživljena kao da okrivljuje navijače Liverpula da bi odvratila pažnju od prave sramote večeri – lokalnih delinkvenata.

Forke veruje da je to moglo da navede neke glasače da odaberu Nacionalni savez Marin Le Pen, za koju su do ove večeri najoptimističnije procene bile oko 40 poslaničkih mesta – polovina onoga što su stvarno osvojili.

Možda je upravo te nedelje 24. aprila, kad je saznao da je osigurao drugi mandat, Makron osetio neprijatni balast svog položaja. Tako je u svakom slučaju izgledalo.

Advertisement

Jeste, osvojio je još pet godina – ali istorija drugih mandata u Petoj Republici nikad nije bila sjajna.

I jeste, imao je većinu Francuza iza sebe – ali više kao rezultat odbacivanja drugih nego iz ljubavi prema njemu samom.

Bilo je to kao da je još tada znao da je najbolje prošlo.

Advertisement

Pogledajte video: „Nisam glasala jer nisam videla sličnost između mene i kandidata“

Potpis ispod videa,
Advertisement

Muslimanka iz Francuske: „Nisam glasala jer nisam videla sličnost između mene i kandidata“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk





BBC Svijet
Advertisement
Nastavite čitati

BBC Svijet

Srbija, Ukrajina i izbeglice: „Imali smo divan grad, ali ga više nema“

Objavljeno

dana

Autor

Najnovije Vijesti iz Svijeta, izvor portal: BBC Srpski


  • Jovana Georgievski
  • BBC novinarka

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Galina Šipova (levo), Antonina Fomenko (desno) i njen sin Jurij upoznali su se u Prihvatnom centru Vranje, nakon bekstva iz Ukrajine

U dvorištu Prihvatnog centra Vranje, Antonina Fomenko i Galina Šipova iz Ukrajine sede na baštenskim stolicama pod krošnjom drveta i piju čaj.

Dve zemljakinje sprijateljile su se u Srbiji, gde su pronašle utočište nakon što ih je ruski napad naterao da napuste domove.

Advertisement

Antonina ima 36 godina i izbegla je iz Severodonjecka, grada u Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine, koji su vlasti te zemlje označile kao ključan za odbranu Donbasa.

Na pitanje o sinu, koji je u 40. godini mobilisan u ukrajinsku vojsku, počinje da plače.

„To mi je sin jedinac“, kaže napuklim glasom, prebacujući se za trenutak na ukrajinski jezik, sa ruskog na kojem vodimo razgovor.

Advertisement

Za više od 100. dana rata, iz Ukrajine je izbeglo više od 13 miliona ljudi, podatak je Ujedinjenih nacija.

U Srbiju su ušle skoro 42.000 ljudi iz Ukrajine, a oko 9.000 je prijavilo boravište, kažu iz Komesarijata za izbeglice Srbije (KIRS) za BBC na srpskom.

Najveći broj živi u privatnom smeštaju, pa je Vranje trenutno jedini prihvatni centar u Srbiji koji prima izbeglice iz Ukrajine.

Advertisement

Prema podacima od 10. juna, u Vranju je smešteno 76 ljudi – skoro triput manje nego što centar može da primi.

Ukrajina ne spada ni u prvih pet zemalja iz kojih dolazi najveći broj izbeglica koje trenutno borave u Srbiji – najviše ih je iz Avganistana, Sirije, Pakistana, Burundija i Bangladeša, navode iz KIRS-a.

‘Mog grada više nema’

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Antonina je u Srbiju došla sa sedmogodišnjim sinom Jurijem i mačorom Barsikom

I Galina i Antonina dolaze iz gradova koji su od početka rata pretrpeli značajna razaranja.

Advertisement

Antonina je Ukrajinka koja je ceo život živela na severu Luganske oblasti, a nije je napustila ni kada su proruski separatisti u južnom delu proglasili nepriznatu autonomiju 2014.

U Srbiju je došla sa sedmogodišnjim sinom Jurijem i mačorom Barsikom, dok suprug, koji zbog invalidnosti nije mobilisan, radi u Letoniji kao kamiondžija.

Kaže da nikada nije želela da ode iz Severodonjecka, u kojem je pre rata živelo nešto više od 100.000 ljudi.

Advertisement

Radila je u agenciji za nekretnine, a sin je septembra 2021. krenuo u prvi razred osnovne škole.

Ali, Antonina više nije sigurna da ima gde da se vrati.

Autor fotografije, AFP

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Dim nad Severodonjeckom, 7. jun 2022. godine

„Ne znam šta je sa našim stanom, ali znam da je poslednji sprat zgrade srušen pre nego što smo pobegli“, kaže uz dubok uzdah.

Advertisement

Galina je došla sama iz Buče, gradića koji se nalazi nedaleko od Kijeva.

Do rata, to je bilo industrijsko mesto i dom za nešto manje od 30.000 stanovnika.

„Živeli smo pristojno, a poslednjih godina je u gradu niklo mnogo novih zgrada“, kaže ova penzionerka o predratnim godinama.

Advertisement

Posle povlačenja ruskih snaga početkom aprila, ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba saopštio je da je u Buči stradalo više od 400 civila.

BBC novinari zabeležili su prizore mrtvih tela koja leže na ulicama, a fotografije razaranja u Buči obišle su svet.

Autor fotografije, AFP

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Novinari koji su ušli u Buču početkom aprila, nakon povlačenja ruskih snaga, zatekli su leševe na ulicama

„Mnogi koje sam upoznala posle odlaska iz Ukrajine su znali za ono što se desilo u Buči“, kaže Galina, kršeći ruke u krilu.

Advertisement

Iz zadnjeg džepa na pantalonama vadi paklu cigareta, izvlači dve i pali jednu, dok druga ostaje da čeka spremna u ruci.

Galina je rođena u sovjetskoj Ukrajini, otac joj je iz Rusije, a kaže i da ima rođake u Sankt Peterburgu.

Sebe ne smatra ni Ukrajinkom ni Ruskinjom jer je veći deo njenog života obeležio Sovjetski Savez, gde to „nije bilo tako važno“.

Advertisement

„Za mene je ovaj rat utoliko strašniji – ne mogu da smestim u glavu da Rusija i Ukrajina ratuju“, dodaje.

Evakuacija kroz leševe

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Galina je izbegla iz Buče samo nekoliko dana posle 69. rođendana

Čak i kada je rat počeo, Galina i Antonina nisu ni pomišljale da će morati da napuste domove.

„Mislila sam da ću rat presedeti kod kuće, baš kao što sam presedela karantin [tokom pandemije korona virusa]“, kaže Galina.

Advertisement

Antonina, koja je ostala u Severodonjecku tokom oružanih sukobe nakon ruske aneksije Krima, nadala se da rat ni ovoga puta neće pokucati na vrata njenog stana.

„Tada su bombardovana neka naselja, ali ne i naše, pa nismo videli potrebu da bežimo“, priseća se.

Već krajem februara, Galina je shvatila da „neće biti lako“ – isključeni su struja, voda i grejanje, i to mesec i po dana pred kraj grejne sezone, koja u Ukrajini traje do 14. aprila.

Advertisement

Komšije su pokazale solidarnost – svako je u dvorište donosio šta je imao od hrane, ložili su vatru i kuvali.

Autor fotografije, Galina Šipova

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Nakon što je Buča ostala bez struje, komšije u Staklozavodskoj ulici ložile su vatru i kuvale u dvorištu

Autor fotografije, Galina Šipova

Rešila je da se na zvuk sirene ne spušta u sklonište, zato što je tamo bilo još hladnije.

Advertisement

Odluku da ode, Galina je donela pošto je 4. marta proslavila 69. rođendan krijući se od gelera u svom hodniku.

Prihvatila je poziv komšija da je povezu, ali su se planovi izjalovili.

„Stajala sam kod automobila sa torbom u rukama, a onda smo čuli kako nailaze tenkovi i otkazali put“, priča.

Advertisement

Galina dodaje da su, nekoliko dana kasnije, na parkingu zatekli „strašan prizor“.

„Auto je bio uništen, a u blizini je ležalo nekoliko leševa“, kaže, a zatim povlači dugačak dim cigarete, koja dogoreva u njenoj ruci.

Kada su ruske i ukrajinske vlasti 9. marta dogovorile otvaranje nekoliko evakuacionih koridora, između ostalog iz Buče ka Kijevu, Galina se sa prijateljima priključila izbegličkoj koloni.

Advertisement

Uzeli su kolica iz supermarketa i natovarili stvari i dvoje dece – četvorogodišnju Mašu i jednogodišnju Evdokiju, najmlađu u grupi.

Pošli su ka Gradskoj upravi, odakle je izbeglička kolona trebalo da pešači četiri kilometara do obližnjeg Irpinja.

„Na ulicama Buče su ležala mrtva tela, a ja sam se trudila da ne gledam i razgovarala sam sa decom da im odvratim pažnju“, kaže penzionisana nastavnica hemije.

Advertisement

Iz Irpinja su se automobilom prebacili u Kijev.

Galina kaže da ju je tamo sustigao „prvi šok“, posle nekoliko nedelja života bez struje, vode i grejanja.

„Na ulicama Kijeva je gorela rasveta, radijatori u smeštaju su bili topli.

Advertisement

„Sve vreme sam koristila vodu iz flaša, a kada su zalihe bile pri kraju, izašla sam na ulicu i zamolila vojnike da donesu još. Ispostavilo se da je samo trebalo da odvrnem slavinu“, kaže.

Galina je iz Kijeva evakuacionim autobusom doputovala u Mađarsku, a zatim u Beograd.

Ne seća se tačnog datuma kada je stigla u Srbiju, ali kaže da je to bilo „sredinom marta“.

Advertisement

Bekstvo pod bombama

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Potpis ispod fotografije,

Antonina i Jurij su izbegli iz Severodonjecka sredinom marta

Advertisement

Antonina je Severodonjeck napustila 12. marta, kada je njena zgrada granatirana.

„U trenutku kada sam bežala iz stana, balkon se srušio i staklo se razletelo“, kaže.

Pobegla je sa sedmogodišnjim sinom u jednoj ruci, transporterom za mačku u drugoj i malim rancem na leđima.

Advertisement

„Tek kada sam stigla u Srbiju, počela sam da razmišljam o tome šta sam sve mogla da ponesem.

„U tom trenutku, ne razmišljaš o stvarima – uzimaš najvažnije i gledaš kako da se spaseš“, kaže.

Žali što sinu Juriju nije ponela omiljeni jastuk, sa kojim je spavao od kada je bio beba.

Advertisement

Ali, kako dodaje, dečaku je bilo najvažnije da mačor Barsik ne bude ostavljen.

„Do kraja života ne bih sebi oprostila – nastradao bi u ruševinama ili bi umro od gladi“, objašnjava Antonina.

Pokušali su da se ukrcaju u evakuacioni autobus, ali su sva mesta bila popunjena.

Advertisement

U bekstvu iz grada pomogla im je sugrađanka Svetlana, koju Antonina pre toga nije poznavala, pa su se kolima prevezli do grada Dnjipra.

Tamo je uhvatila voz za Mađarsku, a 18. marta je prešla granicu sa Srbijom.

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Barsik je sa svojim vlasnicima prevalio hiljade kilometara i sada živi u sobi Prihvatnog centra u Vranju

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Sve Jurijeve igračke ostale su u Severodonjecku, a iznad kreveta u Vranju sada drži dve nove

Život u Vranju

Antonina je odmah odlučila da krene put Srbije, jer je već živela u zemlji i govori jezik.

Advertisement

Njena majka se, pre više od 15 godina, udala u Leskovcu.

Antonina se preselila sa njom i ostala četiri godine, da bi se potom vratila u Ukrajinu.

„A sada sam opet tu“, kaže zamišljeno.

Advertisement

Galina se u Srbiji obrela slučajno.

„Usput sam čula da postoji smeštaj za izbeglice u Vranju, pa sam odlučila da krenem“, kaže.

Posle više od dva meseca boravka u Prihvatnom centru Vranje, Antonina i Galina imaju dnevnu rutinu.

Advertisement

Doručkuju, rade gimnastiku, a ostatak dana je slobodan, pa najčešće odlaze do prodavnice da kupe voće i druge potrepštine.

Galina dvaput nedeljno pohađa časove srpskog jezika.

Preko dana, u dvorištu prihvatnog centra je mirno – tinejdžeri sede na stepenicama i čavrljaju, a ostali se kriju od vrućine u sobama.

Advertisement

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Potpis ispod fotografije,

Zajednička trpezarija u Prihvatnom centru Vranje

Advertisement

Jurij, čije je školovanje prekinuo rat, sada pohađa Osnovnu školu „Radoje Domanović“ u Vranju, sa još desetoro dece iz kampa.

Antonina kaže da se „odlično uklopio“.

„Deca su ga jako lepo prihvatila, veoma toplo su ga dočekali i druže se“, dodaje.

Advertisement

U kampu ima i tinejdžera, a dva momka upisana su u Ekonomsko-trgovačku školu u Vranju, kažu iz KIRS-a.

Kako dodaju, Srbija može da smesti višestruko veći broj izbeglica iz Ukrajine, ukoliko bude potrebe.

„Od početka rata, u prihvatnim centrima je za njih opredeljeno između 1.350 i 1.500 mesta“, navode.

Advertisement

To znači da je izbeglicama garantovana privremena zaštita od godinu dana, što znači da mogu da legalno borave u Srbiji, dobiju radnu dozvolu i upišu decu u školu.

Dok čeka radnu dozvolu, Antonina već lista oglase za posao.

„Nije važno u kojem gradu u Srbiji ću živeti, samo da radim“, kaže.

Advertisement

I ona i Galina žele da se vrate u Ukrajinu kada se rat završi.

Antonina kaže da je sin često pita kada će se vratiti kući.

„A ja mu odgovaram da ćemo se vratiti čim budemo mogli“, kaže.

Advertisement

Galina nije optimista da će to biti uskoro i misli da će Novu godinu dočekati u Srbiji.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk





BBC Svijet
Advertisement
Nastavite čitati

BBC Svijet

Rusija i Ukrajina: Ruska muzika biće zabranjena na javnim mestima u Ukrajini

Objavljeno

dana

Autor

Najnovije Vijesti iz Svijeta, izvor portal: BBC Srpski


Autor fotografije, Getty Images

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Zabrana se neće odnositi na ruske kompozitore koji su umrli pre raspada SSSR-a.

Ukrajinski parlament glasao je o zabrani nekih ruskih pesama u medijima i na javnim mestima.

Advertisement

Zabrana se neće odnositi na svu rusku muziku, već na onu koju stvaraju ili izvode muzičari koji su državljanstvo Rusije stekli posle 1991.

Umetnici koji su osudili rat u Ukrajini mogu da podnesu zahtev za izuzeće od zabrane.

Zakonom će biti zabranjen i uvoz knjiga iz Rusije i Belorusije.

Advertisement

Mnogi koji žive u oblastima istočne i južne Ukrajine istorijski osećaju snažnu vezu sa Rusijom i ruski jezik im je često prvi.

Ali invazija je dovela do toga da mnogi Ukrajinci žele da naprave otklon od ruske kulture.

Zakon, koji su poslanici odobrili u nedelju zabranjuje izvođenje ruske muzike na televiziji, radiju, u školama, javnom prevozu, hotelima, restoranima, bioskopima i ostalim javnim mestima.

Advertisement

Za zakon su glasala 303 poslanika od 450 u ukrajinskom parlamentu.

U zakonu se navodi da će zabrana „umanjiti rizike moguće neprijateljske propagande kroz muziku u Ukrajini i povećati obim nacionalnih pesama u kulturnom prostoru“, prenosi BBC Monitoring.

Zabrana će se odnositi na muzičare koji imaju ili su imali rusko državljanstvo u bilo kom trenutku posle 1991. godine – vremena kada je Ukrajina proglasila nezavisnost, osim onih koji su državljani Ukrajine ili su to bili u trenutku smrti.

Advertisement

To znači da se i dalje mogu izvoditi dela davno umrlih ruskih kompozitora kao što su Čajkovski i Šostakovič.

Ruski umetnici koji osuđuju rat u Ukrajini mogu da podnesu zahtev ukrajinskoj službi bezbednosti za izuzeće od zabrane.

U njemu moraju da navedu da podržavaju suverenitet i integritet Ukrajine, da pozovu Rusiju da odmah prekine agresiju i da se obavežu da se uzdrže od bilo kakvih koraka koji su u suprotnosti sa ovim izjavama, prenosi BBC na ukrajinskom.

Advertisement

Dokument takođe obuhvata zakone za povećanje udela ukrajinskih pesama koje se puštaju na radiju na 40 odsto, kao i povećanje upotrebe ukrajinskog jezika u dnevnim programima na 75 odsto.

Zabrana i za ruske knjige

Navodi se da će biti zabranjen uvoz knjiga iz Rusije, Belorusije i okupiranih ukrajinskih teritorija, kao i materijal na ruskom jeziku uvezen iz drugih zemalja.

Ovaj zakon će zabraniti objavljivanje i distribuciju knjiga koje su napisali ruski državljani (sa sličnim izuzecima kao i za muziku), ali se to neće odnositi na knjige koje su već objavljene u Ukrajini.

Advertisement

Pored toga, prevodi knjiga biće objavljeni samo na ukrajinskom, zvaničnim jezicima EU ili autohtonim ukrajinskim jezicima.

Pogledajte i video o ukrajinskom orkestru u egzilu u Sloveniji

Potpis ispod videa,

Mladi ukrajinski muzičari stigli u Sloveniju: „Muzika mi je najbolji prijatelj“



BBC Svijet
Advertisement
Nastavite čitati

Najčitanije