Povežite se s nama

BBC Svijet

Muzika i društvene mreže: Učio je da peva uz pomoć Jutjuba – sada od nastupa zarađuje za život

Objavljeno

dana

Najnovije Vijesti iz Svijeta, izvor portal: BBC Srpski


  • Endži Braun
  • BBC Škotska Njuz

Potpis ispod videa,

Samouki pevač, koji je učio na Jutjubu, umalo krade šou od Majkla Babla

Advertisement

Frenki Mek je radio kao animator na Tenerifima kada ga je nedavno ožalošćeni muškarac zamolio da otpeva omiljenu pesmu njegove pokojne supruge na sceni.

Pripremao se za večernji nastup čitavo popodne, izašao je na scenu i dao sve od sebe.

„Bio sam užasan i sramota me je kako je to loše zvučalo“, rekao je Mek.

Advertisement

Ali, njegova izvedba pesme Little Ole Wine Drinker Me, američkog pevača italijanskog porekla Din Martina dopala se udovcu i gostima hotela, što je za njega bila prekretnica.

Počeo je da peva gledajući video snimke na Jutjubu – i sada zarađuje za život kao profesionalni pevač.

Ovaj 28-godišnjak iz Edinburga učio je tako što je gledao snimke sa savetima za disanje i vokalne vežbe.

Advertisement

Autor fotografije, Mayse Photography

Potpis ispod fotografije,

Frenki Mek je sada profesionalni pevač pošto je učio kako da peva gledajući Jutjub

Advertisement

„Gledao sam kako moji omiljeni pevači poput Robi Vilijamsa, Fredi Stara i Majkla Bublea pevaju, na koji način nastupaju, kakva im je mimika.

„Učio sam pesmu nedeljno dok nisam imao oko 45 minuta materijala“, priča Mek.

Sa 22 godine završio je sezonski posao na Tenerifima i vratio se u Veliku Britaniju, gde se prijavio za posao pevača na kruzeru.

Advertisement

Međutim, od trinaestoro prijavljenih jedino Frenki nije dobio posao, te se vratio u Edinburg.

Vlasnici paba u Litu ispričao je da je maler i da nije dobio posao na kruzeru.

„Rekla mi je da ne odustajem i da mogu čak i da pevam svakog petka u njenom pabu.

Advertisement

„Trebalo je samo da kupim neku opremu“, priseća se Mek.

Autor fotografije, Frankie Mack

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Frenki Mek počeo je da peva po staračkim domovima u Edinburgu

Kupio je mikrofon i zvučnike i počeo je da peva u njenom pabu, a potom i u lokalnim staračkim domovima.

„Apsolutno mi se dopalo da pevam po staračkim domovima i upoznajem ljude“, priča ovaj 28-godišnjak.

Advertisement

Odlučuje da se vrati na Tenerife kao pevač, gde 2019. osvaja nagradu za najbolji debitanski nastup na festivalu Tenerife Entertainment Awards.

„Svi pevači na Kanarskim ostrvima učestvuju i zaista je bilo neverovatno što sam pobedio kao debitant, posebno imajući u vidu da sam samouk i da sam se u kratkom vremenskom roku spremao gledajući Jutjub snimke“, objašnjava Mek.

Povećao mu se i broj pratilaca na društvenim mrežama te je odlučio da se oproba i u Americi.

Advertisement

Učestvovao je na dodeli Ril nagrada u Las Vegasu 2020. godine, gde je nagrađen kao zvezda u usponu za sving nastup.

Na ovom trodnevnom festivalu učestvuje stotine pevača i imitatora iz celog veta, a Frenkijev nastup činilo je šest kompozicija.

Autor fotografije, Haze Media Productions

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Frenki Mek, koristeći cigaretu kao rekvizit, peva sa Kenijem Vašingtonom na Tenerifima

Bio je to trenutak kada je shvatio da mu je mesto na sceni.

Advertisement

„Uveseljavao sam publiku i delovalo je da je upravo to razlog mog postojanja“, priča Mek.

U okviru dvonedeljene turneje po Velikoj Britaniji, Frenki je posetio i Škotsku, a sledeća stanica su Tenerifi, gde je radio tri godine.

Ima i stranicu na Fejbuku gde svake nedelje oko 20 hiljada obožavatelja može da gleda njegov nastup.

Advertisement

„Stalno me prepoznaju na ulici širom Velike Britanije, prijatno je i iznenađujuće.

„Čudan je osećaj kada nepoznati ljudi krenu da pričaju sa vama kao da vas poznaju“, objašnjava Mek.

Dodaje da oni znaju da je on odrastao u Litu i da je bio stidljiv, debeljuškast tinejdžer.

Advertisement

„Do pre nekoliko godina nisam bio čak ni pevač“, ističe ovaj mladić.

Autor fotografije, Frankie Mack

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Frenki Mek radio je kao animator na Tenerifima kada su ga pitali da bude gostujući pevač

Deo njegovog repertoara sada je i čitav niz sving i džez pesama.

Gostovao je na nastupu Majkla Bublea i snimah njihovog zajedničkog nastupa ima više od 87 hiljada pregleda na društvenim mrežama.

Advertisement

Sa Majklom Bubleom sreo se kod hotelskog bazena, kada ga je pevač pitao u kom redu je sedeo u njegovoj emisiji a potom ga i naterao da peva sa njim na njegovom koncertu u Las Vegasu.

„Bilo je neverovatno, doslovno sam puštao taj film u glavi 10 hiljada puta pre samog nastupa.

„Ljudi su mi se smejali kada sam im rekao da ću pevati sa njim, a kada se to dogodilo ni sam nisam mogao da poverujem u to“, priseća se Mek.

Advertisement

Bio je ponosan kako je publika reagovala, dok je sam pevač Buble rekao – „Nećeš mi preuzeti šou!“

Pogledajte kako poznati grajm umetnik uči studente da repuju

Potpis ispod videa,

Poznati grajm umetnik uči studente da repuju

Pratite nas na , i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk





BBC Svijet
Advertisement
Vaše mišljenje? Ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

BBC Svijet

Francuska i politika: Zašto je Emanuel Makron kažnjen na izborima

Objavljeno

dana

Autor

Najnovije Vijesti iz Svijeta, izvor portal: BBC Srpski


  • Hju Skofild
  • BBC Njuz, Pariz

Autor fotografije, Getty Images

U aprilskoj noći kad je Emanuel Makron ponovo izabran za predsednika, svi su primetili neobičnu, svedenu atmosferu koja ga je okruživala.

Advertisement

Nije bilo širokih osmeha, nije bilo trijumfalnog govora punog nade. Bilo je to kao da je već znao da slavlje neće biti primereno.

Dva meseca kasnije, vidimo da su njegovi slavni politički instinkti ponovo bili savršeno tačni.

Bio je u pravu što je bio oprezan.

Advertisement

Ta pobeda zaista je bila vrhunac, ali on je odmah prepoznao njenu depresivnu, implicitnu poruku – od vrhunca može da se krene samo u jednom smeru, a to je nadole.

Rezultati parlamentarnih izbora u nedelju potvrđuju da će ovaj drugi mandat biti potpuno drugačiji u odnosu na prvi – Makron odaje utisak kažnjenog i značajno oslabljenog vođe.

Umesto da može da se osloni na (i stoga praktično ignoriše) poslušne poslanike, predsednik se sada suočava sa Nacionalnom skupštinom koja ne može da garantuje prolazak njegovih reformi.

Advertisement

Sa stotinak poslaničkih mesta manje – relativnom i ne više apsolutnom većinom – nekada nepobedivi šef države biće prisiljen da pregovara sa opozicijom, najviše sa konzervativnim Republikancima (LR).

Po nekim pitanjima oni će sarađivati – na primer, podizanje starosne granice za odlazak penziju na 65 godina – ali njihova podrška imaće svoju cenu.

I to što će zavisiti od LR-a imaće neizbežne posledice po Makronovu navodnu centrističku vladu koja će početi da deluje uznemirujuće desničarski.

Čak i okviru njegove vlastite koalicije, predsednikov položaj biće manje siguran.

Advertisement

Zbog toga što po ustavu ne može da služi treći mandat, pitanje njegovog uspeha ostaje otvoreno.

U nekom trenutku možemo da očekujemo od saveznika poput bivšeg premijera Eduarda Filipa, koji komanduje zasebnom frakcijom poslanika, da započne napade.

Ali najočigledniji izazov predstavljaće sveže oživljena opozicija.

Advertisement

I to ne konvencionalna opozicija, već nova leva koalicija kojom dominira mladi, radikalni priliv pristalica Žan-Lika Melanšona, i (iznenađenje večeri), masovni novi kontingent krajnje desnice.

Ovaj manevar sa dve boka krajnjih ekstrema uradiće sve što može da osujeti usvajanje novih reformi kao što je starosna granica za odlazak u penziju i, osokoljeni novim legitimitetom, neće oklevati da pozovu na ulicu kad god im to bude bilo potrebno.

„Francuskom će se veoma teško vladati“, kaže analitičar i anketar Žerom Forke.

Advertisement

Tvorac vlastitih problema

Ima mnogo onih koji smatraju da je Makron tvorac vlastitih problema.

Nije uspeo da iskoristi zamajac koji je pružila njegova predsednička pobeda i pokuša da osvoji novu većinu u parlamentu.

Jedva da je vodio kampanju i čekao je nedeljama pre nego što je postavio premijera – Elizabet Born – čiji nesumnjivi talenti ne mogu da nadoknade njenu slabu komunikaciju sa glasačima.

Advertisement

Bilo je i loših medijskih momenata, kao što su ministar optužen za silovanje i fijasko fudbalske utakmice na Stad de Fransu – kad je njegova vlada naširoko doživljena kao da okrivljuje navijače Liverpula da bi odvratila pažnju od prave sramote večeri – lokalnih delinkvenata.

Forke veruje da je to moglo da navede neke glasače da odaberu Nacionalni savez Marin Le Pen, za koju su do ove večeri najoptimističnije procene bile oko 40 poslaničkih mesta – polovina onoga što su stvarno osvojili.

Možda je upravo te nedelje 24. aprila, kad je saznao da je osigurao drugi mandat, Makron osetio neprijatni balast svog položaja. Tako je u svakom slučaju izgledalo.

Advertisement

Jeste, osvojio je još pet godina – ali istorija drugih mandata u Petoj Republici nikad nije bila sjajna.

I jeste, imao je većinu Francuza iza sebe – ali više kao rezultat odbacivanja drugih nego iz ljubavi prema njemu samom.

Bilo je to kao da je još tada znao da je najbolje prošlo.

Advertisement

Pogledajte video: „Nisam glasala jer nisam videla sličnost između mene i kandidata“

Potpis ispod videa,
Advertisement

Muslimanka iz Francuske: „Nisam glasala jer nisam videla sličnost između mene i kandidata“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk





BBC Svijet
Advertisement
Nastavite čitati

BBC Svijet

Srbija, Ukrajina i izbeglice: „Imali smo divan grad, ali ga više nema“

Objavljeno

dana

Autor

Najnovije Vijesti iz Svijeta, izvor portal: BBC Srpski


  • Jovana Georgievski
  • BBC novinarka

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Galina Šipova (levo), Antonina Fomenko (desno) i njen sin Jurij upoznali su se u Prihvatnom centru Vranje, nakon bekstva iz Ukrajine

U dvorištu Prihvatnog centra Vranje, Antonina Fomenko i Galina Šipova iz Ukrajine sede na baštenskim stolicama pod krošnjom drveta i piju čaj.

Dve zemljakinje sprijateljile su se u Srbiji, gde su pronašle utočište nakon što ih je ruski napad naterao da napuste domove.

Advertisement

Antonina ima 36 godina i izbegla je iz Severodonjecka, grada u Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine, koji su vlasti te zemlje označile kao ključan za odbranu Donbasa.

Na pitanje o sinu, koji je u 40. godini mobilisan u ukrajinsku vojsku, počinje da plače.

„To mi je sin jedinac“, kaže napuklim glasom, prebacujući se za trenutak na ukrajinski jezik, sa ruskog na kojem vodimo razgovor.

Advertisement

Za više od 100. dana rata, iz Ukrajine je izbeglo više od 13 miliona ljudi, podatak je Ujedinjenih nacija.

U Srbiju su ušle skoro 42.000 ljudi iz Ukrajine, a oko 9.000 je prijavilo boravište, kažu iz Komesarijata za izbeglice Srbije (KIRS) za BBC na srpskom.

Najveći broj živi u privatnom smeštaju, pa je Vranje trenutno jedini prihvatni centar u Srbiji koji prima izbeglice iz Ukrajine.

Advertisement

Prema podacima od 10. juna, u Vranju je smešteno 76 ljudi – skoro triput manje nego što centar može da primi.

Ukrajina ne spada ni u prvih pet zemalja iz kojih dolazi najveći broj izbeglica koje trenutno borave u Srbiji – najviše ih je iz Avganistana, Sirije, Pakistana, Burundija i Bangladeša, navode iz KIRS-a.

‘Mog grada više nema’

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Antonina je u Srbiju došla sa sedmogodišnjim sinom Jurijem i mačorom Barsikom

I Galina i Antonina dolaze iz gradova koji su od početka rata pretrpeli značajna razaranja.

Advertisement

Antonina je Ukrajinka koja je ceo život živela na severu Luganske oblasti, a nije je napustila ni kada su proruski separatisti u južnom delu proglasili nepriznatu autonomiju 2014.

U Srbiju je došla sa sedmogodišnjim sinom Jurijem i mačorom Barsikom, dok suprug, koji zbog invalidnosti nije mobilisan, radi u Letoniji kao kamiondžija.

Kaže da nikada nije želela da ode iz Severodonjecka, u kojem je pre rata živelo nešto više od 100.000 ljudi.

Advertisement

Radila je u agenciji za nekretnine, a sin je septembra 2021. krenuo u prvi razred osnovne škole.

Ali, Antonina više nije sigurna da ima gde da se vrati.

Autor fotografije, AFP

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Dim nad Severodonjeckom, 7. jun 2022. godine

„Ne znam šta je sa našim stanom, ali znam da je poslednji sprat zgrade srušen pre nego što smo pobegli“, kaže uz dubok uzdah.

Advertisement

Galina je došla sama iz Buče, gradića koji se nalazi nedaleko od Kijeva.

Do rata, to je bilo industrijsko mesto i dom za nešto manje od 30.000 stanovnika.

„Živeli smo pristojno, a poslednjih godina je u gradu niklo mnogo novih zgrada“, kaže ova penzionerka o predratnim godinama.

Advertisement

Posle povlačenja ruskih snaga početkom aprila, ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba saopštio je da je u Buči stradalo više od 400 civila.

BBC novinari zabeležili su prizore mrtvih tela koja leže na ulicama, a fotografije razaranja u Buči obišle su svet.

Autor fotografije, AFP

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Novinari koji su ušli u Buču početkom aprila, nakon povlačenja ruskih snaga, zatekli su leševe na ulicama

„Mnogi koje sam upoznala posle odlaska iz Ukrajine su znali za ono što se desilo u Buči“, kaže Galina, kršeći ruke u krilu.

Advertisement

Iz zadnjeg džepa na pantalonama vadi paklu cigareta, izvlači dve i pali jednu, dok druga ostaje da čeka spremna u ruci.

Galina je rođena u sovjetskoj Ukrajini, otac joj je iz Rusije, a kaže i da ima rođake u Sankt Peterburgu.

Sebe ne smatra ni Ukrajinkom ni Ruskinjom jer je veći deo njenog života obeležio Sovjetski Savez, gde to „nije bilo tako važno“.

Advertisement

„Za mene je ovaj rat utoliko strašniji – ne mogu da smestim u glavu da Rusija i Ukrajina ratuju“, dodaje.

Evakuacija kroz leševe

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Galina je izbegla iz Buče samo nekoliko dana posle 69. rođendana

Čak i kada je rat počeo, Galina i Antonina nisu ni pomišljale da će morati da napuste domove.

„Mislila sam da ću rat presedeti kod kuće, baš kao što sam presedela karantin [tokom pandemije korona virusa]“, kaže Galina.

Advertisement

Antonina, koja je ostala u Severodonjecku tokom oružanih sukobe nakon ruske aneksije Krima, nadala se da rat ni ovoga puta neće pokucati na vrata njenog stana.

„Tada su bombardovana neka naselja, ali ne i naše, pa nismo videli potrebu da bežimo“, priseća se.

Već krajem februara, Galina je shvatila da „neće biti lako“ – isključeni su struja, voda i grejanje, i to mesec i po dana pred kraj grejne sezone, koja u Ukrajini traje do 14. aprila.

Advertisement

Komšije su pokazale solidarnost – svako je u dvorište donosio šta je imao od hrane, ložili su vatru i kuvali.

Autor fotografije, Galina Šipova

Potpis ispod fotografije,
Advertisement

Nakon što je Buča ostala bez struje, komšije u Staklozavodskoj ulici ložile su vatru i kuvale u dvorištu

Autor fotografije, Galina Šipova

Rešila je da se na zvuk sirene ne spušta u sklonište, zato što je tamo bilo još hladnije.

Advertisement

Odluku da ode, Galina je donela pošto je 4. marta proslavila 69. rođendan krijući se od gelera u svom hodniku.

Prihvatila je poziv komšija da je povezu, ali su se planovi izjalovili.

„Stajala sam kod automobila sa torbom u rukama, a onda smo čuli kako nailaze tenkovi i otkazali put“, priča.

Advertisement

Galina dodaje da su, nekoliko dana kasnije, na parkingu zatekli „strašan prizor“.

„Auto je bio uništen, a u blizini je ležalo nekoliko leševa“, kaže, a zatim povlači dugačak dim cigarete, koja dogoreva u njenoj ruci.

Kada su ruske i ukrajinske vlasti 9. marta dogovorile otvaranje nekoliko evakuacionih koridora, između ostalog iz Buče ka Kijevu, Galina se sa prijateljima priključila izbegličkoj koloni.

Advertisement

Uzeli su kolica iz supermarketa i natovarili stvari i dvoje dece – četvorogodišnju Mašu i jednogodišnju Evdokiju, najmlađu u grupi.

Pošli su ka Gradskoj upravi, odakle je izbeglička kolona trebalo da pešači četiri kilometara do obližnjeg Irpinja.

„Na ulicama Buče su ležala mrtva tela, a ja sam se trudila da ne gledam i razgovarala sam sa decom da im odvratim pažnju“, kaže penzionisana nastavnica hemije.

Advertisement

Iz Irpinja su se automobilom prebacili u Kijev.

Galina kaže da ju je tamo sustigao „prvi šok“, posle nekoliko nedelja života bez struje, vode i grejanja.

„Na ulicama Kijeva je gorela rasveta, radijatori u smeštaju su bili topli.

Advertisement

„Sve vreme sam koristila vodu iz flaša, a kada su zalihe bile pri kraju, izašla sam na ulicu i zamolila vojnike da donesu još. Ispostavilo se da je samo trebalo da odvrnem slavinu“, kaže.

Galina je iz Kijeva evakuacionim autobusom doputovala u Mađarsku, a zatim u Beograd.

Ne seća se tačnog datuma kada je stigla u Srbiju, ali kaže da je to bilo „sredinom marta“.

Advertisement

Bekstvo pod bombama

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Potpis ispod fotografije,

Antonina i Jurij su izbegli iz Severodonjecka sredinom marta

Advertisement

Antonina je Severodonjeck napustila 12. marta, kada je njena zgrada granatirana.

„U trenutku kada sam bežala iz stana, balkon se srušio i staklo se razletelo“, kaže.

Pobegla je sa sedmogodišnjim sinom u jednoj ruci, transporterom za mačku u drugoj i malim rancem na leđima.

Advertisement

„Tek kada sam stigla u Srbiju, počela sam da razmišljam o tome šta sam sve mogla da ponesem.

„U tom trenutku, ne razmišljaš o stvarima – uzimaš najvažnije i gledaš kako da se spaseš“, kaže.

Žali što sinu Juriju nije ponela omiljeni jastuk, sa kojim je spavao od kada je bio beba.

Advertisement

Ali, kako dodaje, dečaku je bilo najvažnije da mačor Barsik ne bude ostavljen.

„Do kraja života ne bih sebi oprostila – nastradao bi u ruševinama ili bi umro od gladi“, objašnjava Antonina.

Pokušali su da se ukrcaju u evakuacioni autobus, ali su sva mesta bila popunjena.

Advertisement

U bekstvu iz grada pomogla im je sugrađanka Svetlana, koju Antonina pre toga nije poznavala, pa su se kolima prevezli do grada Dnjipra.

Tamo je uhvatila voz za Mađarsku, a 18. marta je prešla granicu sa Srbijom.

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Barsik je sa svojim vlasnicima prevalio hiljade kilometara i sada živi u sobi Prihvatnog centra u Vranju

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Sve Jurijeve igračke ostale su u Severodonjecku, a iznad kreveta u Vranju sada drži dve nove

Život u Vranju

Antonina je odmah odlučila da krene put Srbije, jer je već živela u zemlji i govori jezik.

Advertisement

Njena majka se, pre više od 15 godina, udala u Leskovcu.

Antonina se preselila sa njom i ostala četiri godine, da bi se potom vratila u Ukrajinu.

„A sada sam opet tu“, kaže zamišljeno.

Advertisement

Galina se u Srbiji obrela slučajno.

„Usput sam čula da postoji smeštaj za izbeglice u Vranju, pa sam odlučila da krenem“, kaže.

Posle više od dva meseca boravka u Prihvatnom centru Vranje, Antonina i Galina imaju dnevnu rutinu.

Advertisement

Doručkuju, rade gimnastiku, a ostatak dana je slobodan, pa najčešće odlaze do prodavnice da kupe voće i druge potrepštine.

Galina dvaput nedeljno pohađa časove srpskog jezika.

Preko dana, u dvorištu prihvatnog centra je mirno – tinejdžeri sede na stepenicama i čavrljaju, a ostali se kriju od vrućine u sobama.

Advertisement

Autor fotografije, BBC/Jovana Georgievski

Potpis ispod fotografije,

Zajednička trpezarija u Prihvatnom centru Vranje

Advertisement

Jurij, čije je školovanje prekinuo rat, sada pohađa Osnovnu školu „Radoje Domanović“ u Vranju, sa još desetoro dece iz kampa.

Antonina kaže da se „odlično uklopio“.

„Deca su ga jako lepo prihvatila, veoma toplo su ga dočekali i druže se“, dodaje.

Advertisement

U kampu ima i tinejdžera, a dva momka upisana su u Ekonomsko-trgovačku školu u Vranju, kažu iz KIRS-a.

Kako dodaju, Srbija može da smesti višestruko veći broj izbeglica iz Ukrajine, ukoliko bude potrebe.

„Od početka rata, u prihvatnim centrima je za njih opredeljeno između 1.350 i 1.500 mesta“, navode.

Advertisement

To znači da je izbeglicama garantovana privremena zaštita od godinu dana, što znači da mogu da legalno borave u Srbiji, dobiju radnu dozvolu i upišu decu u školu.

Dok čeka radnu dozvolu, Antonina već lista oglase za posao.

„Nije važno u kojem gradu u Srbiji ću živeti, samo da radim“, kaže.

Advertisement

I ona i Galina žele da se vrate u Ukrajinu kada se rat završi.

Antonina kaže da je sin često pita kada će se vratiti kući.

„A ja mu odgovaram da ćemo se vratiti čim budemo mogli“, kaže.

Advertisement

Galina nije optimista da će to biti uskoro i misli da će Novu godinu dočekati u Srbiji.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk





BBC Svijet
Advertisement
Nastavite čitati

BBC Svijet

Rusija i Ukrajina: Ruska muzika biće zabranjena na javnim mestima u Ukrajini

Objavljeno

dana

Autor

Najnovije Vijesti iz Svijeta, izvor portal: BBC Srpski


Autor fotografije, Getty Images

Advertisement
Potpis ispod fotografije,

Zabrana se neće odnositi na ruske kompozitore koji su umrli pre raspada SSSR-a.

Ukrajinski parlament glasao je o zabrani nekih ruskih pesama u medijima i na javnim mestima.

Advertisement

Zabrana se neće odnositi na svu rusku muziku, već na onu koju stvaraju ili izvode muzičari koji su državljanstvo Rusije stekli posle 1991.

Umetnici koji su osudili rat u Ukrajini mogu da podnesu zahtev za izuzeće od zabrane.

Zakonom će biti zabranjen i uvoz knjiga iz Rusije i Belorusije.

Advertisement

Mnogi koji žive u oblastima istočne i južne Ukrajine istorijski osećaju snažnu vezu sa Rusijom i ruski jezik im je često prvi.

Ali invazija je dovela do toga da mnogi Ukrajinci žele da naprave otklon od ruske kulture.

Zakon, koji su poslanici odobrili u nedelju zabranjuje izvođenje ruske muzike na televiziji, radiju, u školama, javnom prevozu, hotelima, restoranima, bioskopima i ostalim javnim mestima.

Advertisement

Za zakon su glasala 303 poslanika od 450 u ukrajinskom parlamentu.

U zakonu se navodi da će zabrana „umanjiti rizike moguće neprijateljske propagande kroz muziku u Ukrajini i povećati obim nacionalnih pesama u kulturnom prostoru“, prenosi BBC Monitoring.

Zabrana će se odnositi na muzičare koji imaju ili su imali rusko državljanstvo u bilo kom trenutku posle 1991. godine – vremena kada je Ukrajina proglasila nezavisnost, osim onih koji su državljani Ukrajine ili su to bili u trenutku smrti.

Advertisement

To znači da se i dalje mogu izvoditi dela davno umrlih ruskih kompozitora kao što su Čajkovski i Šostakovič.

Ruski umetnici koji osuđuju rat u Ukrajini mogu da podnesu zahtev ukrajinskoj službi bezbednosti za izuzeće od zabrane.

U njemu moraju da navedu da podržavaju suverenitet i integritet Ukrajine, da pozovu Rusiju da odmah prekine agresiju i da se obavežu da se uzdrže od bilo kakvih koraka koji su u suprotnosti sa ovim izjavama, prenosi BBC na ukrajinskom.

Advertisement

Dokument takođe obuhvata zakone za povećanje udela ukrajinskih pesama koje se puštaju na radiju na 40 odsto, kao i povećanje upotrebe ukrajinskog jezika u dnevnim programima na 75 odsto.

Zabrana i za ruske knjige

Navodi se da će biti zabranjen uvoz knjiga iz Rusije, Belorusije i okupiranih ukrajinskih teritorija, kao i materijal na ruskom jeziku uvezen iz drugih zemalja.

Ovaj zakon će zabraniti objavljivanje i distribuciju knjiga koje su napisali ruski državljani (sa sličnim izuzecima kao i za muziku), ali se to neće odnositi na knjige koje su već objavljene u Ukrajini.

Advertisement

Pored toga, prevodi knjiga biće objavljeni samo na ukrajinskom, zvaničnim jezicima EU ili autohtonim ukrajinskim jezicima.

Pogledajte i video o ukrajinskom orkestru u egzilu u Sloveniji

Potpis ispod videa,

Mladi ukrajinski muzičari stigli u Sloveniju: „Muzika mi je najbolji prijatelj“



BBC Svijet
Advertisement
Nastavite čitati

Najčitanije