Dva polufinala u singlu u konkurenciji dama na programu su danas na Centralnom terenu na Vimbldonu.

Megdan će u prvom meču odmeriti Tunišanka Ons Žaber i Nemica Tatjana Marija, dok će u drugom duelu megdan podeliti Rumunka Simona Halep i Kazahstanka Jelena Ribakina.

U duelu između Žaber i Marije epitet apsolutnog favorite pripada Tunišanki. Ons igra u životnoj formi ove godine, probila se na drugo mesto WTA liste, osvojila turnira Master serije u Rimu i za sada se u odličnom svetlu pokazala u Londonu. Ima prilika da postane prva dama iz arapskih zemalja, koja se domogla finala na jednom Gren slem turniru.

Na drugoj strain Marija je veliko iznenađanje. Trenutno 103. na svetu uspela je da savlada pet prepreka i stigla je nadomak prolaza u finale. Nemica, koja se tenisu vratila posle rođenja deteta, pre ovoga, najveći uspeh u Vimbldonu ostvarila je 2015. godine kada je stigla do treće runde.

I u drugom polufinalu imamo izrazitog favorite. Rumunka Halep, nekadašnji broj jedan i jedina koja je od preostale četiri takmičarke podigla pehar na terenima Ol Ingland kluba, deluje da se vratila u vrhunsku formu. Sve prepreke je rešila u dve seta, a što je najvažnije ima iskustvo kako se stiže do samog kraja.

Ribakina, rođena Moskovljanka, je prva Kazahstanka u polufinalu Gren slema. Odlikuju je snažni udarci sa osnovne linije i servis. Međutim, pitanje je da li ima plan B ukoliko početni udarac ne bude funkcionisao.

Otkad više ne igra tenis, Jelena Janković se skoro potpuno povukla iz javnosti – videli smo je samo na Adrija turu, a u međuvremenu je postala i majka.

Sada je dobila poziv za turnir legendi na Vimbldonu i bila je to idealna prilika za razgovor sa JJ, konačno.

„Super je osećaj ponovo biti ovde, ovaj turnir ima veliku tradiciju i dosta toga se i promenilo od kada sam bila poslednji put ovde pre pet godina. Mnogo je lepše, imamo sad i vozić da odemo do terena za trening, promenili su i svlačionicu… Srećna sam što sam ovde i što imam priliku da igram sa Radvanjskom. Trudiću se da se dobro zabavim, a ako možemo, i da pobedimo. Nisam baš u treningu, jurim za devojčicom sve vreme. Ako je to trening, onda dobro“, počela je nasmejana Jelena razgovor sa srpskim novinarima u Londonu.

Na pitanje da li joj nedostaje tenis i ona na terenu, 37-godišnja Jankovićeva odgovara:

„Nedostaje kada gledam lep meč na stadionu, pa bih onda volela da budem u tim situacijama i da se takmičim. Da bih bila na tom nivou, potrebno je dosta treniranja i odricanja, to nije baš da samo dođem i pobedim na iskustvo i talenat. To prosto ne može, pogotovo u ovim godinama. To takmičenje mi nekada ne nedostaje, a svake nedelje da se takmičim… Više sam porodičan čovek sada“.

Ono što je mnoge začudilo jeste to što je Jelena samo tiho otplovila u penziju, bez zvanične objave, izjave ili organizovanog oproštaja.

„Naprasno sam se povukla jer nisam stvarno znala situaciju sa povredom. Nisam znala koliko će to da traje i šta će se dešavati, pa sam ostavila vrata otvorena. Godinu i po dana posle prestanka, posle poslednjeg meča na US openu sa Kvitovom, ja sam i dalje bila u bolovima, nisam mogla da funkcionišem. Kako je vreme odmicalo, nije bilo potrebno da govorim bilo šta, pomirila sam se sa sudbinom da ne mogu da se takmičim i da igram profesionalni tenis. Meni je zdravlje prioritet, pogotovo sada kada imam dete i njoj sam potrebna“.

Jelena Janković kao trener – da ili ne?

„Dosta igračica me je pitalo da im budem trener, ali ne bih da otkrivam koje. Ja bih uvek volonterski pomagala i davala savete, otišla čak na neki turnir, ne da mi to bude posao, nego da ovako od srca pomognem i da prensem svoje znanje i iskustvo. Ne bih da to radim stalno, da putujem, jer imam malo dete i njoj je potrebna nega i briga“.

Na pitanje koji meč bi želela da ponovi, Jelena momentalno odgovara:

„Finale US opena protiv Serene kada sam izgubila (6:4, 7:5), imala sam set loptu u drugom setu. Ne znam kako sam to izgubila, odjednom pad koncentracije i energije, nekoliko grešaka i sve se okrenulo na njenu stranu. Taj meč bih ponovila i osvojila bih grend slem koji je moj omiljeni turnir jer sam odrasla na betonu i taj volim da igram. Možda bih zbog lepih sećanja želela da odigram ponovo meč kada sam pobedila u finalu u Moskvi protiv Zvonarjove i kada sam obezbedila mesto broj 1 na WTA listi. Ne meč kao meč, već zbog same situacije“.

Srela se Jankovićeva i sa Novakom Đokovićem, koji je i te kako i dalje u naponu snage.

„Sreli smo se, oni su trenirali, pozdravili smo se i ispričali, želim Novaku svu sreću i volela bih da osvoji Vimbldon posle svega što je prošao ove godine. On je jak psihički i mislim da će ih sve pobediti“.

Za kraj, ko će osvojiti titulu u ženskoj konkurenciji?

„To me svi pitaju, a ja nisam merodavna da komentarišem jer ne gledam dovoljno tenis. Pitaju me šta se promenilo od kada sam ja igrala, a ja stvarno ne znam. Pričam ovde gluposti, ha-ha, jer ne pratim, nemam vremena da pratim, da sedim ispred TV sa malim detetom i da gledam. Od ovih devojaka koje su ostale u žrebu, ja bih izdvojila Halep jer je najiskusnija i već je osvojila ovaj turnir u prošlosti. Mogla bi da osvoji titulu na znanje, iskustvo i lukavost“, zaključila je Jankovićeva, koja je u karijeri osvojila petnaest titula.

Upravo sam obrisao dva pasusa. Oba su bila o Novaku Đokoviću. Jer kad sam ih pročitao, shvatio sam da to nije to. Nije ono što sam juče osećao, ili bar sad nisam u stanju da to nešto učukam na tastaturi. Možda umor, a možda i shvatanje da će taj čovek svaki naredni dan dati nešto novo.

Nije lako nečiju posebnost smestiti u jedan tekst. Da, zapravo, to je. Evo ga. Pokušavam da sve uguram u jednu kolumnu, pa gde si bre pošao? Nijedna kutija ne može da primi bezbroj sardina, nijedan stan u Blokovima ne može da primi dovoljno Kineza. Pusti čoveka da radi to što radi, piši samo o onome što je bilo juče, za sutra će ti već dati materijal – sutra. Zato i jeste tako poseban.

A sutra će me možda usrećiti kao juče, zbog aviona. Ili će me iznervirati zbog nečeg drugog. Zbog vode ili fotografija i stiskanja nečijih ruku. Svakako neću biti ravnodušan. I uvek ću navijati zbog njega. Jer svi imamo mane, ali i sreću da možemo da ih krijemo. Njegove svi vide.

Kako god, dok filozofiram prođe tekst. Možda je tako i bolje, za nauk da sledeći put, ma koliko komiran bio, sednem i iščukam taj tornado emocija i misli. Samo tako može dostojno da se isprati šta ovaj čovek radi.