Povežite se s nama

Hronika

СДТ оцијенило: Нема доказа да је Катнић хтио да хапси Кривокапића

Objavljeno

dana

СДТ оцијенило: Нема доказа да је Катнић хтио да хапси Кривокапића

Najnovije Vijesti iz Hronike, izvor portal: Dan.co.me


Предсједник Владе је у изјави СДТ-у казао да је информације о наводном припремању хапшења у случају потписивања Темељног уговора добио од више извора, али није могао навести конкретно особу која му је то рекла

Специјално државно тужилаштво утврдило је да нема доказа да је главни специјални тужилац Миливоје Катнић имао намјеру да ухапси премијера Здравка Кривокапића уколико у Београду потпише Темељни уговор са Српском православном црквом. Оцијењено је да Катнић у овом случају није починио кривично дјело злоупотреба службеног положаја, нити било које друго кривично дјело које се гони по службеној дужности.

Предмет је формиран након што је премијер 10. јуна, гостујући на ТВ Вијести, изјавио да је главни специјални тужилац припремао његово хапшење ако потпише Темељни уговор са СПЦ у Београду. Ова изјава је од стране СДТ-а третирана као усмена кривична пријава против Катнића због кривичног дјела злоупотреба службеног положаја. Предсједник Владе је 12. августа дао изјаву тим поводом, када је саопштио да у потпуности остаје при изјави коју је дао у телевизијској емисији. Нагласио је да је то рекао након бројних консултација које је имао са сарадницима са којим непосредно сарађује, а које опсервације су вршили с обзиром на велику медијску хајку која се дешавала тих дана у јуну, а односила се на непотписивање Темељног уговора, па су из тих разлога и неке такве информације њему биле доступне. Имајући у виду повјерење које има у људе са којима је разговарао и који су били у његовом непосредом окружењу, сматрао је да су те информације тачне, иако су му тада, а и сада, изгледале невјероватне. Ту информацију је добио од више саговорника, па је и закључак на основу таквих информација саопштио јавности. Кривокапић је рекао и да није добио ниједан званични документ од било које институције и од било кога из неке институције из Црне Горе и иностранства. С обзиром на бројност контаката које има, истакао је да не може означити било кога појединачно да је рекао да му се спрема хапшење.

Полиција и АНБ без података

У одлуци СДТ-а наглашено је да у допису који им је достављен из Управе полиције стоји да тај орган не располаже подацима и информацијама да је главни специјални тужилац припремао хапшење предсједника Владе Црне Горе у случају да је потписао Темељени уговор. Због тога нијесу дали нити су могли дати такву информацију и обавјештење Кривокапићу. Из дописа АНБ- а произилази да ни они не располажу подацима које је Кривокапић изнио у телевизијској емисији.

Advertisement

– Тужитељка Вукчевић појаснила је да су битни елементи бића кривичног дјела злоупотреба службеног положаја из чл. 416 ст. 1 Кривичног законика Црне Горе да учинилац у својству службеног лица противправним искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности прибави себи или другом корист, другом нанесе штету или теже повриједи права другог. Међутим, из изјава Кривокапића и Катнића, као и из дописа служби безбједности нијесу се могли потврдити ти наводи, због чега је пријава одбачена – наводи се у одлуци СДТ-а.

У овом предмету саслушан је и Катнић, који је негирао Кривокапићеве тврдње. Он је казао да ни као грађанин, ни као ГСТ у том периоду није имао сазнања да је предсједник Владе отпутовао у Београд ради потписивања Темељног уговора са СПЦ. Истакао је и да СДТ нема законска овлашћења да предузима било какве радње из своје надлежности на територији туђе државе. Подсјетио је да Кривокапић ужива имунитет, што значи да би за његово хапшење било потребно претходно прибавити одобрење Скупштине Црне Горе. Катнић је подсјетио и да је за процесуирање кривичних дјела против уставног уређења и безбједности Црне Горе, о којима би се у конкретном случају једино могло радити, надлежно искључиво Више државно тужилаштво, чиме се, како је закључио, додатно и у потпуности оповргавају наводи предсједника Владе Црне Горе.

– Катнић негира да је као главни специјални тужилац припремао наведено хапшење, а Кривокапић у датој изјави наводи да, с обзиром на бројност контаката, не може означити било које лице појединачно да му је дало предметну информацију, већ да је то продукт закључивања из више извора и опсервација самог догађаја, па налазим да нема основане сумње да је К.М. извршио кривично дјело злоупотреба службеног положаја из чл.416 ст.1 Кривичног законика Црне Горе, као ни друго кривично дјело за које се гоњење предузима по службеној дужности – пише у одлуци коју је донијела специјални тужилац Лидија Вукчевић.



ДАН
Advertisement

Hronika

У протекла 24 сата 12 саобраћаjних незгода

Objavljeno

dana

У протекла 24 сата 12 саобраћаjних незгода

Najnovije Vijesti iz Hronike, izvor portal: Dan.co.me


У протекла 24 сата, 12 саобраћаjних незгода

У Црноj Гори у протекла 24 сата догодило се 12 саобраћаjних незгоде у коjима jе jедна особа повриjеђена теже, а jедна лакше.

Према подацима полициjе у Подгорици се догодило седам незгода, Никшићу три и по jедна у Цетињу и Бару.

Издато jе 365 налога за уплату новчаних казни и подниjето 68 прекршаjних приjава.

Advertisement

Полициjа jе одузеле 20 пари регистарских ознака.



ДАН
Nastavite čitati

Hronika

(ВИДЕО) Погледајте пљачку кафића у Плаву, двојица младића обијали локале данима

Objavljeno

dana

(ВИДЕО) Погледајте пљачку кафића у Плаву, двојица младића обијали локале данима

Najnovije Vijesti iz Hronike, izvor portal: Dan.co.me


На снимцима се види како младићи са капуљачама улазе у кафић и шанк у јутарњим сатима

Двојица младића из Плава, од којих је један малољетник, процесуирани су због сумње да су 29. новембра оппљачкали и обили кафић „Гранд кафе“ у Плаву, саопштено је Порталу Дана из Управе полиције. 

Власник кафића Исмет Бајрактаревић потврдио је за наш портал да су двојица младића опљачкала овај локал и да су однијели одређену своту новца из касе. 

Бајрактаревић је снимке пљачке са сигурносних камера прослиједио редакцији Портала Дан, на којима се види како младићи са капуљачама улазе у кафић и шанк у јутарњим сатима.

Advertisement

– Са овим снимцима желим да упозорим све угоститеље и друге привредне субјекте да се пазе и не дозволе овим пљачкашима улаз у исте. Лако их је препознати, а познати су и полицији. Имам информацију да су полицији признали низ пљачки које су починили протеклих 15 дана. Људи нека гледају и нека се припазе- поручио је Бајрактаревић. 



ДАН
Nastavite čitati

Hronika

Управа полиције изриче строже казне, посебно повратницима: Неосновани притвор буџет коштао 254.600

Objavljeno

dana

Управа полиције изриче строже казне, посебно повратницима: Неосновани притвор буџет коштао 254.600

Najnovije Vijesti iz Hronike, izvor portal: Dan.co.me


У истом периоду за накнаду штете због неоснованог лишења слободе поднијето је 30 захтјева, од којих су три завршена потписивањем споразума са Министарством правде, и на основу њих су исплаћена 5.434 еура

Од почетка године, сходно рјешењима о извршењу јавних извршитеља по основу неоснованог лишења слободе принудно је наплаћено 254.617,59 еура, одговорено је „Дану“ из институције Заштитника имовинско правних интереса Црне Горе. Овај износ је исплаћен са рачуна главног државног трезора.

У истом периоду за накнаду штете због неоснованог лишења слободе поднијето је 30 захтјева, од којих су три завршена потписивањем споразума са Министарством правде, и на основу њих су исплаћена 5.434 еура, саопштено је за „Дан“ из тог владиног ресора.

Постоје двије врсте поступка за накнаду штете због неоснованог лишења слободе – у управном и судском поступку. Један од начина је подношење захтјева за накнаду штете због неоснованог лишења слободе Министарству правде као примарно надлежаном управном органу за накнаду штете јер се прије подношења тужбе суду за накнаду штете оштећени мора обратити надлежном владином ресору.

Advertisement

Подношење тужбе надлежном суду долази тек након обраћања Министарству правде ради постизања споразума о постојању штете, врсти и висини накнаде, а у случају да подносилац захтјева није успио адекватно да се наплати или Министарство правде о захтјеву није донијело одлуку у периоду од три мјесеца, те у случају да захтјев за накнаду штете не буде усвојен.

Мјесец дана 1.000 еура за неосуђиване

Из Министарства правде су саопштили да приликом разматрања захтјева по основу накнаде штете због неоснованог лишења слободе, како би имали оријентационо мјерило када се одлучује о постизању поравнања, одлука је да се за мјесец дана неоснованог лишења слободе опредијели износ од 1.000 еура за лица која нијесу осуђивана.

– За лица која су осуђивана један пут одлучено је да се опредијели износ од 800 еура, за лица која су више пута осуђивана, од чега једном на казну затвора, опредијели износ од 500 еура, за лица која су више пута осуђивана, од чега до три пута на казну затвора, опредијели износ од 300 еура, за лица која су више пута осуђивана, од чега више од три пута на казну затвора, опредијели износ од 100 еура. За случајеве када је наступила апсолутна застарјелост кривичног гоњења или је оптужба одбијена услед одустанка државног тужиоца од даљег кривичног гоњења или је обустављена истрага, а лице није осуђивано одлучено је да се опредијели износ од 800 еура, као и за лица за која се не може провјерити ранија осуђиваност – наводе из министарства.

Такође, законска регулатива подразумијева да када се споразумом са министарством оствари само дио захтјева, оштећени може поднијети тужбу пред надлежним судом и за преостали дио захтјева против државе Црне Горе. Онај коме је повријеђено право слободе има и могућност подношења уставне жалбе, као посебног правног средства којим се покреће поступак пред Уставним судом ради заштите људских или мањинских права и слобода зајамчених Уставом. У том случају подносилац жалбе наводи да оспорена рјешења не садрже довољно образложене разлоге за оцјену оправданости одређивања или продужења притвора, процјењујући их према начелима и гаранцијама садржаним у Уставу Црне Горе, Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода и ЗКП-у.

Притвор се цијени као неоснован, онда када је поступак обустављен правоснажним рјешењем или завршен правоснажном ослобађајућом пресудом или пресудом којом се оптужба одбија. Као последица неоснованог лишења слободе односно неоправдане осуде, могуће је наступање имовинске и неимовинске штете. Сходно ЗКП-у право на накнаду штете застаријева за три године од дана правоснажности првостепене пресуде којом је окривљени ослобођен од оптужбе или којом је оптужба одбијена, односно правоснажности првостепеног рјешења којим је поступак обустављен.

Advertisement



ДАН
Nastavite čitati

Najčitanije