Povežite se s nama

Kurir.rs

KONKORDOV PAD 21 godina od najveće AVIO KATASTROFE! Buktinja je progutala putnike, a njih 100 za dlaku izbeglo jezivu smrt VIDEO

Objavljeno

dana

KONKORDOV PAD 21 godina od najveće AVIO KATASTROFE! Buktinja je progutala putnike, a njih 100 za dlaku izbeglo jezivu smrt VIDEO

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: Printscreen Zoutube Frans 24
Advertisement

U nedelju 25. jula 2021. godine navršilo se 21 godina od stravične avionske tragedije u kojoj je život izgubilo 109 putnika kada se prilikom poletanja zapalio i srušio putnički avion „Konkord“ britansko-francuski supesonični avion, koji kad se pojavio označio je revoluciju u vazdušnom saobraćaju. Međutim ova stravična tragedija ubrzala je kraj supersoničnih aviona u putničkom saobraćaju i svi avioni tipa „Konkord“ su 2003. godine povučeni iz avio saobraćaja.

Od kad se pojavio „Konkord“ je plenio, ne samo svojom lepotom, nego i brzinom. Bio je sinonim za kvaliteti i oni dubljeg džepa mogli su da prušte udoban i brz let od samo tri časa preko Atlantika od Evrope do Severne Amerike. Avioni su leteli na relaciji Pariz-Njujork i London-Njujork. Od 1976. godine napravljeno je ukupno 16 letelica, do 2000 letelo ih je 14, a posle gubitka jedne do kraja 2003 ostalo je operativno ukupno 13 letelica kod Britanaca i Francuza. Ovo je podsećanje na jednu od većih avio katastrofa.

Advertisement

Taj kobni 25. juli trebao je da izgleda kao jedan sasvoim običan dan. Vreme je bilo idealno za letenje, a 100 putnika i 9 članova posade spremno za jedno supersonično i udobno letenje na čarter letu AF4570 na liniji Pariz-Njujork. Većinom radilo se o imućnim turistima jedne nemačke tursitičke agencije. Cena leta bila je sitinica samo 10.000 dolara.Većinom su bili Nemci, dva Danca i jedan Austrijanac. Devetočlana posada bila je sastavljena isključivo od Francuza dva pilota, inženjer leta i šest stjuardesa. Pasoško-carinske formalnosti bile su brzo obavljene i putnici spremni.

Avion se odvojio od putničkog terminala na aerodromu Šarl de Gol. Avion je krenuo ka poletnoj pisti, a kapetan Kristijan marti od kontrole leta dobio je dozvolu da letelica uzleti. Avion je prilikom poletanja dostigao brzinu od 300 kilometara na čas. Pošto je avion uzleteo nekih 56 sekudi po poletanju kontrolni toranj obavestio je pilota da je levi deo aviona sa motrom u plamenu. Kapetan javlja da je motor broj 1 prestao sa radom, a motor broj dva upravo prestaje. Marti je okrenuo letelicu ka aerodromu La Burže u nameri da spusti avion. Međutim, avion je gubio sve više na visini i pred samu nesreću nalazio se na nekih 60 metara od zemlje. Potisak je sve više padao i na dva kilometra od samog aerodroma avion se pokrenuo i pao pravo na drveni motel. Eksplozija je bila stravična s obzirom da je sa letelicom eksplodiralo i sto tona kerozina. Vatrena buktinja bila je stravična a prema tadašnjim natpisima i izjavama očevidaca vrelina od vatre osetila se skoro kilometar od mesta eksplozije i pada ponosa svetske avio industrije.

Vest o padu Konkorda ubrzo je bila glavna vest na svim svetskim medijima koji su prekinuli svoje redovne programe da bi izvestili o ovoj avio nesreći. Osim putnika u avionu na zemlji su stradale su dve poljske, jedna francuska sobarica i jedan britanski turista koji je prenoćio u hotelu. Veća tragedija bila je izbegnuta jer je hotel u trenutku pada Konkorda bio skoro prazan. Više od 50 Poljaka koji su bili smešteni u hotelu u trenutku pada nisu bili tu jer su ostali zaglavljeni u šopingu, kao i autobus pun britanskih tinejdžera koji su ostali zgalavljeni na putu ka hotelu u saobraćajnoj gužvi kada je avion pao na hotel.

Advertisement

Šta je bilo uzrok pada. Istraga koja je pokrenuta otkrila je sledeće: „Prilikom poletanja aviona brizina je bila 300 kilometara na čas. Tom prilikom pukla je guma na levoj nozi stajnog trapa. Naime na pisti se našao, a nije smeo metalni opiljak, koji je ispao iz drugog aviona, a koji je Konkord zakačio. Rasprsli delovi gume probili su rezervoar u krilima, što je dovelo do curenja goriva i oštećenja električne instalacije u delu kod stajnog trapa. Nepuni minut po poletanju otkazao je i drugi motor što je dovelo da za avion nije bilo spasa.

Ovde valja dodati i je na motoru letelice neposredno pred poletanje bila izvršena manja intervencija na motoru, zbog čega su prvoosumnjičeni za ovu tragediju bili avio mehaničari, koji su doželi skoro nervni slom. Svu dilemu razrešila je crna kutija koja je otkrila da je pilot govorio da je motoro broj jedan dva puta prilikom poletanja gubio na snazi i da je stajni trap po poletanju ostao zaglavljen. Tragovi na zemlji pokazali su da je do eskplozije došlo čak na dve gume i da je to dovelo do oštećenja motora i rezervoara za gorivu što je dovelo do eksplozije i pada aviona.

Ubrzo posle tragedije Britiš Ervejz je obnovio letove svojih konkorda na redovnoj liniji za Njujork i onis su trajali sve do kraja 2003. kada je era ovog putničkog aviona bila završena.

Advertisement

Kratka istorija Konkorda

Daleke 1962. francuska i britanska vlada zajednički su započele ambiciozan zajednički projekat supersoničnog aviona za redovan civilni transport. Posao je poveren kompanijama British Aircraft Corporation i Aerospatiale (Francuska). Avion je prvi let ostvario 1969, a brzinu od dva maha postigao je 1970. Pogonsku su obezbeđivala četiri motora Rols-Rojs/SNECMA Olimpus 593, napravljena na osnovu motora britanskog bombardera Vulkan. Konkord je postao vizuelno prepoznatljiv po svojoj visokoj, vitkoj silueti oblika strele i pokretnoj pilotskoj kabini koja se po potrebi podizala i spuštala kako bi pilot, pri visokim nagibima karakterističnim za poletanje i sletanje supersonika, mogao da vidi makar delić piste pred sobom.Prvi konkord poleteo je iz Francuske u martu 1969. Mesec dana kasnije, uzleteo je i prvi britanski. Ukupno je napravljeno 16 letelica, do čega su do pada ostalo ukupno 13. Letačku karijeru završilo je 12 primeraka i to 6 francuskih i 6 britanskih.Francuzi su maja 2003 konačno prizmeljili sve svoje letelice, a Velika Britanija je to učinila oktobra iste godine.

Kurir.rs/A.Mlakar

Advertisement


Kurir



Kurir
Advertisement
Vaše mišljenje? Ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Kurir.rs

PROMENE U CRNOJ GORI Milo Đukanović obećao da će se povući, ali pod njegovim uslovima!

Objavljeno

dana

Autor

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: Profimedia
Advertisement

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović postigao je dogovor sa vodećim liderima EU, odnosno dao im je obećanje da će se povući iz političkog života pod uslovom da mu se dozvoli da to uradi kako je on to zamislio, odnosno na svoj način, pišu podgoričke Vijesti pozivajući se na izvore iz Brisela.

Advertisement

„Đukanović je stavio do znanja da je ako je on prepreka bržim evropskim integracijama Crne Gore, spreman da napravi korak unazad i da se povuče sa vlasti, ali je zatražio da mu se dozvoli da siđe sa političke scene sa dignitetom i na svoj način. Od ključnih figura u EU (misli se na šefove država i vlada i najviše predstavnike EU) Đukanović je dobio podršku za takav čin, i ako bude održao reč, za EU će to biti sasvim fer rešenje“, kaže za Vijesti izvor iz jedne od vodećih članica EU upućen u crnogorski dosije, navodi se u tekstu koji potpisuje kolumnista Vijesti Željko Pantelić.

U tekstu se navodi da je predsednik Đukanović je u poslednje vreme bio konstruktivniji nego ikada kada je u pitanju evropski put Crne Gore i da prestao je da stavlja klipove u točkove pričajući jedno, a radeći drugo. Promena u ponašanju i delovanju Đukanovića je primećena i na osnovu toga se u Briselu nadaju da ovoga puta neće biti neprijatnih iznenađenja i da će sa istekom predsedničkog mandata sledeće godine biti spuštena zavesa na Đukanovićevu eru. Štaviše, kako su Vijestima potvrdili izvori u Briselu i u državama članicama, „nalazimo se na prekretnici u evropskim integracijama Crne Gore, to jest u pregovorima o članstvu u EU. Sledećih par meseci bi moglo da bude odlučujuće“.

Advertisement

Tvrdnje da je EU tražila da se povuče sa političke scene jer je kočničar EU integracija su mediji i ranije objavljivali ili je Đukanović uvek demantovao uz ocenu da će sam odlučiti da li će se i kada povući. Kurir.rs/Beta


Kurir



Kurir
Advertisement
Nastavite čitati

Kurir.rs

NEMOJ DA TI NOS SLOMIM! Pogledajte OKRŠAJ poslanika u parlamentu, prekinuta sednica, SKANDAL trese Crnu Goru!

Objavljeno

dana

Autor

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: Printscreen Tweet
Advertisement

U Skupštini Crne Gore danas je umalo došlo do incidenta između predsednika Prave Crne Gore Marka Milačića i poslanika Socijalističke narodne partije Dragana Ivanovića, zbog čega je sednica na kratko prekinuta

Advertisement

Poslanici u crnogorskom parlamentu Marko Milačić i Dragan Ivanović verbalno su se sukobili danas nakon izjave Milačića da je ministar poljoprivrede Vladimir Joković uzimao brojne kredite i kupio diplomu na pumpi u Zatonu. Na tvrdnje Milačića reagovao je poslanik SNP-a Dragan Ivanović koji je naveo da su to izmišljotine.

„Čovek je uspešan privrednik i cela Crna Gora zna šta je Joković radio u sportu i životu“, rekao je Ivanović.

Advertisement

Joković je poručio da će, ako se dokaže da je uzeo ijedan drugi kredi osim onog kod „Hypo Alpe Adria Banke“, podneti ostavku.

Marko Milačić
foto: Twitter/Peruci

„Potpuna laž i neistina je da sam uzeo drugi kredit osim kredita kod Hypo Alpe Adria Banke 220.000 evra i to 2008. godine… Ko dokaže da sam uzeo ijedan drugi kredit osim ovaj, podnosim ostavke na sve političke funkcije i dajem svu svoju imovinu, zaveštavam je u dobrotvorne svrhe“, kazao je Joković i dodao da je uzeo kredit na 120 meseci.

Odgovarajući na izjavu u vezi diplome naveo je da je nema, te da je završio samo srednju školu.

„Takve su istine Marko Milačića“, rekao je Joković.

Advertisement

Na to je reagovao Milačić, koji ja naveo da je Joković podigao kredit sa ratom od 120 evra na 150 godina.

Na to mu je Joković dobacio „Nemojte da lažete“.

Advertisement

Milačiću je dobacio i Ivanović „Kako te nije sramota da to kažeš“, na šta mu je on odgovorio:

„Pođite u Kuče ako smete“.

Na to je burno reagovao Ivanović „nemojte da se dignem da mu nos slomim“.

Advertisement

Milačić mu je potom uzvratio „dođi, tu sam… Braniš DPS i to mi pričaš“.

Nakon toga je data pauza, prenele su Vijesti.

Kurir.rs/Vijesti.me

Advertisement


Kurir



Kurir
Advertisement
Nastavite čitati

Kurir.rs

AJKULE NAPADALE U CG I U HRVATSKOJ! U Jadranu žive 54 vrste: Poslednji stradao Nemac, ISKRVARIO NA PLAŽI Da li je kupanje opasno?

Objavljeno

dana

Autor

Šta susjedi pišu o CG, izvor portal: Kurir.rs



Foto: Printscreen/Youtube
Advertisement

Nakon dve žrtve ajkula u Egiiptu i jednog napada na obalama Njujorka, deluje kao da ovi morski stanovnici nikada nisu bili aktivniji.

Austrijanka je napadnuta nedaleko od obale u Hurgadi, a ubrzo blizu tog mesta pronađeno je i telo rumunska državljanke.

Advertisement

Turisti su nakon ovih napada bili uznemireni, a vlasti Egipta su u ovom delu zatvorile more na tri dana.

EGIPAT ZATVORIO MORE U HURGADI ZBOG AJKULE UBICE: Zabranjene sve aktivnosti na vodi! UZNEMIRUJUĆI VIDEO

Takođe, zvaničnici okruga Safolk zatvorili su plažu na Long Ajlendu za kupanje nakon, kako su naveli, napada ajkule bez presedana u kojem je povređen spasilac.

Advertisement

Spasilac je simulirao davljenika tokom vežbe kada ga je ajkula ujela za grudi i ruku, rekao je tada izvršni direktor okruga Safolk Stiv Belone na konferenciji za novinare.

Srećom, povrede su odmah sanirane i spasilac je bio dobro.

Posle ovih napada, ne možemo a da se ne zapitamo ima li ajkula u Jadranskom moru i koliko nam je tu bezbedno kupanje?

Advertisement

U balkanskim vodama Jadrana je do sada zabeleženo deset slučajeva napada ajkula na ljude, od kojih je šest sa smrtnim posledicama, navodi splitska Slobodna Dalmacija.

U Hrvatskoj stradao Nemac

Poslednji smrtonosni napad dogodio se 1974. kod Lokve Rogoznice kod Omiša, hrvatskog grada u Splitsko-dalmatinskoj županiji.

Advertisement

Ajkula je napala Rolfa Šnajdera (21), Nemca, koji je tada izgubio nogu i iskrvario na plaži.

Od tada je zabeležen još samo napad na slovenskog ronioca Damjana Peseka kod Visa blizu uvale Stončice, 2008. godine.

Morski pas ga je zgrabio za levu nogu i gotovo je odgrizao. Do kosti mu je rastrgao mišić potkolenice, teško povredio arteriju i živce koji drže i pokreću stopalo. Pesek je bio vojni specijalac i instruktor ronjenja Slovenske vojske. Nakon napada je ostao doživotni invalid. Pesek je oko Visa ronio s podvodnom puškom, a morskog psa je verovatno privukla krv ribe koju je imao zakačenu o pojas.

Advertisement

Hrvatski stručnjak za morske pse dr. sc. Alen Soldo za Slobodnu Dalmaciju naglašava kako ljudi nisu uopšte primamljiv plen ajkulama. Najčešće se napadi dogode zbog greške jer psi osete krv od ulovljene ribe, a ima slučajeva kad ronioci žele da dodirnu ajkulu, povlače je za rep, a onda se to kobno završi.

Od ajkule u Budvi stradao student iz Čačka

Jedini poznati napad ajkule na čoveku u crnogorskom primorju dogodio se 13. jula, davne, 1955. godine. Tri mladića odveslala su drvenom barakom ka Budvi iz pravca Jaza, gde su su letovali u koloniji studenata. Prekrasn voda na ovom neobičnom prostoru mamila ih je na kupanje.

Advertisement

STUDENT IZ ČAČKA STRADAO OD AJKULE U BUDVI: Ovo je jedini napad ajkule u CG moru o kom se malo zna, NA SEBI NOSIO DATUM SMRTI

Prvi u vodu je uskočio dvadesetjednogodišnji student elektrotehnike iz Čačka – Stevan Stevica Tomašević i ubrzo nakon toga bio je napadnut. Od strahovitog ugriza morske nemani mladić je bio gotovo prepolovljen.

Lokalni ribari su tvrdili kako je Tomaševića napala velika bela ajkula koju je primetila i mornarička straža, pokušavajući bezuspešno da je ulovi. Prema navodima, ajkula je bila dugačka skoro sedam metara.

Advertisement

Ajkule u Jadranskom moru

Istraživanja su pokazala da u Jadranskom moru živi 54 vrsta ajkula.

Prema Institutu Plavi svijet, svim ajkulama je zajednički spor rast, kasno polno sazrijevanje, dug životni vijek i niska stopa reprodukcije, što ih čini izuzetno osjetljivim na antropogene faktore kao što je ribolov.

Advertisement

Pored toga, ajkule su poznate po svojim fantastičnim čulima. Imaju izuzetno razvijeno čulo mirisa i mogu namirisati kap krvi u morskoj vodi u koncentraciji 1:1000000.

Takođe imaju izuzetno veliko vidno polje, s obzirom na to da većina ajkula ima oči postavljene sa strane glave.

Ovo su 11 saveta ronioca u borbi protiv ajkule:

Advertisement

1. Rano jutro i veče ajkule se hrane

2. Ne pravite buku lupajući po vodi daleko od obale

3. Ako imate otvorenu ranu ne idite daleko, ajkule osete krv nadaleko kilometrima. On je naveo da žene u periodu ciklusa treba da vode računa.

Advertisement

4. Izbeći kupanja na ruti gde prolaze kruzeri i prekookeanski brodovi, bacaju otpad, ajkule se skupljaju, jedu

5. Mokraća tj. urin podstiče napad, deluje razdražujuće

6. Ne ronite sami i nemojte da zaostajete iza grupe na ronjenju ili snorklingu

Advertisement

7. Ne bežite, skupite snagu i hrabrost, plivajte na nju – njuška, oči i škrge su slabe tačke, udarite, ubodite je nečim, pokažite da niste plen koliko je moguće

8. Uvek je gledajte, oborena prsna peraja su znak nezainteresovanosti, kada su zategnuta očekuje se napad

9. Ako se ostale ribe izgube i počnu panično da beže, gledajte oko sebe, verovatno je predator blizu

Advertisement

10. Jarke boje na kupaćem kostimu je zbunjuju od klasičnih crnih u kojima ličimo na plen (npr. na foku)

11. Ne bacajte hranu sa brodova ako ste daleko od obale a ronioci ili plivači su u moru.

Prema podacima Međunarodnog registra napada ajkula, prošle godine su u svetu zabeležena 73 ničim neizazvana napada ajkula na ljudima i 39 isprovocirana napada, u kojima je 11 osoba poginulo. Najveći broj napada dogodio se na Floridi (28) i Australiji (12). Napadi su registrovani i na Havajima, u Kaliforniji, Severnoj i Južnoj Karolini, Brazilu, Kanadi… Broj napada ajkule na ljude je povećan u odnosu na 2020. godinu, što stručnjaci objašnjavaju posledicom manje izloženosti plivača 2020. usled karantina zbog pandemije koronavirusa.

Advertisement

(Kurir.rs)


Kurir



Kurir
Advertisement
Nastavite čitati

Najčitanije